Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих. — Та свакојако, господине! Нема оних старих година. — Нема, ја — нестало је оног
— Хвала богу! — рече кмет и ногатну се мало — све нам је у селу добро! Овце се близне, летина поноси, говеда се обадају, народ поштен. Само та проклета воденица!
од болести или зла заструг — дрвени суд за храну са заклопцем заувар — од користи захира — храна, зимница, збрана летина звонац — птица што живи поред воде збухаћ — видовит човек; бесан, немиран во земан — време земља потакша — земља
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Већ смо се наразговарали. Причао ми је Милојко, предњи возар, како је жењен, има једно дете. Летина је добро понела... Секира га стално дешњак који помало заостаје, те мора чешће бичем да га опомиње...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА Грдно ли је неко наказање, Зло сколило на крштену душу, Опачина нека ударила: Понесе нам летина за причу Ну с њом ето и морије црне, Па зацрни куд проклета прође, Нема кога да благује благо.
Ћипико, Иво - Пауци
Али људи што му добро знају за ћуд веле: неће задуго бити миран. ...И пољски су се послови посвршавали, летина опремила и у кућу санијела, духан предао на вагу, и с тим новцима подмирују сељаци трговце у вароши и плаћају порез,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
белензуке — наруквице; оков на рукама белћи — зацело Бељац — поље у Банату бембер — берберин берићет — летина, плод Беркасово — село у Срему бешика — колевка бешкот — двопек, врста бољег хлеба (овај се хлеб сматрао као
тева ме — те ће ме ваљда тевећели — који је љубитељ чега (нећу тевећели — нећу без награде) тêг — (у Хрватској) летина, усев теке — тек (теке је због стиха) Текија — црквица између Варадина и Карловаца телал — гласник телалити —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То је од црњега похуђе, каде летина зиму не стиче и јоште неблагодарним људма повише се зла сустиже те једно га јоште није попустило, а друго нападне а