Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ Неђе ова оно шта је за њу, него све досађује молећи. Узме је орао, подигне у висину, пак је пусти: „'Ајде, лети цад!“ Почне она летити, ал' како не ваља. Падне на земљу, и сва се згрува.
да други остају у простоти и слепоти ума, да он може с њима чинити што хоће и да му верују ако им рече да магарац лети.
Кажи ми, молим те, је ли истина оно што кажу људи за некакву птицу меропа да она лети у висину с тртицом к небу а с главом окренута к земљи?
На пример, хрт кад беспослен каса, он иде којекуд, а кад се за зецом пусти, лети управ како тане. Тако и ми, гди је потреба и гди можемо најкраћим путем и управ доћи, нашто намоколити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
небом ветар носи пловеће крошње шљива Доле дише мој вранац, вран се пресијава, Шта ли то њему сна и спокоја не да Лети ветар пун сена, мој вранац не може да спава Чувај се вранче да те она не погледа Дошла је, с белим шеширом, кроз
Петрова црква, праћена својим гробљем, сија Грачаница у облаку, изнад расула, окружени жетвама узлећу Сопоћани, лети Жича, лете Високи Дечани, пуна јабука, пред њима Ћеле-кула.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А око 20 момака затвори се у пашину кућу која је била на два боја, и под чардаком рибњак, где је везир лети излазио на теферич (то је било на овој првој чесми великој идући из Београда пећини).
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух. А овај капетан јок! У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.
Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су. Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. — Двапут може.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Вечерамо, он тури чибук под леву мишку, задене дуванкесу под појас, па хајд! Долазио је лети у девет, а зими и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Некако и једнима и другима изгледа да им је пропао цео дан ако се бар увече не виде и не обиђу. Па тако је то било и лети и зими.
Слова у имену и презимену им, истина, изгледају као оно ред деце кад се тоциља по леду, па лети једно за другим и пада на леђа а ноге му полетеле увис.
« Из авлије се видео леп ходник у коме су ујесен поп Спира, Аркадија и Жужа крунили кукуруз, а лети, кад су велике врућине биле, у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.
немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да спава лети пред кућом под комарником.
Бабе се разговарају о редушама, и о томе како је лети лакше него зими сетити се шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о разним лоповлуцима пударским; а
Ниједно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо, а пијемо ово лети. Али једно је, боме, отерало далеко и старином и квалитетом.
Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте, али туве све, и чекају зиму, јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само
Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по баштенским стазама, а у исто време бодрим оком пази да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука
А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бáбиних чизама које се, напуњене сламом и намазане машћу, суше на банку поред вруће
А девојке и младе комшинице шапућу. Чујеш понеку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, и јасан девојачки смех гаси изненада свећу, и буди и љути бабу. — ’Ајде, доста већ једаред! Докле ћете?
али не мање јак разлог био је и тај што је поп Спира, као сваки паметан човек и економ, волео што јефтиније да прође. Лети му је било лако. Увек је имао понеку прилику да путује, јер се увек десило да је неко из села ишао својим послом некуд.
чешће окрене, ’ајде-де; него кад натуче шешир на очи, а он се по два сата не окрене, него само виче и шиба коње, а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији, ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли! — О, о!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Њега само жељка налази и чува под језиком. И у извесно доба — а и то се доба не зна, мисли се да обично лети, при великим врућинама, ако га једанпут у години испусти.
Африка
била пажња мисли која умара, то је била урођена тежња да се постигне највећа прецизност, која не умара ни орла који лети, ни пса који гони. У једном тренутку осврнух се да их фотографишем.
Ако је играч мушкарац он игра сâм. Зато је обукао неку широку хаљину, која лети око њега кад скочи високо увис, машући рукама. Врти се у круг што год може брже, одскачући што год може више.
Шаљемо их по воду. Како је вода ту, покривена густим зеленилом, много птица лети над овим сеоцетом. Животиње саванске, антилопе и неке које не познајем, долазе дале слободно на појило.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У том краљевству текле су реке богате рибом, а дуж тих река простирале су се бескрајне, зелене равни. Лети су се те равни претварале у жарке пустиње, а зими у ледено море, покривено снегом.
Догоди се да коњик угледа и неке куле и градове, шта ли, али и то нестане на видику. Појаве се лети и неки свилени чадори, палме, али све је то само омама људских очију, фатаморгана ваздуха и облака.
Ђурађ је спавао го, и лети, и зими, а спавао је, и после пет година брачног живота, са мајоршом, боље рећи на мајорши.
У њу су били узидани и плави, калаисани, турски, пенџери. Смрдела је, од блата, лети, а цурила, од влаге, зими, али су Махалчани причали, да је пуна драгоценог намештаја, а да се Трифунова жена у њој, од
Бачка се, затим, у Павловом причању, вртела, око њега, као да лети. Сад се чинила, стрмоглав, небо пуно звезда, сад као море дубоких, мирисних, трава, сад као бескрајна пешчара.
Ваздух је кужан, лети, у Бечу, али је чист у Леополдштату, у зеленилу. Тамо све мирише. Исакович би, тамо, могао да се осећа као Орације, а
“ На постељи Исакович нађе дугу, белу, спаваћицу, коју му је неко био оставио. Исакович је отури. Он је, и зими и лети, у кући спавао, го. Иза постеље, под свиленом црвеном завесом, нашао је лавоир.
која се у њиховој фамилији била дигла та ко изненада, проћи, као што буре, пуне муња и грмљавина, празних, прођу, лети, у Темишвару. Седећи на свом кревету, Варвара је све то слушала мирно. Вели, Ана се вара, јако.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
земљама: у Румунију, у Србију, у Бугарску и у Цариград; иду чак у Малу Азију, у Мисир, а у новије време и у Америку. Лети их има у већем броју по селима; запажа се да је њихов менталитет преиначен према земљама у којима су живели; многи од
И он је махом прљав и у нереду. Лети се спава на њему; зими служи само за успрему. У кући је највеће оно одељење у коме гори ватра и у коме је
То је најтоплије одело на Полуострву. Чак се и лети топло одевају. Гледајући их тако одевене добије се утисак као да ту има неке везе са високим азијским заравнима.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
! Идите сад на сунце да се добро испавате! ОПРОШТАЈНА ГЛАВА Вријеме се шуња, пролази и лети — Брашњава глава — Необична слога — Жута мрља на хоризонту — Мјесец над ћелавом главом Лете дани, пролазе мјесеци, а
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда је Рашида викнула: - Ено га! - и ја га видех како сав слепљен са коњем лети према Халас-Чарди, док иза њега, у ваздуху остаје светла пруга, а у тек исцветалим багремима гракћу младе чавке.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже.
Никад Шамика гадно псовао није. Код њега је била псовка „гумиласти” и „шмафу”. Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси. Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора, под којим је
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Негде се вода за купање лети греје искључиво на сунцу због његове чистилачке моћи.⁴³ У ову нарочито спремљену воду сваког дана, све до истека
Низак социјални положај детета види се и по његовом облачењу. Деца, посебно лети, иду готово гола. Мала деца су много лошије, неугледније обучена него одрасли припадници патријархалне заједнице.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За калуђера коме сваке ноћи на сан долази како лети о деснују љутог змаја кроз гору која звездом ромиња, а под крилом му, украдена, однекуд из раја, најлепша од младих
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« »Добро је што сам ту, са свим овим светом који се лети сели на Терасу, а зими у ,Голф' на Бледу —јесењи фестивали и пролетње свечаности...
Осмехнула би му се лети у пролазу када би га угледала (као да је био саучесник у њеној малој тајни), а онда ју је једног септембра одвео Пол
– Не престајеш да се образујеш чак ни лети...—говорила је, размичући ниско полегло грање. — Стари манастири, старе тврђаве, старе зидине, старо камење, старци...
непрестано лебди изнад туђих глава — он, кога смо вукли са собом док је био још мусаво дете, на чување свиња и крава, лети, тамо у Бачкој, на самој мађарској граници, где је његов дед добио земљу као солунац — потпуно голу пустару да се
један бармен, па неки пензионисани официри, адвокати и професори — остаде село за нама: већ корачамо кроз атар, а клис лети све више и више.
Тај бескрајни простор окупан месечином, што се пружао с ону страну ушћа, обухвати га својом шумном ширином. Лети, сећао се, то је непрегледно море травуљине и ритова у измаглици.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) МУЖ (удара је лагано прстима): Ајде, ајд’, ајд’? (Жена одлази.) МУЖ (сам): Е тако је, човек кад се жени мисли да лети по рају, а кад прође хука бука, па предузме као трговац протокол да види приход и расход, онда обори крила.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Непосредни повод авантуре брзо заборављамо; као и у свакој игри, жеље се претварају у стварност: Коча плови, лети и јури око света. Све му полази за руком, свуда у прави час стиже.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У нарочитом предговору он је писао програм целог свога рада: »Нека родољубиви Мушицки лети за Пиндаром и Орацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином, с Дмитријевим; нека дубоко
Сремац, Стеван - ПРОЗА
они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Охо, селе, вита стаса, Држ' се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !
Нога лупа, диже пра, Наоколо свуда стра. Нога лака, срце здраво, Коло лети, коло ђаво, Поскочица ђаволица, Што је тела, то и смела, Ал' је жеца одолела.
штавише, добавити ласно: Само ваља позват Аполона Ил' деклицу какву с Еликона, Само викни, па тек што с' умукô, Лети Пегаз, јер мора ма пукô.
Слава, слава свуда наоколо, Свирац свира, а вата се коло, Нога везе, дуга коса лети: „Жена био ко се не освети!“ Земља тутњи, звекета оруже: „Црн му образ ко пред Турком струже!
викну стари Мехмед-беже, Па од гњева чисто се подмлади, Трже сабљу, наже низ стијене, А за њиме навалише Турци. Лети Мехмед, а гледи га Милун, Па дохвата ону вјерну шару, Опали је на бијесна старца, Али пушка не шће да састави.
крући бити И лако њему крило саломити, И пустити га одити по дољи, У жудења преголемој бољи, — Ол' пусти га да лети, оли га утуци, У твојој тако не држи га руци.
На воле јоште дугороге, На силу коња лаке ноге? Гле, један лети амо с паше! Ал' ко на њему оно јаше? За копитама пра се диже, Све амо, амо иде ближе. Аха, о драги сине, ти си!
Далеко и већ одведе, „Сад ће, сад ће“, жељни зборе, Изиђоше већ из горе, Ма траг иде право к реци, Они њиме лети, теци, И до воде крв видеше, Али то им и све беше. Њега неста. Како? Ко зна?
„Да то је она, ја се не варам! О како лепо врана коса лети! Наслонила је красну своју главу На руку, белу као Алпа снег, Ал' образ видит ја не могу.
О лети, лети, носи тело за њом!“ И напред лети — већ је близу сене — Сад се окреће она — скаче горе — У наручју сад један
О лети, лети, носи тело за њом!“ И напред лети — већ је близу сене — Сад се окреће она — скаче горе — У наручју сад један
О лети, лети, носи тело за њом!“ И напред лети — већ је близу сене — Сад се окреће она — скаче горе — У наручју сад један другом леже.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Не види честито ни драгог сунца, ни облак над главом, ни тицу како лети. То ти је та вјечита робија која се зове тежалук. Никуд побјећи од њега, веже се дан за дан, као карике у ланцу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чак и више бунара. Ништа није остало што није било употребљено, засађено. Нарочито башта им. Она лети, као и цело двориште и све око куће, губила се у зеленилу. Све је било некако чисто, уређено, зелено.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
понела, да га виса спасе вела од земљина од увеља: тако вила поне мене у просторе васељене; те небесном лик лепиру лети с цветом по свемиру, по свеширу, по етиру. Васијона пукла пуста. Већ у мени душа суста.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Све тице одговоре да нису виделе, „него — веле — има један стари орао, који не може да лети, па је остао у шуми: може бити да би он знао казати за тај град“.
Упита га царски зет шта он овдје ради н шта ишчекује, а овај му одговори, да се је опкладио са тицом да она лети а он да трчи, „па ево — рече, три сахата како сам овдје заишао, а тице јошт нема“.
они имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој дружини једног брзог чоека, па нека он трчи ногама, а баба нека лети, и које прије са изворца испод те и те планине воде донесе, онога да је опклада.
Онда царски зет повиче: — Дајте ми из дружине оног чоека који се био са тицом опкладио да он трчи а тица да лети па три сахата прије тице дође. Кад овај чоек дође, онда му везирски синови дају једну тестију а крилатој баби тиквицу.
а уклепала празну тиквицу, и док овај наточио тиквицу, ево баба ђе је измакла и сад ће бити ту: ја чујем већ како лети.
него да је отишао код цара Сунца да се с царем Сунцем разговори, да га пита зашто нису зими дани тако дуги кано лети, и зашто су ладни, те му људи у његовој царевини не могу једнако да раде, него дангубе.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
При том понављачи — Понекад назреш у ваздуху, лети, Небеску ружу која милост зрачи — И то је знак, ал основа се сети: Винчанско писмо, жиг у иловачи. (2—3.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
), ништа ти не знаш док базаш наоколо без везе, а време лети ли лети, па ваташ последњи тролејбус за твој крај и после се преврћеш у кревету, јер ти сви они призори не дају мира,
), ништа ти не знаш док базаш наоколо без везе, а време лети ли лети, па ваташ последњи тролејбус за твој крај и после се преврћеш у кревету, јер ти сви они призори не дају мира, све оно
) испричала ми је читава три поглавља ове књиге док смо чекали зубара да нам поправи њупавце. Лети се непозвана појављивала на Сави; једноставно, затекао бих је на свом чамцу како ме чека са ногама у води и љубазно се
“ ко би то све издржао сем рођених Београђанки, питам ја вас? На крају, ко би мирно отрпео да се половина Југославије лети на мору представља као да је из Београда, а у ствари је из Панчева? Ко?
је куљао густ бели дим, тако да је читава ствар лишила помало на Баба Јагину кућу, тренутак пре него што узлети. Лети се хладио малим електричним вентилатором. Јео је не напуштајући свој зачарани киоск.
Подсети га само на његов такозвани егзистенцијалистички период у коме се купао једино лети, и то у зноју! Приупитај га, молим те, колико је тада имао кошуљу, а о доњем вешу и да не говоримо! И то ми је хвала!
Ако већ нисте знали: постоји само једна ствар ужаснија од Београда лети — то је Београд зими! Изг1еда да крв није вода и да сам прихватила бакутин аристократски поглед на свет.
Е, па тај Зоки, један ужасно расејан тип, прочита у новинама да лопови лети обијају станчуге и мажњавају све што стигну, у огромним количинама.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Змај шестокрил, лађарица! Златан кокот пева с коша. Лађар Лазар, лазарица! Лети голуб писмоноша. У ЧАЈНИЧУ У Чајниче с ветром стижеш, коњаниче. Зла прилика: костреши се чемерика.
уз кубе се пали јечам. Звецне метал: Призрен, Звечан. Каменолом који лети, арханђели то су Свети. Ластавицом трепне стреја. Ланен глас је Сентандреја.
се рузмарином, пред просјалим руменилом, тек трагове скријем крином и узмахнем црвен-крилом: уз крилате крајолике лети Месец у каруци у бојама журе слике и размичу међе звуци. Шта из шале произиђе, Љубовиђо Љубовиђе!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Погађам ко је! — бака се сјети, у дворе корак управи свој — Крадљивац који с неба лети нико је други, већ унук мој.
Скитница унук лети без крила, низ брдо тутње табани врући, а за њим виче бакица мила: „Не бјежи, душо, нећу те тући!
Црвени Врабац птица је чудна, цвркуће, лети, вјечито будна, Незнанком земљом дан и ноћ. Гдје год се нађе, ту срећу чара, весеље шири и чуда ствара, простире
На крају пингвин такође рекȏ: „Рибица добра живи далеко, још имаш много прећ. Нека ти барка још брже лети, и кад је нађеш, мене се сјети, па ми донеси пећ.
Док вјетар водом бразда и рије, над малом барком галеб се вије, познаје бурне дане, види Мачак у пропаст лети, па, оштро виче: „Потоп ти пријети, врати се, капетане!
Ја се не бојим бура, олуја, борим се храбро, силан и јак.“ А када лети сунчана жега са свију страна легне врх грана, прљи га свега, храстова сена на земљу слети, на трн се свије, по
„Јесте ли, децо, свршили причу, спавати ваља, доста је граје. Читаве ноћи тупите зубе, лети вам језик у гневу љутом, ако вас није сложила вила, сложиће чича — врбовим прутом.
ПОКАЈНИЧКИ ОГЛАС Жућа и Тоша, главом и шапом, ево се куну дединим штапом: бићемо добри лети и зими, нека нас натраг старина прими. До звезда Жућин ориће лавеж, Тоша ће бити за мише давеж!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Лепе животиње. — Јединствене. Тридесет литара дневно. Господин маркиз их доводи на острво лети са другога имања. — Ви сте острвљанин. — Да.
Пошто се једина разликује од осталих изгледа као умножена. Где год погледам видим њу. Онда је бар посматрам. Лети раздрагано изнад цветова; сужавајући кругове, скоро је стални црвени ореол изнад њих.
Заблуда ока савршена: видим истовремено једну звезду која лети изнад мене и једну која лети право на мене. Повијем се у барци, као да ће ме погодити.
Заблуда ока савршена: видим истовремено једну звезду која лети изнад мене и једну која лети право на мене. Повијем се у барци, као да ће ме погодити.
Једна црна птица прхну у љуту светлост. Можда је он уистину демон. Он лети у светлост муње, са црним огртачем који се шири око њега.
Док сам говорио с њим, видео сам га такође, истовремено, и како лети изнад нас над градићем, раширеног црног огртача. Нисам се бојао, осећао сам само задовољство што га видим таквог.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А кад сунце с нова сијне, Замирише свет, Он спокојно опет лети Са цвета на цвет. НА СТЕНИ Зевсова пламена стрела на стену удари доле, И стена на двоје пуче...
МОЛИТВА Кад за гору сунца зађе, Кад утрне бели дан, И све живо мира нађе, Што га благи даје сан — Тад молитва Богу лети, И нову ми даје моћ: Пошљи мени, Боже свети, Слатки одмор, лаку ноћ!
Отимље се сила беса И развија грозну моћ — Јаук лети под небеса Кроз суморну, бурну ноћ: Ватра, Ватра! Држ'те лестве, воду амо, У пламену варош ври, Ал' док врисак лети
Држ'те лестве, воду амо, У пламену варош ври, Ал' док врисак лети само, Ту је помоћ, ту смо ми! И понова све се губи, Малаксава адска моћ — И још само труба труби У дубоку, мирну
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на мене брже од птице диван ми се ближи куршумс друге стране мраморна плоча њих нећу да изгубим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Око нас као да громови тресу... Опет релеј: по три с кошењем... Испред топа сукну пламен и црн дим... земља лети на све стране, наш топ опали и граната сукну кроз дим и прашину... Неко јауче код трећег топа... Нишанџија окиде...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ведро гу се прелива, Моми косе прелива. Турци косе секоше, С косе коњи шибаше. Ој убава, убава! 27. Соко лети високо, Крила држи широко, Под крила му девојка. 28.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А то је предност што вам је соба на спрату! Не морате ноћу да затварате прозоре, па вам са реке струји чист ваздух! Лети се чују и зрикавци, целу ноћ! Мајор није затварао ни зими, и редовно је спавао без пиџаме!
ЈЕЛИСАВЕТА: А ко би други! (Одлази према реци) СОФИЈА: Како се снабдевате у овим ратним временима? СИМКА: Лети икако, зими никако! Лети скуваш крушку, испечеш паприку... Умочиш у сланик главицу лука...
(Одлази према реци) СОФИЈА: Како се снабдевате у овим ратним временима? СИМКА: Лети икако, зими никако! Лети скуваш крушку, испечеш паприку... Умочиш у сланик главицу лука... Али кад дође она црна зима...
БЛАГОЈЕ: А ти је шини! ТОМАНИЈА: Отима се, ко да је дивље! БЛАГОЈЕ: Пусти је!... сад може и да лети, ако оће! (Одмакну се од Софије. Она, ошишана до главе, клечи на средини сцене.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад би моју матер, и мене, лети, пратио у бању, Мехадију, трчкао би из вагона, по воду, пред планинским тунелима, само да би нам донео чашу хладне
Многи међу њима неће се вратити више, никада. У даљини се појављује, најзад, парк, пун јоргована лети, и чесма, која вечно шуми. Прем мојом кућом, видим да стоји права, кошчата, једна стара жена. Која чека.
После ручка, он пере посуђе, а ја седим за једним клавиром, који само лети зна да свира, и певамо. Никога нема, осим нас, у овој кући, где је увек мрак, и где се и дању хода са свећом.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Фирмамент сијну ко да пламти злато, Пустиња свану од светлости неке — И, гле, под небом лети дечје јато Из отаџбине, из земље далеке: Као анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу на
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим
сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... Ала је страшно!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Иде тако једно за другим. Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше! Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— једна црвена птица између стабала лети, Можда је то сунце које жури зори... Пред зору, у Африци, ниска дрвета клече, И време тече као река која не тече...
— Једна црвена птица полагано кроз гране лети, Можда је то сунце које корача ка зори. Пред зору, у савани, у сеоцету Златном Рогу, Испод зелених крошњи, ко
А сад збогом, ћао, и уздравље! Кад се мало замислиш — заиста Крава јесте чист идеалиста: Она даје, и лети и зими, Више нег што теле зна да прими, Од сувишка љубави те луде Буде млека за децу и људе — То што теле посисало
Раније беше шибљак. Још раније, пустара. Пре тога: камен, прашина, крш и смеће, Дуга столећа... Али храст, који је лети, Стајао, на истом месту, године 1бОЗеће, Зашуми, однекуд, и тражи да га се неко сети.
а оне квргаве, сиротињске, петровданске или илињске, ту су, тек да се човек подсети куд се све некад пентрао, лети, и шта му је, кад зима стегне јака, кришом, с тавана, скидала бака.
У јулу се чини да се једе све што лети, А у јануару се грицка што се уистину стекло. У августу бескрају опипавамо било, У децембру се набијемо у једну
Тахити ил Хаити тајновити: Није важно где ћеш заноћити! Кроз шуму, траву, шевар, луг Лети на Север, зими на југ, У нечуј, у Печуј, тамо, туј: Дуј-дуј, дуј-дуј, путуј у Птуј!
— Боље ја него други да је униште — И да раскрстим целу ствар ту, Узео бих доживотну возну карту За све што плови, лети и кружи, Пошао бих на Северни пол ил на јужни, С копна на море, с мора на копно Пазећи да никад узастопно Не
Могу се, насред једног пропланка Видети, како спавају, свакој крај ува Зими и лети, без престанка Зује шестице, попут црних мува.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Клима је на острвима веома блага; зими температура никад не силази испод 7˚ С., а лети се не пење изнад 33˚ С. При крају лета су честе оморине и јаке буре, па и оркани што пустоше. Нису ретки ни земљотреси.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А његова благост сад ме увек сети На вилину косу што у зраку лети Кад пред топлим сунцем стукне зима тавна; На иконе кротке, стародревне чари, Што благослов нуде из оквира стари̓, На
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње. А он увек, како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена.
„Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи Трифун“. И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби. Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао.
Али тамо се ишло више шетње ради. Тај чивлук био је на пушкомет далеко и човек се могао, нарочито лети и с јесени, тако тихо и свеже одмарати у њему.
Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дао ти бог зимљиво срце, а лојане ноге, па нити се могао зими огријати крај ватре ни лети ка сунцу! Дао ти бог хиљаду паса, па сви ћутали, а ти сâм трчао око куће и лајао!
Жути се као смиље. Заруменио се кô јабука. Здрав као дрен. Испуцале му руке као борова кора. Леже као снопље. Лети као кунина. Нагиздала се као ливада о Петрову-дне. Ођевен као цвијет. Ођео се као каћун. Окитио се као гора листом.
Као да му сто шиљака под кожу уђе. Крив као гудало. Лако као перо. Лебди око њега као мати око ђетета. Лети као муња. Лети у очи као зној. Лије киша као из кабла. Лупа као путо у лотру. Мек хлеб као душа.
Крив као гудало. Лако као перо. Лебди око њега као мати око ђетета. Лети као муња. Лети у очи као зној. Лије киша као из кабла. Лупа као путо у лотру. Мек хлеб као душа. Меље као празна воденица.
Гладак као ’растова кора. Гладан је кô млинарева кокош. Гледају се као козји рози. Добар као лети крупа. Добро ми је као змији на леду. Добро му је као овци међу вуцима. Добро му је као раку на угљену.
О ЗЛУ — Не тражи ђавол човека, него човек ђавола. — Не зови зла, јер и само доходи. — Зло лети, а добро пузи. — Не једу вуци месо по поруци. — Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша.
— Коњ се кроз длаку не хвали, него кроз брзину. — У опорој љусци слатка језгра. — Не једе се све што лети. — И пањ је леп обучен и накићен. — Није толико ђаво црн к о лико га молују. — Није све злато што се сија.
— Нема круха без руку, нема руку без круха. — Нема хлеба без мотике. — Рало и мотика свијет храни. — Ко лети пландује, зими гладује. — Без алата нема заната. — Све, све, али занат. — Раду је горак корен, али сладак плод.
— Где се биволи купају, ту жабе цркавају. — Када се велике птице побију, онда мањим перје лети. — У великим ријекама велике се рибе хватају. — Велике рибе (реке) мале прождиру. — На малу се рибу велика хвата.
— Добар глас далеко иде, а зао још даље. — Бољи је дабар глас, неголи златан пас. — Зао глас сам лети. — У колико се сам штујеш, у толико те и други цене. — Образ је скупљи од живота.
— Преста вјетар — стадоше галије. — Предње вране падају задње. — Пси зими кућу граде, а лети у копривама хладују. — Пусти данас коку у јарак, сутра ти се и стота хвата. — Расточи црвић и најздравију бачву.
2. ЖИВОТИЊСКА ЧУДОВИШТА АЛА За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину. АЖДАЈА По народном веровању, аждаја је животињско чудовиште, слично али.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
малу књижицу народни Српски приповијетки и загонетки, и био сам им овај предговор написао: Нека родољубиви Мушицки лети за Пиндаром и за Орацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином и с Дмитријевим; нека дубоко
народнијех Српскијех приповиједака и загонетака, и био сам им овај предговор написао:” „Нека родољубиви Мушицки лети за Пиндаром и за Хорацијем, нека се дружи и пореди с Рамлером, с Клопштоком, с Державином и с Дмитријевим; нека дубоко
” Кад они то кажу змају, а змај цикне, све ватра сипа из њега, па по- | лети с на 44 чардак, а Стојша га дочека, па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори; најпосле рече
“ Све тице одговоре, да нису виделе, „него“ веле „има један стари орао, који не може да лети, па је остао у шуми: може бити да би он знао казати за тај град.
Упита га царски зет, шта он овдје ради и шта ишчекује, а овај му одговори, да се је опкладио са тицом да она лети а он да трчи „па ево“ рече, „три сахата како сам овдје заишао, а тице јошт нема.
имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој дружини једног брзог чоека, па нека он | трчи ногама, а баба нека лети, и које прије са изворца испод те и те планине воде донесе, онога да је опклада.
Онда царски зет повиче: „Дајте ми из дружине оног чоека који се био са тицом опкладио, да он трчи, а тица да лети, па три сахата прије тице дође.
а уклепала празну тиквицу, и док овај наточио тиквицу, ево баба ђе је измакла и сад ће бити ту: ја чујем већ како лети.
Гледајући жена ждралове рече мужу: „Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој!“ „Није, жено“, рекне човек, „оно је предњак и старешина оних других | ждралова, а ја сам твој
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
у амам на купање пођу, ја да их пратим, из амама дочекујем; код куће, у соби, да их раслађујем, доносим пиће, јела... Лети, ако се оде у село, на чивлук, и тамо једнако са њима сам.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Моме се добром тетку чинило да лети од радости све то слушајући; у по сата таковог разговора, а притом чашу по чаши испражњујући, у велико је пријатељство
Пак гди је то све сад? Нигде! Нестало, пропало и ишчезло да му ни трага нема, како год ластавици која кроз воздух лети! А списанија просвештени[х] науком умова?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Је умрло јање иђе. Тица лети стол је. Округао а кућа... — Добро, добро! — прекиде га вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Држи га за главу, а петао, висећи, маше крилима као да лети. Деца се згомилала у вратима и нешто весело довикују оцу.
У Вукашиновим очима сељак дуго витла петла укруг, шарена крила машу, падају на снег, петлова глава лети на кров и одатле кукуриче прскајући крв, у њему као у дубодолини у поноћ одјекује петлово кукурикање, крв виче вревом
И мене док сам био мали.“ За коју годину и они ће помреТи, ПОМИСЛИО је тада. И не само тада. Сећање лети по селу, сада док лежи. Мало је оних који смеју да му се ругају „Дошљак“. Кад сване, они неће бранити општину.
Не дајте народну слободу и право... — П оглед му лети пре ко го миле шуб ара ка селу: између брестова и шљива, дебеле и беле пловке с црним ћубама загазиле у снег и Мирују,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
тек кад лето затабана двориштем, девојчица отвори прозор, стаде у страну да би птица могла да излети, и прошапута: — Лети, јадниче! Али врабац се и не маче ни први ни други дан.
»Можда још и пре зоре?« — подсмехну се самоме себи, кад осети како постаје лаган и лети у висину. Високо, више, још више, до трећег неба, до седмог!
Јато је једва сопственим очима могло да поверује. Зар тај кржљавко лети? Летели су за њим да се изблиза увере, али он је и најбржим летачима измицао и као сребрна стрела нестајао у дубинама
Пелетину се учини да види како изнад њих лети златна птица. Како је само трчао пружајући руке да је дохвати! Како га је следила Пелетинка губећи папучице!
— Гле, то она лети к нама! — срећно узвикну цар Ферфелин и потрча за златним одсјајем изнад леда. — Ухватићемо је и бити најмоћнији на
На своме рамену он осети лагани додир вилине руке, а онда поче да се смањује, па с криком полете увис. Лети још и сада, а пред буру чују се његови крици налик на јауке.
— Како се лети? — обратио се птицама. Уместо одговора, птице су весело залепршале крилима и ишчезле. — Како се постаје Принц облака?
Принц облака се осмехне и полете. И лети још и сада.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ту где његова улица избија из сивог теснаца под просторе неба, ту се сударају и бесне сви дорћолски ветрови а лети, у августу, када су ноћи црне и провидне до бездна, падају звезде.
пада и прамење времена и да се комеша, црно, под ветром, у зимским поноћима, са пахуљама и отпацима са Млечног Пута. Лети, откако је подигнуто ново насеље на старом Дорћолу, до врха Вишњићеве више не допире мирис Дунава али се и даље,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса! Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“...
су ватре догласнице, Пружајућ' се из даљних еона, у поворци оној дугој, Досветљујућ' једна другој, Струјом која напред лети, Тежећ само једној мети. Па се тако светле млази Па се виде светли трази Једног духа разних доба, Духа коме нема гроба.
Не дајте сузи да јој с ока лети; Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мр'јети На њеном пољу гдје вас слава срета!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Колико сам ја посла имао док сам време отео мракама из њинога ланца и тавнице, пуштио га да лети свободно по опширној држави вјечности и по царству свијетлога лица.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Због тога волим ово старо здање толико да га не бих заменила ни са каквом палатом. Истина, лети идемо врло радо на наше имање у Фрешин.
Обазрех се по тој соби. Врло је пространа, лети хладовита, а сада пријатно топла. Својим намештајем удешена је за најразноврснији научни рад и испитивања.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Рекао би човек да лети кроз божије рајске баште, да осећа дах Бога и у осећану како тај дах божанске чистоте прожима цео свемир чини му се:
4 А воз јури, лети. Скоро ће Вујановац. Криво ми је што стижем по мраку. Како ли ћу затећи побратима? Како изгледају снајка, деца?
Брата сам звао душманом клетим, и кликтао сам кад се у мраку напред хрли, и онда лети к врагу и Бог и човек и ров!... И данас мирно гледам како ми жељену жену губави бакалин грли...
Па је Секула растао, јачао и после годинама носио по две канте на обрамици увек са истом дужношћу: да иде за трупом, лети с бозом, зими са салепом и алвом.
Из трена у трен витло лети све брже, ветар витла све луђе. Наједанпут црвени, жути и зелени колутови затрепташе пред мојим очима, па се све те
И све тако, све тако. Па се враћамо кући лети о распусту и срца би нам цветала од среће да није оне страве. Журно силазимо с кола, стрепимо, не видимо га на великој
Дакле, обично лети, празником послеподне, ту пред кућицом у коју се и кроз прозор са улице могло укорачити, испод широко разгранате липе,
И лети тако све около њега, ишчезава, нестаје, и страћаре прескачу као јарци, и плотови поигравају, и све ствари јуре и беже о
По која уплашена од нас и пуцњаве тица прне из жита и збуњено лети пред нама и више наших глава. Мало после лепо видимо каменити положај са кога нам добро заклоњени стрељачки ланац
Али се овај живот и под оваквим приликама све мање свиђао Илији Васићу. Рецимо, седи он тамо лети под багрењем, испред дућана, и нема шта: све је оно онде и лепо и јако, здраво и лековито, и што се тиче онако,
— А митрополија? — Њу оставили. — О, о, о! — чуди се и крсти, па чисто не сме више ни да пита наја, него брже-боље лети у комшилук да га што пре обавести о страшној новости.
до подне, и тек ако се мало, из оне несвести, поврате после подне, кад облаче герок, дугачак до испод колена, и лети у преклањском сламном шеширу што се жути као и њихови образи, а зими у полуцилиндеру који се сјакти као и њихове
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету. Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало
Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.
Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао. Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Није шала, брате, вјештица и њезина сила, налет је био од нас и наше куће! Она ти тако лети, док долетише код цара, те му бака претеслими кћер и узе бакшиш. Кад се сиромашак пробуди, зовну жену.
Најприје бацише бабу у јаму — јала, душо, држи се зубима за вјетар! — па за њом закотураше стијену. Лети баба, лети стијена, док одједном доље у бездан буб, оста заувијек.
Најприје бацише бабу у јаму — јала, душо, држи се зубима за вјетар! — па за њом закотураше стијену. Лети баба, лети стијена, док одједном доље у бездан буб, оста заувијек.
Упита га царски зет шта он овдје ради и шта ишчекује, а овај му одговори да се је опкладио са тицом да она лети а он да трчи, „па ево — рече — три сахата како сам овдје заишао, а тице јошт нема“.
они имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој дружини једног брзог чоека, па нека он трчи ногама, а баба нека лети, и које прије са изворца те и те планине воде донесе, онога да је опклада.
Онда царски зет повиче: — Дајте ми из дружине оног чоека који се био са тицом опкладио да он трчи а тица да лети, па три сахата прије тице дође.
а уклепала празну тиквицу, и док овај наточио тиквицу, ево бабе ђе је измакла и сад ће бити ту: ја чујем већ како лети.
Гледајући жена ждралове, рече мужу: — Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој! — Није, жено, — рекне човек — оно је предњак и старешина оних других ждралова, а ја сам твој
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Један стари обновљени нормански замак припадао је Порнику. Налазио се на самој ивици стрме обале. Лети је ту становао један богати трговац из Нанта. Око замка је био гај са огромним старим дрвећем и са пуно славуја.
страховито прашњав због дуге суше, да је жито било слабо, а виногради још гори, и да сада Идвор није пријатно место лети за било кога ко жели да неометано размишља, без гунђања мрзовољних суседа.
И он је почео да лети као никад до тада, а његов лет ме је запањивао док сам био студент у Берлину. Онај ко жели да заиста упозна Немачку
Ћипико, Иво - Приповетке
Пред кућом му је го крш, што се зими следи, а лети је сув; нигде надалеко капи живе воде, већ се пије кишница што се сакупља између стена, пије се онако млака, каљава,
Нема код њих ни школе, ни путева, ни уређених локава. И црква је подалеко: зими бије лед, а лети припека, па се не мили ни ићи.
чудне гласове оргуља, за час заборавља на се и дође му да и он зајаше једнога од тих хитрих коња, а у мисли већ лети далеко у висину над све остале.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Рецимо у песми „Девојка на градским вратима“, у другом издању прве Вукове књиге под бројем 571: Соко лети високо, Крила носи широко, На десно се окрену, Граду врата угледа; Ал на врати девојка; У средишњем су делу слике
Његове приповетке и роман Црвени петао лети према небу померају угао посматрања све док стварно не добије обрисе чудноватог, па и фантастичног.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора, под којим је
Док је Аранђел још мирно лежао у постељи, сандук баца на зид сенку „као лети хладовина дрвећа”; када тама почне да опкољава госпожу Дафину, он постаје „као неки високо затрпан гроб”; најзад, кад
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Било па прошло... Камо среће да сам мало боље гледао!.. Ех, ех, море, Новица: што не знадох да се не једе све што лети!.. Питај, море!.. — Не могу, у мојој си кући... – Онда, слушај!.. ...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гром га прати, а он лети; Куда лети, куда бега? Оде цркви, пак ту сруши Крст са храма Божијега. Шта то чиниш? питали га А он шапну, кад се
Гром га прати, а он лети; Куда лети, куда бега? Оде цркви, пак ту сруши Крст са храма Божијега. Шта то чиниш? питали га А он шапну, кад се стишô: „Ко
Пред њиме јури ордија, Гесло јој: ужас, лом, Ал’ престиже је коњаник На црном хату свом. Пред њиме лети гавран црн, Злослутник, брзолет, Ал’ престиже га коњаник Тај кивни разбисвет Пред њим се стрела отисла, Сва црна
Дуни ветре, носи ветре, лети без оданка! — — — — — — — — — — — — — А ја жмурим, а ја сневам... ох, да дивна санка! »Стармали« 1882.
Клете руке на њ се дижу, Ено камен на њег’ лети — Дуго ће га тако мучит’, П’ онда ће га разапети. Тешко ј’ добром међу злима! Ал’ он има поуздања.
»Стармали« 1883. О ПРЕНАШАЊУ КОСТИЈУ ЉУДЕВИТА ГАЈА и врлих му другова Лети, песмо моја, хрватскоме крају; Ако немаш крила, ти на уздисају.
»Стармали« 1881. ЛЕПТИРИЦА На столу је мирно свећа горукала, А по соби лети лептирица мала. У несташном лету весело и смело На дувар поглêда, на светлиште бело; Обрну се к свећи, нехотице,
Старци пију јер су стари, а младићи јер су млади. Зими с’ пије да се грије, лети да се порасхлади. Један пије јер је богат, други пије јер је дужан. Један пије јер је весô, други пије јер је тужан.
Гориш да ижљубиш тај подмладак свети — Оно из колевке кроз душу ти лети. Ех, како ће мајке све за њих да живе! Како ће бабајке биљчице да њиве! Како ће им школа бити вођа души!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Небо грми, земља стрепи, Сунце сија, трава расти, Славуј пева, шева трепти, А дух стихотворца лети Преко поља, преко брега, Преко воздушнога снега, На високи Парнас, Гди с’ извија љупки глас.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Употребљив само у сну, свет нас вара! Варницом нежном низ црно ковиље Дожељен предео обузе превара. Што је дубоко нит лети нит тоне, Нит варкањем варке богојавно плане, Да ноћ која их наизуст зна троне Поткупљивим сребром мудрости преране.
Пева из незнана. Једина уме да пепео победи И да из ватре изнесе свој глас Обећана у одговору на пакао лети Сама у себи и чека свој час. ЛАУДА (1959) ЛАУДА Најлепше певају заблуде. О, вали, Римује се море!
сама свој непријатељ Моје очи без мене лепшу зору виде Добровече са звездом у срцу Добардан са сунцем у руци Све што лети увећава празнину То значи далеко од себе водити живот пун опасности У ватри без дима у песми без речи Изгубити знање
и ћирилицу У ватри — ноћ Изаћи из сна Ал понети и благо Кад сањаш ноћ је твоја слушкиња И говорим ти као што птица лети кроз лишеност Ко љуби опасност љуби изгубљено време и пламен Случај живи у недостатку страсти Ја препливавам да и не
ЗАПИС Разљућен плод Исмејани шећер Жестоку ракију справља Од сунца и сутрашњег дана Један мртви орао Лети преко неба Сто разбојника на месту анђеоском С будућношћу се шали СУЗА Хиљаду виолина — крилатих паса Прелеће небом и
цвет палећи се гасећи се Онај ко несебично уступа сунцу Место на коме се реч ни ноћ не зауставља Види птицу која лети изван зла Излетевши из једне једначине ругајући се Онај кога је свладао свет И стране света одузете од сунца Види
га како пољупцима прелистава Преостале дане уџбеник светлости ЗАВОЂЕЊЕ Како да се послужим Оним што пева и лети И небо је под земљом Нечег се бољег сети О гази све што лази И песмом смрт превари Шта ће са нама бити Запевају ли
смо млади па нам пева знање Одвећ заљубљени да бисмо живети знали Одвећ маштовити за светлости дање Једемо све што лети нисмо пали Све смо богатији што имамо мање Неправда има песничкога дара Истина је лепа ал док не остари Песме нам
Краков, Станислав - КРИЛА
Бора се окретао. Тице су имале црне крстове на крилима, н непрестано расле. Што већ Сергије не лети брже? Одједном нешто светло стаде промицати. У зраку се сплело безброј правих светлосних конаца.
Петровић, Растко - АФРИКА
била пажња мисли која умара, то је била урођена тежња да се постигне највећа прецизност, која не умара ни орла који лети, ни пса који гони. У једном тренутку осврнух се да их фотографишем.
Ако је играч мушкарац он игра сâм. Зато је обукао неку широку хаљину, која лети око њега кад скочи високо увис, машући рукама. Врти се у круг што год може брже, одскачући што год може више.
Шаљемо их по воду. Како је вода ту, покривена густим зеленилом, много птица лети над овим сеоцетом. Животиње саванске, антилопе и неке које не познајем, долазе дале слободно на појило.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ону хладну од мрамора плочу, Ту урежи твоје непознато име, Па док жижак гори — нек гори пред њиме; А ти беж’, ил’ лети, ако имаш крила, Заборави да си икад овде била.
Ај, ви ноћи, нисте ноћи, Већ анђелска крила, Где би ноћца тако дивна, Тако брза била. ЛІІ Путујемо. Воз нам лети. Беже поља, беже њиве, Беже липе и јаблани, Па и врбе жалостиве.
Што те љуби, што те пази, Око тебе брижно лети, Отрује те, Боже свети, Ал’ ти не да још умрети! А кад заспиш, она шапће: „Спавај, спавај, жртво моја, Одмори се
Тресну, смрви беле броде; Па уздахну урнебесно, — Насмеја се — даље оде. Гром га прати, а он лети! Куда лети, куд ли бега? Оде цркви, па ту сруши Крст са храма божијега. Што то чиниш?
Тресну, смрви беле броде; Па уздахну урнебесно, — Насмеја се — даље оде. Гром га прати, а он лети! Куда лети, куд ли бега? Оде цркви, па ту сруши Крст са храма божијега. Што то чиниш?
Југ, Тијана, Смиљка моја?“ Сви сте здрави, сви весели, — А ја чујем рајске трубе: На груди ми љуба лети А деца ми руке љубе.
Ломачу ће разбуктати Да гори поштено, Сагореће тело моје, Сагорет’ и њено. Са топлотом у вис лети, Што се не пепели, Што остане, жара прима Више се не дели.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
почетку је ватра била лагана, као да се колеба, а потом осу, осу, гранате наше и њихове се укрстише, а камење поче да лети. Разлеже се рика, тресак. Рововац као да грми и у бугарским рововима отвара читаве кратере...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Муж, сиромах, ћути, пак се тек обзире, Што скорије може навлачи чакшире, Једва чека, јадан, тек да добро сване, Лети без обзира, к'о из пушке тане, Нити иде дома пређе дван'ест сати, Чека докле почну софру постављати.
Потпора друга он! Как венусински лабуд, он лети горд, И хитролетне стреле к мети Као исполин тивијски баца. 25. марта 1816.
А други, рођен с већима силама, А к добру невешт склонити се Турчину злобну за одмашчење, Как' лав разјарен зелени лети в лес, На распутице, планине, в долине, За пленом својим, чалмом сјајном; Напада богате дворе бујно.
Чувство је судац ту. Не знате шта је восторг душе. Обзире с' владетељ, херој лети. Ум хладни оног води, а овога Кипеће серце, храбра и десница. На друштво чекат не зна ова; Изводи достојна себи чуда.
Зажели, смисли, љубављу внутрени Зажежи орган к намери полазној. Без натпетице коњ не лети. Успећеш, право тек трчи к цељи. Многи су к слави путови! к блаженом Животу стазе различне!
Ненаучена служити, владаће Немудро с тобом. Сили мечтателној Утесни предел: свет живота Оставља та, у мними лети. У недостатку бједственост није ти; У жеђи к вештма неситој лежи та!
света буџаку, Грлио брата није, женску лепоту није: Да му се огреје срце прекратке младости зором, Душа да весело лети небу плавоме, Да се, обогаћена, поврати пузећем брату, Пали и њега искром небеснога пламена, И он да осети у себи
талас задржао, Нити троглавне хидре отровна чељуст; Неситој жељи славе он пушта узде помамно Крвавим рукама; лети с муњом смрти.
Није л’ Рима древног сила Полубожна негда била? Све раздора сруши власт; Лети Србин, лети вољно На Косово, поље бојно, Нагли своју у пропаст. Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије.
Није л’ Рима древног сила Полубожна негда била? Све раздора сруши власт; Лети Србин, лети вољно На Косово, поље бојно, Нагли своју у пропаст. Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије.
кад му спомен чује, О, примеру величествено лепи, Ког’ иста слава славно одликује Кад виспрености седмом небу лети Бесмертија да празник торжествује, Гди Клио шири златне листе своје, А Орфеј пева дивно славе твоје!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
За рђаво, да простите, мјесто јазавац лети. Чекај, лопове један, што се толико отимаш и копрцаш! Још сам ја снажан, иако сам се родио некако кад се први пут
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Очима таквих ликова виђен је колико необичан толико и чаробан свет у роману Црвени петао лети према небу (1959), који је - као и неки други Булатовићеви романи - преведен на већину светских језика.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Све у мртвом сану мрка поноћ нађе; Све је изумрло. Сад месец изађе... Смртно бледа лица, горе небу лети: Погинули витез ено се посвети!... 1857.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
и земља стрепе, Реке нек похвалом зашуме И нека планине зајече, Њему светлост дах је и бит, Он крилима ваздушним лети, Одело му бездне мир. Облаци праве блистав му шатор И глас му хуји кроз олују, Поклонимо се Творцу Богу.
Разгласиће он свуда по земљи И светлост јарка синуће тад свима И биће он Давида син. ХОР Из срца мога лети песма, За краља мог је дело то. И пева језик мој пророчанство, Као што трска пева у књижевника руци.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.
Младен се осмехну. — Зашто? Зато што си луда. Што мислиш да се све једе што лети. Шта му фали? Идеш у пуну кућу, кућу богату. Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ту и данас сваке младе недеље (особито лети) долазе болесници (ЗНЖОЈС, 14, 132). В. има и своје празнике. То је општи биљни празник, Биљани петак (цф. нпр.
За змије кажу да имају некакву златну ј., коју чувају »као очи у глави«; њу зими лижу, а лети се њом играју. Ако ко покуша да им је узме, јуре га док га не убију и ј. не поврате (ЗНЖОЈС, 19, 119).
да се одмори, и у том га Бог позове себи: и тако се он с тога места узнесе на небо, а ј. благослови да буде зелена И лети и зими (БВ, 16, 1901, 15). За ј. пањем, у једној скаски, седи и Урис (Беговић, 201).
У Власеници носе тисовину у новчанику, јер ће се тако новци боље сачувати (ібідем). Кад се лети јако наоблачи, босански католици пале тисовину која је на Цветну недељу била посвећена (ГЗМ, 6, 369; ЗНЖОЈС, 11, 271).
храстом заклано једном двоје невине деце, па је нож којим су заклана обрисан о дрво, и од тога је доба оно зелено и лети и зими (СЕЗ, 5, 1903, 12291). Код Срба постоји мушко име Растко или Растислав. В. Цер.
У околини Бјеловара букова гранчица, забодена негде у кући на Ђурђевдан, употребљава се у врачању против грома; кад лети грми, старе жене ваде ту гранчицу и машући њоме говоре: »Помози боже и свети Ђурађ!
Ћипико, Иво - Пауци
Увјек лети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако
њему разбацане окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани јабланови; поред њих ријека лети не хуче, већ жамори, као да с неким шапори.
Војкан протрне. Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији... Судац изрече осуду: Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да, пратио сам, шта ту да увијам и да скривам, многе младе себарске прове који су оно, нарочито лети, радили свуда, у шуми, у житном полу, јечму особито, јер је висок и дивотан, док се изнад у модрини неба премећу луде
Кад лети загрми, говоре они како свети Илија води још једну битку са Брзаном, светац га са небеса гађа пламеним стрелама, а Брза
“, питао сам равнодушно. „Како: па шта? Овде се може за неколико дана направити сува јазбина, хладна лети, а топла зими“, рекао је Матија. „Ово се сече као сир“, додао је одваљујући велику парчад камена.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1881. ЉЕЉО У чудној цпећу миља свог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и тимпан. И весô лети светом свуд, Ширећи слатки јад И стрелом рàни моју груд, Несташко рàни млад!
Тако у бледи сутон на мирне и цветне равни Бисерна роса пада. И лахор свеж и драг Ковиље густо стреса и лети у бескрај тавни, И слатки мирис буди и шумор, тих и благ. 1883.
А кад сунце снова сине, 3амирише свет, Он спокојно опет лети Са цвета на цвет. Што ја тужим? Што ја венем? Што да плачем ја? Кад ми срце тако лепо Уживати зна!
У њима упрегнут пантер, поражен Љељовом стрелом, Барабар с голубом лети над мирним, заспалим селом. А Љељо лодбочен стоји и зрачним бичем га жури, И пантер урла и риче - ал' бурно граби и
Ал' где је кристална река и сенка питомих шума? Преда мном рудине пукле и равна пола та... Врела прашина лети са равна и глатка друма, Нада мном сунце сја.
Застор је подигнут свети, И кип Саиса древног обнажен сад је тек: Живот је оргија гнусна над којом без трага лети За веком мрачни век. 1890. ДАНАЈА Некад је громовник, силно заљубљен, ишао теби Са златном, обилном кишом.
2. По теби реке беласкају хладне, (Једна се од њих Чемерница зове) По њима лети, када сумрак падне, Брђани дођу и пастрмке лове По сву ноћ драгу...
Сребрни таласи Суморно бију о обале мирне, И трска шуми и трепере гласи, Поноћни лахор кад је крилом дирне; А чамац лети и таласе реже, И једнолика песма се разлеже. 3.
музо, свечано одело, Свечана ј' песма, коју ћу почети; Суморан глас ће бити кô опело, Ил' као уздах, што из груди лети. Сутон је пао... Дан и сунце оде, Ал' душа с тугом светлости се сећа.
Куд се ово жури, куда ово лети? Каквој вишој цели или вишој мети? Кад народом српским само мржња влада: Зар славити братство, мир и „љубав“ тада?
Пригнувши се као гуја, Коњ Океанин мрси гриву, И с фрктањем, кô олуја, У даљину лети сиву. Кличе пана, као чајка, И све ближе мети стиже, А за њоме витез гмиже Кô чивутска таратајка.
Ту дивље цветају руже и бистра речица тече, И песма славујска звони у ведро звездано вече. Пастири дањују лети и састају се оде: Седну, подвију ноге и онда разговор воде О стоци, времену, храни, ил' говорљив какав чича По вас дан
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
домаћини, становали смо увек угодно у приземљу, јер су његове собе, засвођене, а дебелих зидова, биле зими топле, а лети хладовите. Ово мало сопче горњег спрата имало је свој нарочити значај.
Прекорачив споменуту годину, обрће се слика, лета бивају опет хладнија. Године 20400 пре Христа, у Дронтхајму је лети тако хладно као на поларном кругу. Корачајући даље у прошлост, дошли бисмо опет у периоду топлијих лета.
Сваке године, кад год сам лети ишао на Семеринг или у Беч, нисам пропуштао ту прилику а да не сврнем у Град. Ови моји боравци били су од великог
Ви сте, без сумње, и сами приметили да нам подземне просторије изгледају зими топле, а лети хладне. То је због тога што онде влада, преко целе године, скоро једна те иста температура, једнака средњој годишњој.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Јесен нам дође – сазрео род, Беримо воће – купимо плод. Ко није лети жалио рад, Богату бербу имаће сад. Ко вредно ради за века свог, Тог лепим даром дарива бог!
МРАВ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Мили, мили, мали мравак Па по ваздан ради, Лети купи, вуче, слаже А зими се слади. Погле тамо колико их – Сваки мрву вуче, Један другом с пута сврће, Нико се не туче.
ВЕСЕЛОСТ ПЕТАР ДЕСПОТОВИЋ (ЧИКА ПЕРА) Ми смо деца весела, На овоме свету, Весела је и чела Кад лети по цвету. И тице су веселе У зеленом гају, Па у песми и нама Знак весељу дају.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Промичу ти кајиши, коњи те не вермају.” Лети, на седишту крај ње, вечити штаубмантл, који никада не облачи, само седи на њему.
вечито кашљуцав и кијавичав, око врата му стално истегљен вунени шалић, за појасом кратка кецеља од мушеме, на ногама, лети, женске папуче с потпетицама, а зими незграпне филцане ципеле и у њима врели црепићи омотани крпама.
А код нас тамо, вода има крила, лети низ планину као тица!... Аох, куд мене судбина занесе... Да ми је с овом памећу још једаред почети... А шта би почела?
Пролазници застају, а госпођице то и хоће. Прозор врло низак и лети отворен. Виде се двоје младих леђа, на њима прекрштени амови од једнаких, свеже упегланих кокетних кецељица, и четири
На миру оне, на миру и ја... Нешто комедианско има, чини ми се, у том да човек дограби рукопис и као мува без главе лети с њим у новине и на улицу... А то ти је менталитет човека који н е в и т л а ... Павле се смеши.
Нико је није слушао. нико је није ценио и ништа од ње очекивао. По читав дан, лети и зими, лута она кроз забран, бежи од собе и од оних који су у соби. — Хладно је, Леско, иди кући — рећи ће јој неко.
или колачић, а она још јеца, и испија чашицу две слатког пића које необично пријатно мирише, и канда успављује. Лети и зими госпа-Фила се одевала у цицане хаљине. — Волим што је циц хладан и што шушти.
Иако ђак Лесковчев, потезао је он, тај, за туђе звоно тамо нарочито где „слушкиња” има да лети са спрата доле. А касније, бездушно избио дечка који је на његовим вратима звонио узалуд.
је летња прашина, Горњоварошани зину добро и гутају, и певају песму: да је тачно толико мање прашине на друму; кад се лети краве и овце, враћају кући збогом! суседа ћемо тек сутра опет видети, кад се узвитлана прашина слегне.
е, хвала, хвала, комшинице. — Па се онда узе извињавати: — Знате, навикли смо овде да кажемо: наш орах; годинама, лети, зими, с нама је живео, волели смо га... А обрали сте род? — Јесте, видите какве су ми руке од љуштења!
Послуга, добро плаћена, и у рангу грађана. Из сваке друге, треће куће чује се неки музички инструмент. Лети, Јуден-сокак опусти: лечења, путовања, забаве; а после, многа причања, и нове справе у кујни и модеран школски прибор
Суботом, лети, зими, у Јуден-сокаку је дечје царство, дечји састанци и забаве. Један од два Јеврејина адвоката врло је учен човек,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Ко има вољу да му син особити филозоф буде, или по немецки Фреyгеіѕт, он му у детинству представља да патка зато лети што има крила, да гуска није могла другојача бити него гуска, да је дуга дуга, а не качни обруч, упознаје га са
Ах, Бурјам, Бурјам! Каква је то слава, како мачеви севају, како штитови јече, брда се тресу, а он на коњу и пешке лети, како непријатељи пред њим као муве падају! Тко ће његово положеније описати?
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
певајући пољем У сусрет оклопљеним змајевима Наш прелепи вучји пастир С процветалим штапом у руци На белцу небом лети Побеснело жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно рањенога гвожђа Река наше крви извире Тече увис и увире у
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Само, молим — додао би уз то — ствар треба тако удесити да умрете лети, кад је дужи дан, те да се цео програм може извести.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потрчим као без душе на осматрачницу и видим како пурња земља и лети камење изнад наших пешачких ровова. Угледах баш и њихову батерију.
— Све је приковано, господине капетане... — А ви сте пробали! Ђаво ће вас однети. Ако ли кога ухватим, тај има да лети у море. У другоме ходнику затече Душан једнога свога војника. — Где си ти био?
наших возара витлају по ваздуху, топови и каре грме и одскачу по неравном путу, али непријатељски ескадрон као да лети и све је ближе, све ближе, ближе батерији, најзад је стиже и сабље почеше да севају изнад наших возара.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
је драг, а љубавном да се стремље када сам се као Магбет у толикој журби родио; над реком а под небом ловцу на домет лети чајка: за њом, о за њом, стихови моји будимо хајка! Будимо хајка!
бију, - Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ Да л' лети мој воз?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
поток био будан, али заузет сопственим брбљањем није имао времена да види како маслачак, сребрн и прозрачан све брже лети ка Месецу, и звездама, и сам налик на светлуцаву, младу, звезду, најнежнију од свих.
Како и не би? Велики талас подигао дечака на плећа, лети, на сам врх Сребрне Горе га спушта. Занеме дечак од дивљења.
Над њом је било небо, под њом зањихано поље мака, црвено и бескрајно. Није се питала како то, одједном, лети; куда лети. Летела је ослобођена страха, чак и тежине свог сопственог тела, кад зачу гласак: — Не стежи нас толико!
Над њом је било небо, под њом зањихано поље мака, црвено и бескрајно. Није се питала како то, одједном, лети; куда лети. Летела је ослобођена страха, чак и тежине свог сопственог тела, кад зачу гласак: — Не стежи нас толико!
Затим, једно по једно поче да се извлачи из чахуре, отреса црвеним крилцима и лети ка земљи. Био их је већ читав рој, али жена је узалуд покушавала да ухвати, да задржи бар једно.
А она увек иста: ниједне боре на лицу, ниједне седе у коси, лаконога и насмејана као сунчани зрачак лети кроз кућу. Чуди се што јој остарили отац и мајка, другарицама се лице спарушило, трешња као џиновски, зелени облак над
Белко није могао да се поврати од чуда. Као лептири, као вилин-коњици, као птице и он најпрезренији међу презренима — лети! Лети, а испод њега промиче сребрна плоча воде, мравињаци ситнији од камичака, крошње липа!
Као лептири, као вилин-коњици, као птице и он најпрезренији међу презренима — лети! Лети, а испод њега промиче сребрна плоча воде, мравињаци ситнији од камичака, крошње липа!
Али, потрча и Златокоса, и трчи још и данас. Лети, када су ноћи светле и топле, погледајте у небо и — видећете: танани срп месеца на престаје да следи једна звезда.
Да је... Али, куда то лети његов чамац? Усправи се Маријан и седе на дно чамца: све му, наједном, постаде јасно. Није га то челично уже вукло,
Протрља Старац очи: сања ли он? Ах, покварењак један! Закачио месец за шешир као некада белу ружу, и лети ка највећој лубеници, баш оној остављеној за семе. Е, да је не дограби!
— Не жури, јуначе! — залепета орао крилом тако да камење полете низ стрмину. — У смрт своју не лети! Оно што њих мучи није сан, већ несаница. Зато су ме послале да за њих натргам траве с острва у мору дебеломе.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МАГДА (нудећи га): Узми, газда. Све је исто оно што си волео када, као некада, лети по месец дана овде дођеш да се разонодиш и проведеш. ТОМА (сетно): Да, као некада.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моји су очеви бунтовници свети, Са душом олуја што хрли и лети, И крилима златне распаљује луче... 1912. ПОВРАТАК Мрем... Са мојих њива ено други жање...
И докле по селу шушти грмље драче, Он гаравом руком замахује јаче, И с наковња лети снопље златних стрела. 1905. ХЉЕБ Пароброд спреман. Море се колеба.
Месечине покрило га платно. Моје срце лети, и кличе, и гори, Просторима кружи и, кô метеори, По родноме крају расипа се златно... 1912.
Земља пада... Врх дрветâ руди... У пољу се чује дозивање људи И виде се стада мрљава, и сива Прашина гдје лети... Тихо, у сутону, Вјетар селом носи елегију бону, И покривен драчом гроб убоги снива. 1908.
Гле, један орô лети му све брже, На клисурама што га сву ноћ чекô... Већ жега задњу пару с њима врже — У хлад се, ево, путник Турчин
Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај златни пије из небеских купа. 1912. ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га буре
1912. ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га буре побешњеле носе. Погледај! дивну жену, чије косе Кô златан пламен вихоре, он грли.
Не дајте сузи да јој с ока лети, Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мријети На њеном пољу гдје вас слава срета!
16 Реци мени, моја драга, Зар ти ниси слика снова, Какву лети, у дан врео, Ствара машта песникова? Но не, таке усне, таки Сјај чаробни ока твога, Тако слатко дете није Дело
Пренух се, а увек јоште Поток се суза лио. 56 Сваке те ноћи сневам, Твој благи поздрав ми лети; Ја гласно плачући падам Пред слатке ножице ти.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
хајдуци, који су живели — углавном — на поробљеној територији (само каткад на суседној аустријској или млетачкој), лети по шумама а зими код јатака. Наши преци одлазили су у хајдуке зато што нису могли да се помире са ропским животом.
Довати се Шарцу на рамена, пак потрча кроз Мироч планину. Вила лети по вр'у планине, Шарац језди по среди планине: нигде виле чути ни видети.
Што молила, бога домолила; бог јој дао очи соколове и бијела крила лабудова, она лети над Косово равно; мртви нађе девет Југовића и десетог стар-Југа Богдана, и више њи девет бојни копља, на копљима девет
Смиљанића, у авлију коња нагонила и под кулом разјаха дорина, кад ево ти лијепе Анђуше, миле секе Смиљанић-Илије, брже лети низ бијелу кулу а да види какав јунак дође.
„За алу се мисли“ — каже Вук — „да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
У мом јастуку има чичак Један сан мали Један сничак Чим трепавице око свуче Сан се у моју главу увуче Почне да лети по мојој глави Па час се жути Час се плави Па ми најлепше слике ређа Овде у глави испод веђа Сутра ујутру када
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Бомбардер! — узбуђено муца Мачак. — Талијански бомбардер! Огроман, сив, уз грмљавину мотора, бомбардер лети равно према Прокину гају. Све је ближе, све већи, све страшнији, све ниже лети. — Ето га право за врат!
Све је ближе, све већи, све страшнији, све ниже лети. — Ето га право за врат! — дахну пољар у празновјерну страху, па натуче шешир и стуче у жбуње попут зеца.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПРОЋУ ДУШЕВНИХ НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА, К НАЧЕЛНИКОМ, К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА У наши лети јест труд, А ти, богати, у твојих година отпочивај; У наше године болезан, А ти у твоје весели се.
Ни више покајања; моба се не слуша, нити сузе помажу низашто. СРП КАЗНЕ Видим срп где лети преко света дваист лаката дужином и десет ширином! ...
Каде те зовемо на води, то таки плаваш нам слободу на лађи. Каде пак из лађе нашега тела душа наша изађе и лети горе к теби, ка птица ваздухом, — а ти хитро, с мирном помоћу, с масличном гранчицом, долећеш к нами у сукоб.
који је из гласа, колико га је грло поднело, толико јако је подвикнуо, говорећи свим птицам што год их испод неба лети: »Зберите се — рече — сви уједно пак похитајте и дођите на вечеру великога бога, и на тој вечери свашта ће вам задоста
Како би се што могло миловати невиђено већма од виђена? Што је то труд држати пред кућом коршов хладне воде да се лети жедан путник напије и рекне: бог да прости! Где је сам, ту му је стан. Го, отуцат, — та не би му ни ужа дао!
видимо да сваком ово време скоро проходи и тако то брзо пролеће и прха кано кад гладан орао на коју стрвину лети. Јерно сви смо ми овде исто једни путници, дошли и кано гости по бирцаузи седимо, а не у наши домови.
исто хоће ли, ако не с телом, оно с разумом својим који но и сврх мере високо и далеко преко света врло брзо и хитро лети. А где је човеку умље, онде је сушто самослат сам собом.
Него увек; зими, лети недознано скитамо се лутајући забављано куд камо. Удиљ, по зли времени, по зими, мразу и љутој печи, у тузи, у невољи,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Можда зато што је био човек мераклија и волео песму. Волео је да га песмом и буде и успављују. Кад лети после ручка прилегне на доксат да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би
Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку“ или „Потресуљку“! И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују