Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: То није нужно; само српске боје, па мир. Ја мислим, то је доста, господине Лепршићу. ЛЕПРШИЋ: Видите, господо моја, како је жалосно наше стање било у Маџарској.
ЛЕПРШИЋ: А ми? докле ћемо трпити да нам деца буду Пиште и Јаноши? ГАВРИЛОВИЋ: Молим, господине Лепршићу, ови маџарски протоколи уведени су од неколико година, јелте? ЛЕПРШИЋ: да су могли, они би и увели пре потопа.
ЛЕПРШИЋ: Право, госпоја ујна! Овај изражај заслужује да дође у новине. ГАВРИЛОВИЋ: Шта значи то, господине Лепршићу? ЛЕПРШИЋ: Зар не чујете да су се у Диштрикту побунили? ЗЕЛЕНИЋКА: И потукли све који су против народности.
СМРДИЋ: Док се мало додамо, господине Лепршићу, докле се мало навикнемо. Видите, и Сербијанци не би били јунаци да немају често буне. ЛЕПРШИЋ: И то је истина. 4.
ШЕРБУЛИЋ: Ја три акова вина. СМРДИЋ: Ја два. НАЂ: То је лепо. ШЕРБУЛИЋ: А шта ви дајете, господине Лепршићу? ЛЕПРШИЋ: Ја ћу им саставити оду, кад одрже побједу. ШЕРБУЛИЋ: А ви, господине Гавриловићу? ГАВРИЛОВИЋ: Видићу.
5. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Ево и господина секретара. Зашто тако снуждени, господине Лепршићу? ЛЕПРШИЋ: Није добро; кваре нам одборе. ЖУТИЛОВ: Ко сме дирнути у народну зеницу? ЛЕПРШИЋ: Наши пријатељи.
Али ево наши земљака. Нешто је Лепршић весео. 7. ЖУТИЛОВ, НАНЧИКА, МИЛИЧИКА И ЛЕПРШИЋ СТУПЕ, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА (Лепршићу): Па зашто нам не кажете шта је ново? ЛЕПРШИЋ: Шта вам имам казивати? Маџари ће бити побеђени, па мир.
Срамота! ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем да је срамота. ЛЕПРШИЋ: Не, то мора доћи у новине; све забадава. ГАВРИЛОВИЋ (Лепршићу): Оћете ли ставити како сте и ви добили службу изван војводине? ЖУТИЛОВ: Какву службу?