Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Но кад прође летни пламен, Мраз кад земљу стегне љути, Пуца дрво, пуца камен, Кад западну пусти пути, Када страшни нагну смети, Чим
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летни дан до подне.
” Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! па се ухвате попојаске те се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: „Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро,
” Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летни дан до подне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је. гадна је! Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летни дан до подне.
Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је. гадна је! Па се ухвате попојаске, те се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у
Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је. гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске, па се понеси летни дан до подне.