Употреба речи летела у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Мајстор метнуо једанпут један сандук — овако оволики — не знам шта је хтео! А она: ђем на зуб, па овако! Па како је летела, онако у авлију!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно

Црњански, Милош - Сеобе 2

Све се свршило добро, у смеху, у вици, у тупом удару копита о земљу, која је летела увис, под заузданим коњма, помешана снегом.

Црњански, Милош - Сеобе 1

У празнини иза њих, од стога до стога сламе, летела су јата врабаца. Најближи је био обешен о једну крушку, на којој беше још доста зрелих плодова и, мада му коњ не хтеде

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

А кога зову, кога ли маме синови таме? Зар оног ком је, жив док је дисô, кроз оба света летела мисô, пасала смело невиђен свет? зар томе мора нас тек да слуша обестељена, слободна душа? зар није њоме свак обузет?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— А када би њихова била онде? — запита наредник Милутин. — Их! — махну руком капетан Јован. — Летела би нам пердашина по овој равници. Изгледа ми као да свима мало лакну. Ишли смо лагано.

Налазили смо се испред топовских цеви наше батерије и зрна су летела готово изнад наших глава. Блудимо погледом изнад непријатељских ровова и једва пронађосмо наше димове у једноме

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

” И тако је, у страсном ковитлацу, Сваког дана летела на пијацу, Извешти се у крађи и превари, По злу је упознадоше пчелари. Гонише је.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Док јој је храпава домаћичка рука полако клизила по глатким прегибима слабина и трбуха И просто летела низ благе косине бедара и бутина, почела је искрено да верује даје и ово њено ново осећање према Ђорђу, друкчије него

Труба је цичала и фрктала, сви ветрови на земљи протињали се кроз њен писак, два жара летела су на њега и пала преко ножа у луку После, кад је свануло, он је на светлој драмлији уривеној испод чела видео своје

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Плачко у чуду рашири очи: право према њему летела је риба с црном пругом на леђима, и махала перајима као рукама, зовући: — Пожури, Плачко, пожури!

Ваљда ће од малог већ нешто израсти... Чувши старичин савет, мајка се помири са судбином. Данима је чекала, летела да ухвати што већу и дебљу рибу за најмлађега сина, и надала се. Птић је све гладно гутао, али није растао.

Четвртог дана поново су се попели на хридину и загледали у једра која су летела изнад таласа као галебови. Нису ни приметили кад су крај њих слетели вилини лептири. — Хвала за све!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

каменом и стао, од мах истурене главе а она би, та глава, већ следећег трена, као неки од смисла отргнут предмет, летела кроз ваздух па се котрљала по тлу.

Краков, Станислав - КРИЛА

Осакаћено лишће би као киша падало по згрченим војницима, а шупље јаучући летела је кроз зрак кошуљица. — У—уп... — лупила би у пусто дно јаруге, и у маховином обраслом камену урезала свежу белу

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Као сребрне стреле летела су јата риба. Рибица није престајала да прича о облацима који плове високим, плавим небом, о цвећу руменијем од корала

— Вратићу се, вратити! — викну Капљица. — Стићи ћу тачно кроз сто година, чујеш! — летела је Капљица мучена сумњом је ли Цвет чуо њене речи, или је остао доле без снаге да се одбрани, без могућности да се

Није се питала како то, одједном, лети; куда лети. Летела је ослобођена страха, чак и тежине свог сопственог тела, кад зачу гласак: — Не стежи нас толико! — Ко то говори?

Како су, као да је зачикују, кружила око женине главе! Полете жена да бар једно од њих стигне, али што је брже она летела — деца су све брже одмицала. Коначно их сасвим нестаде.

блејале су овце, велике и мале, беле и црне овце, а хитро, као да их луди ветар гони, летела су салом два зелена папагаја, пратећи једног црвено-жутог, и понављала углас: — Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но!

— Трчао је дечак шибан сланим замасима ветра. Хладан и влажан био је песак под његовим стопалима, а по таласима је летела пена бела као старчева коса.

Решено би да позову Видара — ако он не зна ко ће знати? Од звезде до звезде летела је порука за Небеског Видара, три пута небо обиграла.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности