Употреба речи летело у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Пожутели су били, и поруменели, и шумарци. Око главе Варварине летело је неколико, задоцнелих, белих, лептирова. Доста је било, међутим, да је види, па да Павле осети да јој се нешто

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Уколико се шездесетих година летело по небу, утолико се осамдесетих година гмизало по земљи. СРБИЈА ПОСТАЈЕ ДУХОВНО СРЕДИШТЕ Али поред све те политичке

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Њеног длана? Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време? Иза окна су већ промицале прве пахуље снега, а из семенке ништа да никне. »Можда сам ја врапца само сањала?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело. Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...

Краков, Станислав - КРИЛА

Крили се у шибљаке и хлад гранатог дрвећа. — Ф...ф...ф... Нешто је црно летело кроз ваздух. Бомбе су трештале. Дим је избијао из села, са поља. По небу су прскали шрапнели.

у дворишту срушене куће прикупљали су заробљене. Сељаци се скупили и тражили да се злотвори побију. На све је стране летело перје од гусака. Један жутичави војник дрешио је тешки гвоздени ланац са кола, и трпао га себи у ранац.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Наши припуцаше и прилепише их за земљу... А камење је летело као из неког вулкана. Тако је то трајало све до једанаест и тридесет. Дат је знак за јуриш.

Тешке гранате рововских топова парале су земљу, уз заглушну грмљавину, између саобраћајница. Камење је летело. Утрчали смо у лагум.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Једна тешка граната удари на десет метара од осматрачнице и обави нас облак дима. Камење је трештало и летело преко наших глава. Од потреса ваздуха стаде ми дах. Пред очима ми је све некако замагљено. Уши ми пиште.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Она га ћушну у шкрињу међу кошуље, па заборави и старицу и сусрет. Јесу ли, затим, дани или је иверје по брзој реци летело? Порасте и разграна се трешња под прозором Лепотице, на дебељушним ножицама усправи се син.

Из далека све су звезде једнако сјајне, једнако нежне. Над језером је, као ветром ношен лист, летело време. Одлазиле су на југ дивље гуске и враћале се, опет ишле.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности