Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Око нас је у великим осмицама скакао Мајин миљеник Леро, у коме се, пред преображеним изгледом средине, разбудила она нарочита, дјеци и псима својствена веселост од
А кочијаш је за несрећу био једноок. За колима је трчао Леро. С почетка смо били шутљиви. Маја је с времена на вријеме устајала тражећи очима Леру, који је заостајао или
Кад га не би одмах угледала, стала би га дозивати: — Леро!... Леееро!... Вожња је одувијек побуђивала у мени неку веселост, распаљивала неку чудесну плодност маште.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
висок и да би се клипови укрштали (СЕЗ, 70, 1958, 543); у Алексиначком Поморављу слично врачање зове се: »лера« или »леро« (последњи струк сви заједнички загрну земљом, оките га најлепшим цвећем и листове му завежу онолико пута колико желе