Африка
пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено и скоро провидно. Лет им је најмање од по сто метара. С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист.
Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним
Царство Саморија било је уистину огромна држава чији је пречник у овим крајевима износио преко лет стотина километара.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је лет мушица пратила, својим зеленим очима, као да су стреле. Муве су летеле између ње и њеног мужа, али док их је она трпела
Летели су, над долином Ондаве, над стенама Бескида, далеко изнад Дукље, а тај лет је био тако пријатан, нечујан, лак, као да нису имали крила, а нису морали крилима ни маћи. Дизали су се у висину.
Тај лет, са врха на врх, био је нешто најлуђе и најпријатније, што је Павле доживео, у животу. Према Сунцу које залази, преко
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Динарски сељак пази на небеске појаве, на птичији лет, на зујање пчела, на животињске гласове и верује да по томе може предсказати догађаје.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сав задовољан, посећиваше жито, што поче и у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу, сву, посматраше лет тица, сунчајући се на лађи, при честим одласцима у Будим.
Ни лет крупних мува по закреченој таваници, праћен тихим зујањем, појачаним при крају, кад се свршава, који је гледала и слуша
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ево неких од тих пословица и изрека: „Птица је створена за лет, а човек за рад“; „Како радиш онако ћеш и проћи“; „Виноград не иште молитве него мотике“; „Раноранилац и доцнолегалац
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Речју, Београд му је дао све што може да послужи као погонско гориво за лет изван орбите кроз слободни простор у свет.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
кад је, драги, лице твоје, Залуду небо шири звезда сплет, Красоте залуд лисна гора своје, Зефира залуд шапће лаки лет, Узалуд цвета онда цвеће разно, Кад онда све је, све је мени празно.“ 12.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Доста боли и ово, а камо ли и остало. Ја сам продужио школу. Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. Младост!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
клет'; штогод је муке на мене било, да никог за То не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је То с ове главе са луде, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Успех није богзна какав — само неки ситниш. Матори узима лову и постројава нас као камиказе пред последњи лет. После команде „мирно“ и „на месту, вољно!“ каже драматичним гласом: — Ко вас храни, одева и обува? — Ти...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Простор свјетлост креснула.) Хрускам коцке шећера из новинске хартије, ћирилицу сричући: Пе-то-лет-ка кре-ну-ла. Широм врата смију се док гуслице грцају: Тпећy свеци врго... при...
О, да смо воћњак обојен у креч мирноће беле, а не тмушом лет да питамо се: има ли нас пет! *** ГРОМ О СВЕТОМ САВИ Сваки листак на дрвету људски глас узео и пропевао.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Откуда идеш, враг би те знао!“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех силан свет. Ја имам, браћо, путању другу: почетак Север, а крај на Југу.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Опет се диже, зуји, размиче свој лет. Одједном се залети у цвет, зарива се дубоко у њега, буши јогунасто, страсно, скоро брутално, себи место у њему.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Брујећи у току своме, Водопад растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у цветне потече равни, У туђ, у далек свет.
крилом нека ме штити Кроз живот овај мучан и клет — А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет! У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, к'о да вечност снива, Потмуло хуји.
СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Долази ново време. Па каква жеља, какав сан Заноси наше груди, Кад
И, срећом занет, народ мој Опроштен свију зала, Весело баца поглед свој Од Саве до Урала! Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Ново нам иде време — О, мила децо, такав сан Нек снажи ваше
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У челичне цеви улетеше жуте разорне гранате. С уздржаним дахом смо ослушкивали њихов лет, као да се изгубише негде над котлином, да наједном рикну страховите експлозије, дрмајући храст из корена.
Али заповест се мора извршити. У размаку експлозија кретосмо, зверајући на све стране не бисмо ли чули лет гранате... Видимо како војници оне батерије истрчаше код топова и почеше пуцати... Сада је немогућно прићи...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и глух, У који као вити влат Мој болни дршће дух. Осетим каткад тајни лет Кроз ноћ, док ћути вир; Стресе се лист и стресе цвет, Па опет влада мир.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НА КАМЕНОЈ КЛУПИ У мојој души шýми тако тајно У мрку поноћ и у вече сјајно Незнаних, мутних жеља црни лет, К’о јата тица раширених крила, Прошлости сенке, што је једном била, И сада сенчи илузија свет.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— закикота се Рибља Глава, угледавши га. — Па, и стићи ћу те! — узвикну дечак, покушавајући да убрза лет, кад осети како му се крила смањују и он пада на обалу неког језера, запрепашћен. Откуда ова вода овде?
И она је ружна, и одбачена од свих. Па ипак, радује је Сунце и ветар, очарава лет лептира и шум трске. Бела жаба се замисли: ако нестане локве — изумреће трске и жабе, одлетети вилин коњици и лептири.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тако тићи загрљени прелетају свет: Бела једна голубица сусрете им лет. Дивна беше, сјајна беше, рајски беше цвет, Превари се соко сиви, чаром обузет.
У ТРОЈЕ Кад земља преста да тужи, Те се на равној ружи Расцвета први цвет, А лептир полете бели Да први куша лет, У врту смо се срели, Где јарко сунце сја, Пролеће, ти и ја.
Ал' кад жарко лето дође, И младост ружу прође, Повије главу цвет; Љубави лептир се мане, И малакше му лет, Поћи ћемо на разне стране - Куд? сам Бог свети зна! Пролеће, ти, и ја. М.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Позоришта тога престрашнога сви умови представит не могу: кад итаху к погребу шарови, један другог у лет раздрабљаху, на комате лећаху к безднама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Такав ортаклук је, верујте ми, опасна работа. Јер он личи - дозволите ми ову фигуру - на лет птице које су међусобно повезане узицом.
дању се одмарао на својој постељи, а ноћу пролетао васиону. Његови рачуни омогућавали су му такав лет. Оставивши далеко за собом Земљу, Месец, Сунце и све покретне звезде, он се обазре на њих.
Његови технички пројекти не беху табање по утртим стазама, већ лет у недокучене висине. Технички проблеми, пред којима се у свом послу нашао, оплођивали су његову научничку
“ „Увек је опасно“, одговори ми он, „изгубити чврсто тло испод ногу“. „Али великим умовима успео је каткада такав лет. Њутн је таквим летом допро до граница васиона“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада он успори мало лет и баш лепо зачу где једна од оних прилика и чисто на српском опсова једну капку која јој је, како св.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И нечујно да све прође к'о тичији лет Без трзања и мисли; нити да ме дира Ход прошлости и сутона, осама и свет. Да сећања покрије један облак мира, И
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И он је почео да лети као никад до тада, а његов лет ме је запањивао док сам био студент у Берлину. Онај ко жели да заиста упозна Немачку осамдесетих година, треба да
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
своје снахе: „Сав задовољан, посећиваше жито, што поче у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу, сву, посматраше лет тица, сунчајући се на лађи, при честим одласцима у Будим”.
Ни лет крупних мува по закреченој таваници, праћен тихим зујањем, појачаним при крају, кад се свршава, који је гледала и слуша
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
1889. МОЈОЈ ДЕЦИ (Од Бернеа) Двоје малих, сећате ме На времена журан лет: Црно ј’, плаво ј’ ваше теме, Моје застрô снежан смет. Ох, нек’ јава буде вама Што ја сневах надом пјан.
бих данас чаши дигô од милина; Дигô бих је да је види цео српски свет, Све бих теби наздравио: кол’ко капљиц’ тол’ко лет’, Све у здравље нашем милом, враголастом чики, Неуморној ал’ хуморној „Стармаловој“ дики; А та би ми чаша вина тако
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
горку шуму да се плави Усред вечности на домаку Нестварности птици и облаку Прахптицо сунчевог урока Скок од пепела и лет Нек буду једини путоказ За напор смисла и раст Суштине у врлет Када јој освану глас РАСПОРЕД РЕЧИ Плод неумољен
О чудна птица чија намена да буде лет земље и песма опустелог неба, која се чује ал не схвата. О, бело удварање ветра тој птици од пламена.
Празно је дубље. Јао, време, где те Пламен пресеца. Оспорени свете! Није ли страшан лет који је доказ Празнине у стварима. Цвет уместо ока Исто сунце виде. Слепо слепим само Видети можеш.
Јер и пад је лет док се не падне У себе; а тамо — нема нас, већ гадне Кљују нас птице и ругло смо свима; Ко нема више срца тај га има.
ДОДОЛЕ Ко сат без казаљке светом откуцава Пронађена празнина дану сагорелом Што посвађа будно са оним што спава И лет заустављен с лажи одлетелом. Па певају: дај нам будућност ко сећање, Свет више иза нас неголи у нама.
Краков, Станислав - КРИЛА
Тупи пијуци су звонили по камењу. Забодена у широка уста рововског топа, крилата бомба је чекала скори смртоносни лет међу туђе људе. Све је трептало у снегу и сунцу. Све се нечем радовало.
Петровић, Растко - АФРИКА
пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено и скоро провидно. Лет им је најмање од по сто метара. С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист.
Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним
Царство Саморија било је уистину огромна држава чији је пречник у овим крајевима износио преко лет стотина километара.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XИ „Ај, пусти ме да одлетим — Мио ми је лет. — Да обиђем, да посетим Твој румени цвет. Да ја видим око цвета Како трепће мај.
Па гледамо месец, звезде, Васељене лет, — Хајде, лане, да правимо И ми себи свет. Даћу своје старе јаде, То нек буде ноћ; Ја ћу моје, а ти твоје Додај
XЛВІІІ „Разумеш ли шта је свет?“ Питô ме негда цпеће лет. „Разумеш ли га сад?“ Пита ме горки јад. — Тад рећи нисам хтео; Сад рећи — не бих смео.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
врх њих већ остави трага, И туга Билог из вијуга веје: Сећа се данас страсне чежње, где је Сахрањен спомен на лет белог јата, Што оде у ноћ без збогом и крадом, Још шум му чујем кроз маглине плаве, Но ноћас пахне неким гробним
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1857. ОРАО Близо до неба гора је чарна, Не треба орлу тек један лет, Само да пусти крила немарна — Презрô је давно презрени свет.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Беласа твоје тело у сутон. ТРУБА Шта вреди плаветно небо, и зумбул и девојче и ласте лет. Негде зàпева труба. То иза гора и вода лелек је рушне сељанке. Род смо. Кад умре човек, и моје срце рушно је.
И белина крилом кад радосно замахне у лет, бол и то је, и зацрнело. X Вол, и зацрнело. Ал’ хоћу, јер бива, рана ли, дубоко да је жива.
6 Мрежи то, и пауку, злослуто што је плете, приснива се свила. Души то, светли за лет, тајно израстају крила. 7 Тишином чудно све ми засветли — крилата походи ме она.
Но удахни мандрагоре, кô целов опија. ПЕСМА ЖЕНА У МАХАНАИМУ Шумо Ефраима, где кобних врана лет, Побрали с грана страшни плод што висио, Твој плод, руком што згњечили: крвави плод За један целов мој даће ми га
Ничег се не бој, у вечног ти уздање. ИИИ О да су ми голубице крила, Пустињи би однео ме лет. У гробу само зар ћу наћи мира? Ту да исцелим мог живота бол. За своју главу где закон да нађем?
Ћипико, Иво - Пауци
— Куда? — У свијет, само да ме није овдје! Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
крилом нека ме штити, Кроз живот овај мучан и клет А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет! 1880. НАД БЕОГРАДОМ Спомениче неми прохујалих дана, 3ашто ти је чело суморно и тавно?
Звоните, звуци... А вече кад се на земљу спрема, Уморни грлећ свет, И срце дрхће - и речи нема Да жељи прида лет: Разбивши харфу о камен хладни, Ја склапам поглед свој И стрепим, тонем... и нашто звуци, Кад чујем шапат твој!
Сунце је зашло - мирно спи, Тавна се спушта ноћ... Да, тија поноћ шири лет, Све жив о снева сан; У светле снове пада свет, И светли чека дан; Ал' ноћ кад падне, бајна ноћ!
Заборав оно даје. Кроз овај мили пољски свет Лахора бледо крило, Ширећи неми, благи лет, Лелуја цвеће мило. Гле, већ је свенô венац мој, Што кити моје власи, И тужно сипа мирис свој, И гордо чело краси.
Оборен пехар, погажен цвет, Буктиња већ се гаси, И тавна поноћ шири лет И свија густе власи. О, какав умор! Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи облик њен Њу време маглом скрива.
1883. НЕБЕСНИ ЗВУЦИ На крилу рајских снова, у часу тишине бајне, Побожну душу диже лахора благи лет, Кô мирис руже мајске на крилу зорице сјајне, И смерна душа види небески, зрачни свет. Светови доле блуде...
Брујећи у току своме, Водопад растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у цветне потече равни, У туђ, у далек свет.
У ком је све што срце иште И што напретку даје лет: Различне школе, позориште, И виши свет и нижи свет. У коме има сјајних двора, Болница једна, болних тма, И фармацента
1887. (ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ ВАЛИ) Под ногама мојим отимљу се вали, Силан је и страшан њихов бурни лет; А над мојом главом узнели се ждрали, Они журно лете у далеки свет Они журно лете у пределе југа, Где се цвећем краси
Друго ћеш ми одмах рећи, За колико могу прећи Цео овај бели свет, Ал' најкраћи да је лет? Треће, пази што ти велим! Ја одговор одмах желим, Ил' ће с тобом бити јад; Шта ја, оче, мислим сад?
Друго морам одмах рећи, За колико може прећи Цео овај бели свет, Ал' најкраћи да је лет? А треће ми строго вели, Да одговор одмах жели, Ил' ће са мном бити јад: Шта владалац мисли сад?
Но ал' сад ми мораш рећи; За колико могу прећи Цео овај бели свет, Ал' најкраћи да је лет?“ „Јаш'те сунце место хата, И за дваесчетир сата Проћи ћете земљу сву, И бићете снова ту.“ „Врло добро!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ВОЖЊА ДУНАВОМ СПОРАЗУМ О ГЛАВНИМ ТЕМАМА ПРЕПИСКЕ 3 ИИ СОБА ЗА РАД ПРИПРЕМЕ ЗА НАМЕРАВАНИ ЛЕТ КРОЗ ПРОШЛОСТ 6 ИИИ КОЛЕВКА АСТРОНОМИЈЕ ВАВИЛОН, ЊЕГОВ ТОРАЊ И ЊЕГОВИ СВЕШТЕНИЦИ 9 ИВ ПЛОЧИЦЕ СА КЛИНАСТИМ ПИСМОМ,
ИИ СОБА ЗА РАД ПРИПРЕМЕ ЗА НАМЕРАВАНИ ЛЕТ КРОЗ ПРОШЛОСТ Београд Почињем да се постепено привикавам на варошки живот, боље рећи да га са великим стрпљењем
Прелетећемо целу васиону и улетети дубоко у древну прошлост. Или, још боље, у обрнутом реду. Далеки лет кроз векове показаће нам како се природа постепено открила човековом оку.
ван сваке сумње, постићи да се воз креће оном брзином коју сами желимо; да пође полагано, па да постепено убрза свој лет.“ - „Полазак таквог воза са 3емље“, приметих ја, „био би неописано дирљив.
је, при томе, да нам маса избаченог млаза, помножена са половином квадрата његове брзине, дадне енергију потребну за лет воза.
Летење по ваздуху био је хиљадугодишњи сан човечанства. Историјски утврђени практични покушаји да се такав лет оствари датирају од 67 године по Христу.
Наша локомотива више се и не чује, једино слабо подрхтавање воза одаје његов лет. Сунчеви зраци провлаче се косо кроз овај прозор овде у зиду, и гасе се; у наше одељење улази најчаробнија ноћ.
Наш воз убрзава свој лет, одмакли смо се већ 500 километара од Земљине површине. Обузима нас осећај лакоће, наши покрети су живљи и слободнији,
Наш воз убрзава без престанка свој лет, јер Земљина атракција бива све слабија. Ово последње осећамо већ и сувише јасно.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Априла, 1876. ОРАО ЂУРА ЈАКШИЋ Влизо до неба је гора чарна, Не треба орлу тек један лет Само да пусти крила немарна – Презро је – давно презрени – свет.
Травчица полегла, Тежак јој цвет, Јатанце шарено Прнуло у лет. И пева Удружен клик: Кли, кли, кли! Журе се косачи, Роса је и хлад, Кад жега затрепти, Малакше им рад; И шева
ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет!
ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет!
ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале!
ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале!
ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале!
Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!
Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!
Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!
Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Радост нек вам свуда сија, Свуда где год смерно клија Мирисави цвет, Лет, лет, лет!
Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Радост нек вам свуда сија, Свуда где год смерно клија Мирисави цвет, Лет, лет, лет!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— 3ашто би баш сви морали да раде исто? — говорио је, и уместо да следи Сунце пратио лет вилин-коњица и пролажење ветра кроз траву.
Уместо да тегли храну, Белко је пратио лет лептира, лелујање травки на ветру, шум потока. Дуго у ноћи остајао је будан следећи ход месеца и снено шапутање звезда.
Дане и недеље поче проводити над кладенцем, посматрајући свој лик у води. Ни корак срне, ни лет лептира, ни лелујање трава нису могли да привуку њену пажњу ни на један једини тренутак.
Али оно што га је највише забављало — биле су мале ствари: треперење зрна прашине у снопу сунчаних зрака, лет облака, шара на поду и шара на латицама цвета.
Како је тиха, како глатка била површина воде! Како блиставе и нежне гране врба, врхови трава, лет свица! У ноћи пуној мириса трава спуштале су се звезде и попут сребрних лептирица падале на језеро.