Употреба речи лепојку у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Изнад ње, у магновењу сећања, Исакович виде и ону, камениту, витку, лепојку, што је имала на глави неку венецијанску капицу.

Свака би хтела да се врати у своје младо доба и да се претвори у лепојку, понова. На њиховом лицу нема, ни смирености старица, ни доброте наших старица, него гутају неке еликсире и клистире,

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

облику красаста; Бела, мека кожица Мајчина јој кошица; Место лишћа зелена На њој леја селена, Млађаност га садила Те лепојку младила, Њим се она огрће, Срца на се обрће; — Место цвећа бељана Њој невиност пељана Селендиву красује, Дичјем доду

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

(То је он, верни и одани слуга што је онда нашао младог монаха.) На велико разочарање многих, о драгоценом лепојку није се ништа могло сазнати све док се однекуд није извукао (са сламом у коси, бунован, пијан и рашчупан) Мирчета

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности