Употреба речи лепу у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Није још ни зора засвитала, а он је већ био на ногама, скинуо је са чивилука своју лепу двоцевку; ја сам претрнуо, прискочим ближе њему: „Побратиме, шта си то наумио?...

све што је на њој било, све беше њена рукотворина: и она бела марама са оном танком црвеном ивицом, којом је своју лепу главу умотавала, и шарено зубунче, сукња и препрегача, то све беше њена израда.

Видиш ли оне ситне капљице што, ударајући у шарени шљунак, на обалу скачу? И оне љубе оно шарено цвеће што своју лепу главицу умиљато доле савија да у своја недра усиса те бисерне капи потокових пољубаца...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Наравоученије Басна не само што је смешна, него нам даје кратку али лепу науку: да нико не жели оно што није за њега, да не товари на се што не може понети, да се не чини оно што није, и да

Свак се лакоми на лепу ружицу, а како увене, и не обзире се на њу, баца је под ноге. Лепота је сами вид који данас јест а сутра није; а

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Сад Карађорђе рече: „Ајде, вели, да бирамо куће за синод”. Нађемо једну прилично лепу кућу. „Ево ти, вели, куће за синод, а ево около други̓ за ноћивање синоџија; но иди у Боговађу, и све пренесите овде у

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

На тебе је ред. Сви гракнуше: — Поп Пера!... Поп Пера!... Дела, попе!... Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново. Накити, бого мој, што може лепше бити!

— Можеш, није рђав човек — одговори Видак, па се лукаво осмехну и упита: — А што баш њега? — Видиш ти, он зарађује лепу пару. Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје што заради. — Хм, не би било рђаво!

седи! ходи!...« Не можеш му сад кварити атера. И поп Вујица, иако је лепо код своје куће ручао пасуљца и неку лепу паприку из туршије — а вала и то знати да је поп Вујица волео, барем тако се каже, паприке из туршије — заседне с

Па још, поп Вујица ће увек рећи и лепу реч за учитеља Грујицу. Дође когод из вароши или из другог села, или ма ко са стране, па упита: »А бога вам, попо,

Таман Миона оздо уз воћњак, а Душанка испаде из куће. Стутољила нешто у лепу шарену торбичицу, па све некуд жури. — Куд ћеш ти, Душанка? — Ене-де! Зар и ти дође!...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он цикну, цикну као гуја под каменом... И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста

Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... — Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...

Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову. Кад га видеше, сви се дигоше на ноге — Помаже вам бог! — рече Дева. — Бог ти помогао!

Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Спрема се класје све да падне, И лишће пред ноге пању; Да земља данас жудно знадне За лепу смрт у сјању. КИША Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља; Досадно, горко; и дан тиња, Као лампа без

Само један војник, најмлађи од свију, није спавао. Он је слушао ноћ, и мислио на Лидију, на малу и лепу Лидију с ону страну песка и мора, у једном рибарском селу на жутом Тибру; на Лидију са уснама које су имале боју

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Зна »бухалтерај«; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.

Зна »бухалтерај«; тражиће принципала, где ће имати лепу практику и лепу принципалову ћерку, па је онда на коњу, што веле.

Успут му је показао многе и интересантне ствари. Заустављали су се код неких касапница од којих је црква примала лепу кирију, иако се касапи туже на пацове.

Аркадији је купио високе ботуше, у којима ће служити у цркви, шал од три сребра и лепу стиву лулу са дугим камишем од тринаест сребра, за спомен. Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину.

пао на памет, а да ти докажем да сам те се са захвалношћу сећао — рече поп Спира, и извади из бунде, и донесе му једну лепу скупоцену стиву лулу, и предаде му је — ево, то нек ти је знак моје искрене благодарности.

госпоја-Сидо, ил’ је то ваш господин супруг, господин Спира, онај што је некад, памтим добро, имао, онако, баш лепу браду? Знате, обадвоје сте сад (што јест, јест!

а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади, и гђа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.

воле, а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ниједан није тако леп к’о фрајлин младожења, нити иједан има онаку лепу црвену пошу па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.

да ће кроз недељу дана примити и оно што није инвентарисано, али је у целој овој ствари ипак најглавније, а то је саму лепу Јулијану. А ту је, тек што није, још који дан. Ближи се Ђурђевдан, дан венчања Јуле и Шандора.

— рече и једва скиде Раду с кола. — »Благо њему!« — рече у себи путник, гледајући лепу расплакану дечицу, која су се поређала крај кола и стајала у реду као какви мали кривци и крупне им сузе капале по

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Покрај тога био је марљив, те је заслуживао леп новац и могао водити лепу кућу. Рогозић, у науку и посао заљубљен човек, није одговарао живахној природи госпође Мице и да је био јуратом тако

— Јест, и твој Јефта је добар. Лепо се ти носиш, па како на мени видиш лепу хаљину, а ти себи правиш тако исто скупу. — Правим ја и скупље хаљине него што су твоје.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Он напери у сред чела, али се рука укочи. — Пуцај! Пуцај! и безумна, горда звер забаци ону лепу главу Медузе која окамењава.

Африка

Три ствари које их бацају у очајање. На пијаци сликам једну младу жену, врло лепу; остале је покривају марамом и траже педесет франака награде.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

деца... Пи! Што ми речи оно нотарош за неко лос? Оћим да узмим за моја Катица. десет хиљада форинта стребро, лепу суму, мене пет, Катица пет. Охо! А кад кажи Катица: „Ја сам добила, ја сам господар. Папу не дам ништа“!...

ЈАЊА: Да пропадним! Да дођи једну ветру, да ми узми за косу и да ми носи у луфту! О, моје лепо Мишка, моје лепу Галин! Сад да узмим штап, да идим да просим под мојом старостом. МИШИЋ: Не треба тако, кир Јања.

Е, сад дођи други, оћи цванцики што има мати божија. Ајде, да им дам. Пет крајцари на једно парче, лепу профит! Донесим ова кеса да избира. Они бира, ја гледим; они бира, ја гледим.

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ А кад први пут виде Трифунову жену само је ћутао. Посматрао је ту лепу жену, као што је имао обичај да посматра, у школи јахања, неку бедевију.

Жене кирасира беху омрзле ту лепу жену шизматика и подметале су јој, каткад, најгорег коња. Али није било коња који не би задрхтао, кад би му госпожа

Господин Георгије имао је двоје деце, и жену, лепу, као да је ђаволица. Госпожа се звала Фемка, и била је Футошкиња. Ђурђе је имао обичај да каже: „Није то Футошкиња.

А што се тиче њега, он је, каже, несретан. Удов је већ годину дана, а имао је добру, и лепу, младу жену. Умрла је на порођају. Живот му је досадио.

А нарочито, што има тако лепу децу. Једног јутра јој рече и то, да он са њом разговара као са неком сестром и да другаче не би ни могао.

Кад је Исаковичу пао поглед на Божичкину лепу, бледу руку, претрну. У руци је држала црну лепезу. Иако је та сличност била више његово уображење, него стварност,

Он је госпожу Евдокију посматрао, не као лепу жену, чежњиво, него као неко привиђење, које је било лепо, али провидно, бестелесно.

Заволеле су је биле, лепу, мирну, повучену, због њених очију, које су гледале у свет тако детињасто. Жалост је била општа, кад се рашчуло да је

Био се тргао и прикрио. У идућем тренутку, виде поцепану, рашчерупану, жену, коју је виђао тако белу, лепу, глатку, увек лепо одевену, а у постељи, дотерану, љупку, па хтеде, без размишљања, да викне, да је зовне по имену,

Има, каже, крупне, црне, очи, као већина наших сународника, а лепу, белу руку, којом, сваки час, глади браду, која је проседа и свилена.

Марко Зимински био је ожењен женицом, врло лепом, која је имала исто тако лепу, али хрому, млађу, сестру. Та сестра је била, због тога, међу мушкарцима, јако уплашена.

Међутим, Ђурђе је вртео главом на то. Вели, може Трифун имати, колико хоће, серца, и душе, али довести лепу, младу, жену, код живе жене, у кућу, није добро. Није добро, крај живе жене, имати у кући још једну млађу, а лепу.

Теодосије - ЖИТИЈА

Испричаше им све што се догодило са сином њиховим, принесоше лепу хаљину и чистотне светле зла тозарне власи младићеве. А дадоше и писмо оцу, синовљевом руком написано.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Напротив Моравци се радо жене Косовкама које и у новој средини носе своју лепу ношњу и ова прелази после и на њихове кћери.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

је тврдоглав у себи Ни на небу ни на земљи Самог себе слуша Међу световима свет ЉУБАВ БЕЛУТКА Загледао се у лепу У облу плавооку У лакомислену бескрајност У беоњачу се њену Сав прометнуо Једино га она разуме Загрљај њен једини

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. — Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на

Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана. Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судије

Чамча, не казав друштву, оде некуд сам и купи лепу криву мађарску сабљу, добро је умота, да се не зна шта је, па бесприметно сакрије у свој сандук.

Виде пред собом већ старију девојку, али још чудо лепу. Госпођа Матилда не може да се уздржи, пита је за ким носи црнину.

Лујза му усрдно и то учини. Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе. Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени.

— Мој Чамчо, тешко мени, оде ми најбољи друг! — Па једаред морамо умрети. Он је доживео лепу старост, седамдесет и осам. Шта ћеш више? Ја сам седамдесет и једна, па ми је доста да достигнем Софру.

Јуца је рано легла и рано је устала. Већ у три сата ујутру пробудила се и почне се облачити. Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо. И опет се сама обукла.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Лагала је. Ухвати је у лажи већ првих дана, мирну и лепу, и при томе. Лагала је, пред мужем, са једним светлим, белим осмехом.

понашао према њој као туђ човек, учтиво, љубећи је нежно и пажљиво као да ће да је разбије и скрха, онако високу, лепу и слабу.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

¹⁴² Вештице су зле нарави, нападају људе и сисају им крв. Оне нарочито нападају људе „слатке крви“, и најрадије малу, лепу и напредну децу, и настоје да им срце поједу.¹⁴³ Најпознатије средство одбране од вештица јесте бели лук.

Мајка, пак, куму поклања кошуљу, а отац неко оружје (сабљу, пушку или велики нож) или лепу доламу. На крају обредног шишања, коса се пажљиво прикупи и оставља на нарочито место.

У крушевачком и јагодинском крају, када девојче сазри у девојку и када почне о удаји да мисли, онда она узме лепу, крупну јабуку, па је извезе црвеном вуном свуда унаоколо (тако да се кора не види), а тамо где је дршка од јабуке,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За завиднике који писну као змија у процепу изиђе ли чија смелост на видело, рекну ли људи коју реч лепу за нечије дело.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Шта? – Пепељугу. – Добро! — рече — »Био једном један добар човек који је имао лепу кућу и дивну кћер, којој је чинио све што би зажелела...« Жена је изишла из купатила.

Али кад дође време поласка на бал, Пепељуга схвати да нема ниједну лепу хаљину.« – Ох, боже! — уздахну жена и искапи армањак. – »...

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ: Једног сам молио и шта нисам обрицао, и обећао ми је да ће наћи лепу прилику; али видим нема ништа ни од њега. МАТИ: Хуј, кад помислим да се покладе приближују, грозница ме вата.

ДЕВОЈКА: Какви су код вас балови? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепи. ДЕВОЈКА: А ви имате и музику лепу? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепу. Него нам је сала малена. ДЕВОЈКА: О, то ја мрзим!

ДЕВОЈКА: Какви су код вас балови? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепи. ДЕВОЈКА: А ви имате и музику лепу? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепу. Него нам је сала малена. ДЕВОЈКА: О, то ја мрзим!

ПРОВОДАЏИЈА: А ви се разговарате, то јест? МЛАДОЖЕЊА: Мало. ДЕВОЈКА (изиђе напоље). ПРОВОДАЏИЈА: Баш лепу кћер имате, да је Бог живи!

“ Је л’ ово та фаљена кућа? Срам да те буде! ПРОВОДАЏИЈА: Али молим, то јест. МУЖ: Лепу сте ми прилику препоручили! Није прошло ни шест недеља, пак гле што чини.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

) Деци, као ни примитивним народима, не иде у главу појам ауторства; лепу песму нико није написао, нити она може бити нечије власништво.

Ту, лепу реч, песник је удахнуо у завичају; што је изражајнија, изворнија, та реч је утолико завичајнија. Преливи у значењима,

Хумор је перспектива у којој нам ствари показују лепу узалудност свог постојања. Дечја песма свему се смеје, или се бар осмехује. Свему, а нарочито стварима преозбиљним.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

отвореном писму уреднику новосадске Словенке што »браћа србска у Банату« тако мало знају и тако мало маре за богату и лепу далматинску књижевност, те поред »чисто нашког« језика далматинских писаца употребљавају толике турцизме: »није ли

и правопис даје научно образложење Караџићевим идејама, и Бранко Радичевић, који својим Песмама уноси његове идеје у лепу књижевност. 1848. почиње излазити први лист новим правописом, Напредак.

Јован Илић се огледао и на епу. Он је наишао на једну лепу и поетску народну легенду, »лијеп роман« на који је још 1829.

Добар познавалац свога краја, пун љубави за њ, он је дао лепу слику Боке и њених становника. По својим књижевним идеСТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША јама и по духу својих дела он стоји на

Поред тога, Глишић је имао и чисто приповедачких особина: умео је да одабере лепу и занимљиву анегдоту, да је вешто развије и заокругли у целину, да прича јасно, глатко и пријатно.

у Сељанци, као и у многим другим мањим приповеткама, он је дао лепу и тиху идилу задруге; у другим, нарочито познијим приповеткама, када је отворио очи за стварност, описивао је борбу

Веселиновић је сеоски живот и сеоски говор познавао боље но ико. Он је описивао једну страну сеоског живота, лепу и идиличну, и то једнострано и непотпуно, али, у једном правцу, као једна страна сеоског живота, тачно и живописно.

Најбоље његове песме издала је Српска књижевна задруга 1911. Ратни догађаји од 1912. и 1913. инспирисали су његову лепу збирку патриотских стихова На старим огњиштима (Мостар, 1913).

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И као свако умиљато јагње, сисао је две овце. Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту, или већ тако неком, не би ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а

но што је узео, а узео је без пара, а и сам није тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. »И бога ми ти кажем, прико, да се не кајем« — рече Јова.

Другим речима, људи који обично поручују по чашицу тек кад се дигну да плате, — а они плате лепу сумицу. Седе тако, па сваки усамљен. За сваким столом по један.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

се таде он савија; Тавнина јоште затим од заода Заче се вити кано кака змија, Од више свода доле ти се просу И лепу дивну чинила је косу. 50.

И бори се, мисли, слути, А не може да с' упути. XИИИ Небо ведро, ал' запара, Ветрић ћути, једва дише, Лепу главу цвет обара, А запара све то више. Подне дође, подне прође, Заче небо да с' облачи, За облаком облак пође.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ујутру, у недељу, било је венчање. Кад дође младожења са сватовима, Тоду изведоше онако лепу, милу и уздрхтану. Она иђаше полако, смерно и тужно.

Борио сам се, мучио, ломио, и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену, тек у процвату. Али једног дана, у први сумрак, кад сунце клони и расипа жарку румен, а

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

изнеможе глава, клону му глава од тешке муке, испадоше кључи из мршаве руке, и једва се сети да треба да јави поруку лепу игумну Варнави, подиже кључе, затвори врата, зар, да не дођу Турци изненада!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Цар Петар имађаше врло лепу кћер да јој не бијаше пара у свем свету. Па што лепа беше али што беше велика радилица и вредна домаћица.

Змајеви се обрадују што такову лепу девојку добише, па се стану између себе препирати чија ће сад да буде девојка. Човек се умеша у њихову препирку и

Сажали се рибар, и даде му за ту једну потуру лепу велику штуку, а старац је весело однесе кући. Брже боље узе нож да рибу расплати, али се не мало зачуди кад у утроби

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: А што тебе нема? СВЕТОЗАР: Та знате, кад је човек у служби. И сад не би дошао, да немам једну лепу поруку. СОФИЈА: Та бога ти? А шта ће то бити? СВЕТОЗАР: Ката навалила одавно, а и ја сам желио, да дамо један бал.

СТАНИЈА: Казала ми је. Зато су се и договарали. НЕША: Ја мислим да је дам. Момак је добар, има лепу службу, што ћу више. Него да је питаш, оће ли да пође, пак да је дамо. СТАНИЈА: Што ћу да је питам?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Данас први пут чу и ја од ње лепу реч. ПЕРСИДА: Бре, да видиш како је са мном поступала, као да сам јој сестра. СТЕВАН: Све забадава.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Краков, Пожун: трговина добра... Што звецкало радосним прапорцем, замукло је у шоботу гроба. Лепу пропаст у стих сморен прима Сентандреја, Іріѕ флорентина.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Шта ви нисте никад видели? Или боље, знам. Хтели сте да кажете, је л̓ те: „Тако лепу девојку!“ — Чини ми се да сте погодили. У сваком случају ни ваше острво није мање лепо од вас.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: И остави то, 'ал теби се некако не држе наследства. Ето, наследио си од оца лепу пару, па некако исклизило ти све, све ти се исклизило. МИЋА: Ја сам се од тога наследства школовао.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ах, морам да га шкартирам... Овај, шта хтедох... а — ја! Јеси ли замислио?... Младу, лепу, црномањасту од седамнаест година. Ња! — онда удари коња мамузом и у галопу одјури до свога вода.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде

Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусетљива према њему. Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 57. Опремајте се, Поморављани, Поморављани, Подунављани, По лепу мому девојку. За ран’, куме, за ран’, стари свате; Моли вам се женикова мајка, За рана јој снау доведите, Да

78. Златни топи у град ударише, Лепу Мару у двор уведоше. Лепа Маро, јел’ ти жао мајке? — Зашто би ми било жао мајке, У мог драга бољу мајку кажу, —

“ 177. Ја посади виту јелу, Виту јелу на камену, Па оставих лепу Лену Да ми чува виту јелу, А не прође ни годину Мени Ленка поручује: “Ходи мени, моје драго, Јела ти се

“ Сунце греје, ватру ложи, Киша пада, воду носи, Ветар дува, кућу брише. 221. У Богдана лепу сеју кажу; Што је лепа, коса јој је лепша.

263. Престајаћу боса на сокаку, Дико моја, на твојем опанку. 264. Да је мени што ми срце жели: Лепу дику и кућу велику. 265. Срце моје проспи се к’о проја, Скупиће те стара дика моја. 266.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

БЛАГОЈЕ: Пливање је најздравије од свих спортова! И посебно је добро за лепу фигуру! Ја сам вам одувек спреман за пливање, у свако доба, само кажите!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Био је чувен играч, и са педесет година. Са игранки, ваљда, био је сачувао неку изванредно лепу врсту понашања. Био је необично љубазан и према непознатима. Али је био плаховит, изненада.

Иако тај меланхолични брав не би био у стању да, због дебљине, учествује у мачевању, ја сам од њега научио лепу реч Петра Зрињског, коју сам, после, као узречицу, и философију, понављао: „Ако ти је сабља кратка приступи корак

Поред ње, упознао сам Фијумане, као талијанске романе. Зубранић је имао лепу сестру и она ми је читала Кардучија, и Леопардија, у оригиналу.

А постигнем ли, икад, да ма једног само младића огорчим, или једну лепу жену изменим, да једну само поповску придику исмејем, бићу задовољан. Ваистину, ми смо анархисте.

Има ствари које не могу бити друкчије него што су. Они имају своју лепу иреденту код нас у Војводини. Над њиним старим, лепим варошима, које су се завукле у словачка, влашка, русинска срца

Идеал, који су створили њини дидактичари и швапски професори, необорив је. Лувр има лепу збирку грчких ћупа. На тим кратерима, као траг вина, још се румени све пијанство богова, жена, и голих младића.

Костић, о коме сваки, безбрижно, каже да је луд и пуст, мало стилизован, дао би на једну лепу, романтичну тугу и понос једног родољубља које је, у сну, а све се прво у сну остварује, све остварило.

Кад ми нису дали грчкост, мислио сам да ћу добити бар ону лепу псеудогрчкост Расина. Грчкост Версаља, баханалију, која је постала светковина, разврат, који је постао мудрост, урлик

У Насионалу морам споменути једну ствар, а то је Бурделова Дјевица. Она је бојадисана камена, има лепу, готску виткост, а у моделацији укусно обнавља свежину и чаробну наивност француског средњег века.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Она оданде гледа, живо блиста Као велико, тајанствено око. Некад виђаше лепу једну жену — — Од онда прође много, цела вечност — Кад долажаше с урном на рамену Да црпе бистру, животворну течност.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И ето, таква се душа нашла, и само кратко време има да прође, па да он ону лепу и добру девојку назове својом женом... »Боже мој, та то ће бити живот!...

Да питам тетицу?! ... Свеједно, биће штогод лепо, занимљиво, чим тетица нешто шушка, крије... па тек изнесе ми лепу играчку. Тако ће и сад... Али, шта то они раде ?«... Д ете отрча до краја стазе, пружи вратић иза жбуна — и замре...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? — Ама и село то исто вели!

Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

још са села су пристајале да, доносећи са собом имања, дођу у варош и у овакве старе куће; или да пробира и узме лепу, али готову сироту. И он је ово друго изабрао.

како сва срећна, уживајући у тим својим новим хаљинама, једнако се око себе окреће, да види да ли је сви гледају тако лепу. Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици. Има их четири.

Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше када је виде толико лепу и не толико раскошно колико просто и укусно немештену — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело,

да продаду хан и сва имања што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу. Софка није никако пристајала.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И моја се мис’о, и моја се машта, И воља испну на горду висину, Вртоглаву, лепу, испод мутног плашта Облака, на домак звезда које гину Под зрацима сунца радосна и ташта.

За све лепе ствари заборав је исти. Тако ћете, најзад, и ви једном лећи У постељу лепу заборава земног, Крај срца мирног, угашеног, спремног За други живот који треба стећи.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Војвода се окрене улацима и почне певати: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Доведите лепу Мицу (или како било име) И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало!

полако ка реду деце и кад се приближе поклоне се и почну певати истим гласом: Послао нас наш војвода, Да нам дате лепу Мицу, И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало! Из реда деце изађе крајње дете и приђе улацима.

Ред деце пева истим гласом: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Одведите лепу Мицу И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало!

Улаци се поклоне, окрену се, и пођу с Мицом војводи, певајући: Радуј нам се, наш војвода, Водимо ти лепу Мицу, И уз Мицу кондир вина И огледало, и огледало!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” А он му одговори: „О мој зете, исказати се не може шта сам видео. Прво сам видео сребрну ћуприју врло лепу, али је нагрђена где јој нема двеју талпи. Ко оно узе, убио га живи Бог!

Она помисли не ће ли то срећом бити каква кућа, па пође онамо. И заиста нађе кућу лепу и велику; врата су била отворена, она уђе унутра, кад тамо, собе не може лепше бити, и на асталу у једној соби свећа

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ПРОСЈАК (за себе): Сад зови, да видимо ко ће да се одазове! ГОСПАВА (од једног до другог): Кажи ми неку лепу реч, утеши ме! Сажали се, кажи ми да ти је жао! Пусти барем једну сузу за мене, биће ми лакше! Узми ме за руку!

ЦМИЉА: Кад је изгубила сваки образ! ГОСПАВА: Цмиљо, молим те! Ко сестру! Ако ми не можеш лепу реч, немој ни ружну! Цмиљо, кумим те Богом! МИЛЕ: Требало би ошајдарити опајдару!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

” Еп[ископ]: „А кад купиш какву лепу и скупу материју за направити [х]аљине, би ли је дао једном терзији који се само зове терзија и држи у руку велики

година, два монаха, Макариј Патмиос и Герасим Итакисиос, како у вишеименоватим островом, тако и у Италији, получе лепу науку, не само јелинских мудреца него и новијих, који су у Европи од тога цветали времена.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Оче... Неко зло. — А зашто баш вечерас сва тројица да разговарамо? — упитно гледа у Вукашинову строгу и лепу главу с нешто дужом косом и танким брковима и види: мучи се.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Нема човека који ништа не жели! — насмеја се Црвенокоса насав глас. — Неко жели богатство, неко моћ, неко лепу жену... — Имао сам све то! — рече принц.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

У Тихи Коринтски Залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима, Са галијама својим. А кад се кретоше даље Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Постаде ми јасно да није мој задатак да се такмичим са тим великанима, већ сагледах своју лепу и узвишену дужност у томе да њихова дела спасавам од пропасти“. „Спасавате од пропасти! - Како то?“ „Да, драги мој!

„Заиста?“ „Уверите се о томе: купите од мене наколико његових књига, продаћете их у Италији као алву и зарадити лепу парицу“. „А да ли је то баш истина?“ „Да ли је истина? - Нека ми капља одузме језик ако вас лажем!

Као мезелук спреми неколико лепих риба, пржених на зејтину, и додај коју лепу маслинку. Напуни велики земљани крчаг вином са Алабана, а додај још и коју флашу Лакриме Кристи!

Штета што је умро у педесетпетој години свог живота“. „Е, видите, тај исти Монтегју заљуби се у лепу Катарину“. „То је лако разумљиво!“ „Да, он се заљуби преко ушију.

али ја изгледам сам себи као какав дечачић који се игра на обали мора и ужива да онде нађе какав обли шљунак или какву лепу шкољку, а пред њим се распростире бескрајни океан истине, дубок, неиспитан“.

“ „Ви ћете се задржавати у Штутгарту! Познајем добро и обожавам ту лепу варош“. „Откуд то?“ „Ево, одмах ћете се о томе уверити“.

„О, ја врло волим, а помало и разумем, ту лепу уметност. Нисам пропустио да се на путу до вас, господине бароне, загледан у монументална зданија која украшавају вашу

Угледах пред собом лепу двоспратну кућу за становање, сву обраслу пузавим биљем, а из хладњака, прислоњеног уз кућицу, изађе једна старија

„Па шта урадисте?“ „У седници Линеовог Удружења прочитао сам прво лепу Волесову расправу, па после тога, на захтев својих пријатеља, и своју сиротињску скицу од пре петнаест година“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ето молим те: ти просто мисли на себе. Да узмемо овај пример: не седи ти се код куће. Онда шта? Узмеш књигу, какву лепу и корисну књигу, какав роман или тако шта, па у Топчидер, Кошутњак, Кијево, где год хоћеш. Могла би и у Земун...

У Комзи, једном селу тамо код Кроје, био ми је пријатељ, један поштен кмет, који је имао кћер младу, лепу и честиту. Ја сам је изабрао за свога сина, здравог, кршног Рустема.

познанику кога сам на улици срео рекао сам достојанствено и без икаквог повода: — Ових дана ћу имати код суда једну лепу парницу. И прилично масну — додао сам важно намигујући. — Примио сам већ и лепих пара.

у кругу, пушити поносито своју цигару и узгред причати познаницима, који уз мене седну: „Баш малочас имао сам једну лепу парницу код суда и добио сам“, па бих отпљуцнувши додао: „Нема спора, фине су ове наше правничке ствари.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. Тада сви троје полегаше и ућуташе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад је дошао до двора, није смео одмах да уђе унутра, него оде у једну врло лепу башту, која је била поред двора. У тој башти било је много лепог и разноврсног цвећа а поред свију стаза биле су

А он му одговори: — О мој зете, исказати се не може шта сам видео. Прво сам видео сребрну ћуприју врло лепу, али је нагрђена где јој нема двеју талпи. Ко оно узе, убио га живи бог!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ал' почех волети твоју усну меку, Црвену и лепу к'о пламен пожара; И све што је с тобом, и тугу далеку, И још твоје очи, та два ока стара, Узета из ноћи, водâ, из

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

То ми је пружало лепу слику о свему ономе што се дешавало у животу америчког народа. Билхарц не би никада ишао са мном, говорећи да у таквим

” А ту су били и други извори тога самопоуздање. У Јунијон дајм сејвингс банци имао сам лепу уштеду, која је била неколико хиљада пута већа него онај петоцент са којим сам се искрцао на Касл Гардену.

У знак признања за ову његову лепу идеју коју је он, у то сам био сигуран, чинио мени за љубав, назвао сам га грчким гусларом.

Једном сам у неком броју ”Природе”, часопису који сам често прелиставао, нашао једну лепу гравуру Фарадеја заједно са кратким приказом његовог рада. Касније сам сазнао да је то писао Максвел.

Тај Србин из Босне, по имену Никола, имао је лепу продавницу дувана у улици Унтер ден Линден (Под липама) у главној авенији Берлина.

Чувени бостонски љубитељ коња Џордан, видео је моје коње на Висахикон изложби и понудио ми је лепу своту новаца и усто једног лепог ирског хантера, који је освојио више награда у класи коња скакача.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Бога ми, право да ти кажем, нећу ја за твоју љубав да испустим овако лепу прилику. ЧЕДА: Гле'те, молим вас! А сме ли се бар знати ко је тај будући зет? ЖИВКА: Почасни конзул. ЧЕДА: Како?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

први пребацивали другима за „незнање”,„невештину” и „примитивизам”, а ови други онима првим за „укалупљеност”, за „лепу празну фразу”, „окошталу форму” и „извештачени артизам”.

Софке, Томче, као и од нас читалаца скривало, да би се тек овде употребило као покретач противречности која ће некад лепу колико и горду јунакињу спустити до самога дна.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Оскудних година је чак и враћао на прост зајам сву своју четвртину. Али ни за кога није имао ни лепу ни лошу реч. Ћутао је и, на изглед, презирао.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Свећа гори, перо спремно, Хартија је ту; Е, сад седи па напиши Лепу песмицу. Ал’ у то се неки лептир Лудо наврзао, Па на свећу, па на свећу — А мени га жао.

— А баш ни мало: „Лудо моја, да би лудо и сакалудо, Ти би хтео са коритом да ме усрећиш! Зашто ниси заискао лепу кућицу, А корито сваки Циган уме направит’!

се деда-Софроније баби вратио, Морао се прекрстити, — чудно и јесте: Где је била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је мала ни велика, ал’ за живот рај — Стара бака изгледа га већ на прозору: (И оваки и

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ко те воспита на моду? Ваљда што си служила? Срам те буди! Обајгоро једна, лепу си ми чест учинила, и целој фамилији.

Петровић, Растко - АФРИКА

Три ствари које их бацају у очајање. На пијаци сликам једну младу жену, врло лепу; остале је покривају марамом и траже педесет франака награде.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Черкези су набили на копље његову лепу главу коју су тек биле гариле мрке науснице, и тако је носили по бојноме пољу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али ја сам занемео и непрестано мислио на онај кључ, прекоревајући себе зашто нисам отишао. — Како имате лепу косу! — проговори и превуче руком преко моје главе. Неки жмарци подиђоше ме...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

И тко грли и цјелује своју лепу снашу! Овако седећи, мислећи о зими, Сад се, рекох, вије цв'јећа баши Дими, Кој' у теплој Грецији шиље дим

Сладости брака уживао ниси, Видно деце радост, Нит’ лепу с веселом ти си дружбом Провео летећу младост. Гологлав, јадан, без крова, без ложа Блудио с’ по пољу сам.

Пок. Милан Токин писао ми је, поводом мога распитивања о овој песми, 22. децембра 1953. из Вршца, да његова жена зна лепу мелодију мађарске песме Нинцсен пéнзем се дохáнзом — — —, али јој никако не зна речи. У исто време отприлике, 23.

углавном пооштрен, јер сам три песме из првога издања — Стеријина Маркса Бочариса и Васе Живковића Граничарску песму и Лепу Мацу — избацио; него су узроци томе следећи: 1) У Антологију сам унео и сатиричне песме, а са разлогом, мислим; на

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Снио сам те лепу, али данас, јао! Разривена зјапе твоја горда недра. Са храмова твојих песма није ведра А на твоје чело црн је сумор

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Па онда, ти пандури зарађују лепу пару и на шверцу, па је право да се и они одуже држави. МИЛИСАВ: Треба! ЈЕРОТИЈЕ: Ми треба, господо, да поделимо

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, природним или вештачким (цф. СЕЗ, 19, 119 и лепу песму Петран. ‹= Богољуб Петрановић Српске народне пјесме из Босне, Сарајево, 1867› 1, 69); с.

Ћипико, Иво - Пауци

Купио двије ствари које му на срцу лежаху: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лепу дјевојку на којој му у колу око запне. Одумио је овога Божића повести из кола прву која му се свиди.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Чула сам да је неки стари, отмени властелин, нагнувши се за време обеда према Лаушу, шапнуо: „Лепу кћерку имаш, стари мој“.

Верујем да га је мени оставио, прећутно, уместо опроштаја. Често мислим на њих, лепу Јању и горостасног Ћирјака, то двоје красних људи, туђина и изгнаника. Ако на земљи има правде, онда су сада заједно.

Можда је прави тренутак да то и учиним. Баш сада. Јер први пут, после толико времена, осећам неку лепу, милу благост у души. Горчина је некуда ишчезла, наједном сам измирен са свим и свачим.

трен када ће џомбаста грбава стена изнад Мртваја вира примити на себе мога брата у Христу, бившег монаха Доротеја и лепу властелинку Јелену, жену намесника жупе моравичке Лауша.

Љубав је била на делу. Повила је њезину лепу главу у страну, оборила јој очи према вртлогу у средини Мртваја вира, а његово је стасито тело нагнула над плићаком.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

У тихи Коринтски залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима Са галијама својим. А кад се кретоше даље, Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима!

Некако он се загледа у граду У лепу Јелку, у невино дете; Заиште, дакле, да је њему даду; А већ делије почеле да прете Пуцају ноћу, под заклоном

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

“ Дотерао сам своју тоалету, сишао у салон и онде затекао једну лепу плавушу у елегантној хаљини од јапанске свиле. Претставила ми се као дописница Франкфуртских Новина.

Као што видите, врх моје оловке исцртао је на хартији лепу, правилну, затворену кривиљу, која се зове елипса. Скинуо сам конац, и ишчупао чиоде, али сам рупице, које су оне

Исте године преселили су се Вегенер и његов таст Кепен са својим породицама у Грац где су купили лепу вилу у једној мирној улици на Рукелбергу, која је после Вегенерове смрти названа његовим именом.

Ту је сигурно поред ње и њен млади паж, наш Месец. Да видимо и подробније опишемо ову лепу групу. Ми радознало упиремо ка западу наш доглед, који нам показује све као што је у истини, удешавамо га, напрежемо

Ви сте задремали. Ја Вас дижем својом џиновском снагом као какво перце, као лепу играчкицу, мећем на кревет и затушкавам јорганом.

Младићеве очи погледаше заљубљено у ту лепу богињу, као да је моле за помоћ, па се онда сукобише храбро са леденим погледом управниковим.

из опсерваторије, где се морао бавити досадним рачунима, он се, кад је сада окушао своје перо, бацио на журналистику и лепу књижевност. Оно дело допало се публици; дванаест дневних новина и периодичних ревија узеше га за свога сарадника.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

китица цвећа), те с радошћу закључује да им може даровати нешто вредније и трајније: „Писати хоћу/ дјеци малену,/ лепу, шарену/ књижицу“.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ах! Када буду порасла, деца моја, о нани ће само зла слушати... Гле оног старијег шврћу, како ми паметно око има и лепу округлу татину главу... (Окреће се.) Још га нема да ме води, да бежимо далеко у свет...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Тако је Бошко увек умео и друге усрећити и себи говети. Уза сав свој много лични живот, није био себичан. Имао је лепу праву памет, прозирао људе и ствари, па и себе, знао је своје мане.

За лепу Хермину је млади жупник тврдио да је права анцилла Деи1. А господин Јоксим, велики пријатељ жупников, додао: да је дев

Поручено је жупнику из бискупије у два маха, „с поштовањем за његове способности, и за лепу репрезентацију, али баш због тога”, да не остаје на шеталишту сувише дуго, да не иде откривене главе, и још неке

Очисти се, и буде нова. Моја мати ће од тих старих рукавица начинити лепу кесицу за новац... Пре тако, сећам се, моја мати је узела неколико старих и распарених рукавица, очистила и исецкала

Фрау Роза се препала од нечега на што никада није мислила, и дала је од своје стране лепу своту новаца за Милана. У Инсбрук су послали депешу. Кад су путници ушли код болесника, он је био миран.

којим се сад баве сви стручни економски листови у Европи; а друга је књижица написана на енглеском језику, спада у лепу литературу, описује обичаје неких занимљивих крајева Лике, откуда је пореклом био пишчев отац, недавно упокојени и

— Такав је Павле тип, и такве су му способности. Разуме музику, даровит је новинар, има смисла за лепу литературу, и у крви му је економија и финансије...

И ту ми рече једну лепу ствар: — Код нас, Јевреја срећа је увек и ствар разума. Отуда су наше среће и разноврсније, и дуже могу да трају него

нема без газда-Гавре, те тако, постепено, морајући као и ми сви, баш је и заволела мужа, и отад рађала само мушку и лепу децу, а она сама, како које дете, све лепша, све млађа, све гипкија.

Док је Кода причала последњу причу, Сока се неколико пута хватала ручицама за своју лепу главу. Јана, кад отплаче, слуша даље увек оборених очију.

а Ната, с оне стране, смешка се: „Галаме пођонари, а не знају моју новост: данас ми била два општинара, и нуде доста лепу цену за кућу, да је продам, да ту, око ора' подигну расадник.” — Не продајем, господо! апсолутно не!

Јер новац — страшна авет кад падне ноћ и човек остане само с њим — новац ни душу ни лепу реч нема. Бацили су старом Христодулу парицу у сандук, сујеверног обичаја ради.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Нађе ли се пак какав Диоген, који ће ме сожаљивати што сам и погдикоју лепу ствар у моје лакрдије умешао, представљајући да је апатија (нечувствителност) најприличнија за ученог човека, таковом

Сад га победитељи добро вежу и с тријумфом (шкода што није какав поета био, могао би лепу оду составити), дакле с тријумфом у замак уђу. Ком делу вино и јело није оскудевало.

« (»Паметно говори«.) »Но чујем да су у Вршцу лепи балови?« »О, прекрасни, имамо лепу музику.« (Дугачка почивателна; јер несрећом нема кише ни ветра.) »Фрајлице, ви добро изгледате.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Она је увек стајала усправљена, наслоњена на зид. Девојка од порцулана имала је једну лепу особину: кад се упрља, може се убрисати или чак и водом опрати.

Себи сам задржао портфељ спољних послова. Тада још нико од нас није знао за ону лепу и тако корисну установу министра без портфеља.

— Има лепу плату, има посилног и има официрску част. Командује, свира му музика и иде на параде. — А рат? — узвикује комшија

Ти си прави терет На мом срцу бедном; Да л' ме волеш, Фани, Ах, реци ми једном? Ту моју лепу и идеалну љубав разрушила је туђа интрига, као што то често код љубави бива.

који сам грлио и љубио кад год бих сам остао код куће и коме сам упућивао пуно слатких речи, које су се односиле на лепу госпу са јамицама на образу и сочним устима. Код шесте љубави дотерао сам до пољупца.

Срео сам једном једну лепу госпу, која се пријатно насмешила на мене, и мени сену кроз главу: да није то случајно она коју сам заборавио.

на то корисно звање, тако да код војника равнање постане права навика, па ипак, кад изађе у живот, не уме да сачува ту лепу навику. Можда и зато што се у животу више цени истрчавање испред фронта.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тешка времена су настала за нашу земљу. Непријатељ је навалио са свих страна да пороби нашу лепу отаџбину. Привремено је узео један део земље, али име Србиново никад неће уништити.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

''Ја ћу, драги, пољупцима Збрисат с веђа ноћ ти слепу, Па анђеле гледај златне И небесну светлост лепу.'' Ја не могу устат, драга, Још млаз бије крви вреле Из мог срца, где згодише Речи твоје оштре стреле.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

првоме (из песме Јанковић Стојан и Смиљанић Илија) дат је у слици пуној полета и жубора Стојан у тренутку кад је видео лепу и бесну Туркињу: Живо му је срце поиграло, а за појас свијетло оружје, у њедрима сахат закуцао, на прсима токе

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Тако у начелу Свака кафа Чека свога лафа ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ Једанпут у Паризу На Монмартру Ил близу Видех лепу маркизу БОЊОУР МАДАМЕ Прошли пут у Милану Све је ишло По плану Срео сам Јулијану БОНГИОРНО БЕЛЛА Тако на

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ко ли воли јед неголи мед? Ко маћеху него своју рођену мајку? Оца и очуха? Трње и лепу, чисту земљу? Ко стрњиште или пшеницу?

ЗДРАВИЦА И Даваћу вам лепу кишу у свако њено доби, и земља ће вам издавати своја жита и све остале усеве ваше. И дрва питома и дивља свој ће вам

ЗДРАВИЦА ИИ Даваћу вам лепу кишу у своје време и земља ће издавати своја жита и воће свој пород. И допрети ће ваша вршидба до истакања вашега

те уразуми, и даде ти видети небо, сунчани ход, и расмотривати многе звезде, и у свем тому, ка у неком многом цвећу, лепу свезу и добар начин имадући времена распрознању?

Сазида на његово име лепу цркву, и с десне стране супроћ олтара, у дувару начини му место. Врло скупо украси му ћивот и тамо га поштено положи

И једну лепу кћер своју имадијаше од старије му жене Лије. Нити је тај каштиљ испрва његов био, него неверних туђина хананејских.

како је врла издавна непресахућа она вода: близу две хиљаде година откад једнако траје; до Христово доби студену и лепу воду имадијаше у себи изобилно)... »Што говориш то жено, да ја нејмам ни чрпала?

он саста се с ондашњим војеводом именоватим се Јован Његојевић, те ш његовим се договором и с помоћу му сагради велику лепу цркву храм је учини именовато се Благовештеније пресветије Богородице, и с ћелијами је обгради.

пак плаха киша за вишу хвајду него ли која ситно ромиња; друго ништа, теке сноси земљу и заћупа усев те локве остају, лепу копаћу поквари земљу и господара јој огрижи.

земљаних и дрвених, а ако ли тко себе лепо из тога очисти и испере, може бити сасуд и за част посвећен за сваку лепу потребу и готов, хубав за свако прихватање своме господару.

Каде говедар, овчар ли му био, чобанбаша, понапре промотри и пронађе подводна где места и лепу траварину, — тамо утера своју гулу да пасе донекле. И мало потом опет и одонуд изгони те претерује у другу побољу пашу.

Како не би псован јоште и преко леђа измлаћен био? Ја ли би тко у розолију, у коју ли лепу миризму скупу, напишао се и ђубретом затоварио, — што би тај од господина му пропатио?...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.

па је можда то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму“ чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми збори,

и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње

Цигани засвираше „Потресуљку“, омиљену игру Манину. Мане узе руку и поведе на игру младу, лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре и два јастука,

— вели Таска. — Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности