Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
почиње да стеже и да скупља све више, све више, у неку све мању и мању гужву, док из њега не остане само један једини лепршави прамичак. Тај прамичак који мења боје, стално подрхтава и личи ми на каквог лептира, док се сасвим у њега не претвори.
Али две идуће ноћи догоди се нешто неисказано ужасније. То је било овако: најпре ми се појави однекуд онај лепршави прамичак свести о томе да сам будан, па из њега, као обично, он, онај лептир (и баш онакав какав је облетао око