Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Да само с висина за поноре знаднем, Бацивши у простор конце својих жила; И летим вечито, и летим док паднем Само под теретом озарених крила.
Да само с висина за поноре знаднем, Бацивши у простор конце својих жила; И летим вечито, и летим док паднем Само под теретом озарених крила.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Нема људи, само дрвеће, осећам у себи други разум, друге моћи, ништа ме не стеже, дишем пуним плућима, слободно летим преко воде, сијам, ко да сам с месечином у браку! Све се ослободило, све се преобразило, у мраку!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сине шајкаш - пукне шарка: Ђур, Острогон, Баја, Ковин, па Коморан - броди шајка. Не мирујем нити пловим. Летим с вилом бродарицом, уз Дунаво, низ Дунаво а дан лебди, сенчен птицом, и модри се посустало.
- Стојим а летим нâјлепшој међу змијама лепим. Треће певање Рајска благота: зверје трепери, пиринач вуче мравиња војска; запад је
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Пење се деда до првог спрата, до адвоката. „Тестамент пиши — шапће ко дух — с ђаволом правим посао, ух, у петак летим у ваздух!“ После тога у град оде, и не проће чак ни сат, а он справу чудну вуче: ватрогасни апарат!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дигох се, па ми се учини као да летим. А пред очима ми све ружичасто и насмејано. — Чујмо, чујмо! — виче народ. — Браћо...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Донећу из облака, у сенку и пену, девојку дрвеним мачем освојену! Ношен јауцима, кукњавом и плачем, у пожаре летим са дрвеним мачем! (Затамњење) ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ (Обала реке. Месечина.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Али такви снови нису ни корисни ни здрави. Шта би било кад бих, рецимо, једног дана ја увртела себи у главу да летим? Јој! Мислиш ли да би ми израсла крила?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада ми се учини да летим над земљом и да с вртоглаве висине, доле испод мојих ногу, осећам бескрајну, недогледну даљину.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ Тек што сам то изговорио а долеће опет она велика тичурина, зграби ме и овђе ме код џамије донесе; те сад све летим уз мунару за дан стотину пута, не би ли она тичурина долетила, па ме на аду жени однијела.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ватром гоњен о шта ћу са оним Што сам видео и чуо када ненађен роним У простор пре речи где труне моја глава Када летим и не мичем се ко човек који спава Ружо без страха, сузо, одбегли ждрале, Жалбо црних птица и тужне похвале?
Краков, Станислав - КРИЛА
Загњурила је његову чупаву главу међу откривене груди. — Цхері, носићеш ме на своме апарату, је ли? Ја хоћу да летим. Све је обећао. Мала Зизи је имала чедне плаве очи. За уста се то већ није могло рећи. Волео је због њених загрљаја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Преда мном из магле допиру повици: „Живела Србија!“ Осетио сам се као да летим. Али нешто снажно лупи ме у руку, да ми је просто занесе уназад. Хтео бих да застанем да се опипам.
Земља ме није држала. Изгледало ми је као да сам душевним замахом понесен и да летим. Пред очима ми је стално лик Арлетин. Испотаје чудио сам се Томи како се није заинтересовао млађом сестром.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
жеље м’ исполнити, Мило све ми дати пак чини се, То што не смем будан помислити, Што и тајно желим, исполни се. Летим у сну, играм по воздуху, Свирам, певам, кликћем од весеља, Чујем Љубе пјесне миле слуху: Немам, пловјашч, у радости
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Најзад у свему томе откривам једну посве нову сањарију. Летим раширених руку с главом надоле, мантија ми лепрша, дишем свеж ваздух, не заптива ме, не гушим се, нутрина ми је чиста
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Што да плачем ја? Кад ми срце тако лепо Уживати зна! Ја сам као лептир мали, Башта ми је свет Певајући кроз њу летим Са цвета на цвет! 1883. ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ...
2. Сад не жалим обмануте наде, Нити летим у небеске стране; Ја не тражим пријатеље младе, Моје давно погубљене дане! Ја не иштем нежног сажаљења Од ледених и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја посматрам ту Земљину лопту чудним очима, као орао своје гнездо, из којега је узлетео небу под облаке. Летим, летим, а моје гнездо бива све мање. Чини ми се да бих могао са њиме поиграти се. У мени се буди снага Титана.
Ја посматрам ту Земљину лопту чудним очима, као орао своје гнездо, из којега је узлетео небу под облаке. Летим, летим, а моје гнездо бива све мање. Чини ми се да бих могао са њиме поиграти се. У мени се буди снага Титана.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја јурим уз завој скала уз оштрих мамуза звек. У соби, сагови где су, Топлота, мирис и сјај, Драга ме чека, ја летим У њезин загрљај. Храстови шуме и зборе уз ветар студен и худ: ''Шта ћеш с том лудом клапњом, Ти коњаниче луд?