Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко није ковач, чуди се како ковачи у лето на великој врућини у ковачници поваздан лупају. А они се томе нимало не чуде.
59 Две жабе Две жабе пребиваху уједној барици, а кад им се ова у лето осуши, пођу даље тражити воду. Нађу један дубок бунар. Онда млада жаба |рекне старој: „О, прекрасне воуе!
Човек природно радо гледа бездушно но листовито древо које га у лето осењава, и радо се спомиње свих оних места у којима се је у детињству играо, и потока у којима се је купао, — а шта је
се много дало беседити; но прво, што паметну је мало доста, а друго, намеравајући, ако ми бог дарује живот, на идуће лето великих и знаменитих људи накратко историје издавати, онде ће се у сами примери о подобној материји више видити, зато
На један празник, не дајући лекције, у лето, седим међу црквом и мојом школицом, под храстом у хладу с мојим љубимим другом, попом Данилом Мораитским, и слушам (с
” — „Е, мој старче, само си полак мојега совјета примио, а ваљало би да сав примиш. Мрав се труди у лето, али у зиму почива и труд свој ужива.
Мрав се труди у лето, али у зиму почива и труд свој ужива. Та и ти трудио си се и мучио у лето снаге и крепости, зашто сад дакле у зиму старости и слабости не почиваш и не уживаш?“ То изрекавши, ишчезне.
Дакле, кад су они онде задовољни, ми, који имамо и пролеће и лето и јесен, по свакој правици ваљало би да мислимо да смо у рају.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Финце и Румуне, крчмара са Волге с пијанцем из Брисла, крај трулог Шпанца Норвежанин труне, - та гомила је цело лето кисла на буђавом пољу, без гроба и попа, у расутом житу и локвама крви И док труне јесен и киша их копа на земљи
б. Теби, лето загушљиво пуно жита и муња, вама, брезо и шљиво, јесени пуна плотуна, вама, хлебе и вино, вама, мудра искуства,
На овој страници, пун риба, ври бакрењак, са ове ми се у лице унесе сом! А на овој, на ушћу Тисе у Дунав, лето мирише ко биљна апотека!
свети Јоаникије Девички, сакриј Девич у браду, ватру у пепео, траг у снег, сакриј пчеле у осице, птице у мишеве, лето у јесен, и бос по путевима, свети Јоаникије, Господњим, кроз бежаније, кроз пожаре и глад, заустављај нас, и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја сам онај писмени одговор сачувао, и кад смо, 1805. лето, Српски Совет установили, најпре у манастиру Вољавчи, нахији рудничкој, а после преместили због недостатка ̓ране нама
(Запретимо, те и Бега Новљанин, који је кнеза Ранка, Лукина брата, 1800. лето, убио, пошаље свога хата Луки.) Ето сад је мирна крајина! — Новце и коње поделимо.
Кола никако доћи не могу. Гдикоји се понамешта по доксату, гди спавамо. Наша је срећа што је било лето, како смо прави испосници са ̓раном, јоште да је зима, онда богзна шта би било.
(А Турци били су сви у граду и како су јоште били 1804. лето. Када је Карађорђе предао пожаревачке Турке, удари на Смедерево, да и њега туче.
маја 1805. лето. А и г. Вук [Караџић] пише у својој „Даници” да је владика у Смедереву у синоду био, но то није погодио: био би, ал да
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...
— Тако се сви хвале њиме! — потврди и писар. — Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. — Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли.
— Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето. — А зар не би више? — Вала и не бих више! Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама.
Узећу где мало зградице под кирију па радити. Ваљда ће се моћи животарити. — Е лепо, лепо! А ти барем за ово лето да станеш код тог човека. Газда је први у овом крају. Јамачно се сећаше ко је. — Да не буде то газда Милун?
Вечера беше давно прошла. Неко је доба ноћи. Гости се веселе пред кућом. Месечина као дан, лето, милина људма седети. Неки хтедоше да иду. Пурко их уставља: — Седите, људи!... Седи, Мирко, Ћебо! Дела још по једну!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПАСТЕЛ 27 ПОДНЕ 28 РИМСКИ СОНЕТ 30 САМОЋА 31 ЈАДРАНСКИ СОНЕТИ 32 ПОРЕД ВОДЕ 33 КРАЈ МОРА 34 СЕЛО 35 ЛЕТО 36 СЛУШАЊЕ 37 ДУБРОВАЧКИ РЕQУІЕМ 38 ДАЛМАЦИЈА 39 НОЋНИ СТИХОВИ 40 ЈУТРЕЊИ
Све је утонуло у тишину вечну. Ни шума, ни гласа; само једнолико Избија часовник ког не чује нико. ЛЕТО Из дубровачке Жупе Окићену лозом и цвећем од мака, Срео сам је једном, једног врелог днева.
На пучини магла провидна и лака, У врућоме житу препелица пева. Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром. Тесне стазе беху Пуне косоваца. Весело је цветô Турчинак у њеном говору и смеху.
Весело је цветô Турчинак у њеном говору и смеху. Она је крај мене тада корачала, Страсна као лето, поред мирних вала, Поливених топлим бојама и сјајем. Вај! И младост прође, кô сунце над гајем!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми. Било је као лето. Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње љуске што отпадају кад орах узри. Био је сутоњ.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте, али туве све, и чекају зиму, јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и
Метла давно почупана и повезана и у шупу однета, и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна, — дуж
Најпре неосетно краћи, »за један кокошији корак«, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи. »Прође лето«, рекла би тек вредна домаћица, »окраћ’о дан.
Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!« Прошло и »сиротињско лето« и настаде позна, влажна и мочарна јесен. И Митровдан је ту, тек што није сван’о.
— А јеси л’ се постар’о за кола? — Сутра ћу да гледам у селу. — Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске! — Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида. — Сутра, у име бога — уздахну упитани.
— Па рек’о сам: шеснајст сребра. — Осам... Петре. — А па мало је, мало, господин-попо, није сад лето. — Па пролепшаће се! Мора се пролепшати. Ето онај мој ми жабац каже да ће бити промјене, промјене набоље.
летње време — вели гђа Сида, сва срећна, склањајући посуће и тумарајући још по соби — а не знам шта би’ дала да је сад лето, па да смо извели гајдаша у авлију или пред кућу!
Уф, не знам шта би дала да ми је само знати зна ли! Што није лето, што није! — рече мећући шлофкапу на главу. Уосталом, та јој је жеља сасвим излишна била, јер госпођа Перса је још то
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
ЛУДИ СТЕВАН 40 XИX ДЕДА ВЕСА 42 XX 43 XXИ 45 БОЖЈИ ЉУДИ И ЗАДУШНИЦА Једна пада у зиму, друга у лето, пред летњег св. Николу.
Па поред тога да им још изнесу јело, пиће. И то опет много. Јер ће им то бити доста за цело лето. Оно, истина, да се онима што су сад скоро умрли, износи на гроб и раздаје још и сваке суботе и празника, али онима,
Зато да би угушио смех он јој руком одобрио и отпустио је. Али од владике никако не долазило одобрење. Док било лето Наза и не досађивала попу толико. Стид је било.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Драго ми је! Колико му је година? Нешто је слаб. — Сад му је друга година. Слабачак је, ал’ ће га тата на лето у илиџе водити. Дете има свој грунт, а тата му је тутор, па нека троши. — Верујте, није вредно трошити!
Африка
Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце. Једнодневно пролеће претворило се у лето. Вуије ми прича о каменом добу Африке, о њеним племенима, језику, биљкама, фауни и фосилима.
У хрватским Фужинама, где смо Дероко и ја провели једно лето, потоци су били студени; сада су свакако покривени ледом. Колико бих дао за један комад њиног леда!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Једна је била за зиму, а једна за лето. Горња, са заклопцима на пенџерима, сва у зеленилу, била је за лето. А доња, укопана у земљу, за зиму.
Једна је била за зиму, а једна за лето. Горња, са заклопцима на пенџерима, сва у зеленилу, била је за лето. А доња, укопана у земљу, за зиму. Пред њеним пенџерима, испод два реда липа, све је било у жбуњу јасмина, и јоргована.
Не треба мислити на сутра. Живот људски личи на годишња доба: кратко пролеће, варљиво лето, јесен која пролази брзо, а затим долази зима. Жене, нарочито, ретко налазе срећу у животу.
По аустријским форпостима, око Беча, знало се, то лето, за немире, којих је на турској граници, у Хорватској, било. Официри караула у Бечу знали су и чули о побуни Бановаца
Национ есклабонски, то лето, није хтео ни да чује, у том пограничном крају, у царству, да се покори новим наредбама о војном муштрању, на немецком
Пролазници, по улицама, иако је било лето, били су, ноћу, ретки, па је капетан свега два‑три запиткивао. А дрзак, какав је у опасности увек био, питао је, не за
Понудио је Павла да седне. Исакович онда започе да прича, нашироко, како је добио апшит из аустријске војске ово лето и како се они, Исаковичи, спремају, одселитсја у Росију.
Њени становници ходали су улицама само док је лето, пролеће, почетак јесени – и то, кад је месечина. Кад је ноћ мрачна, кишовита, или кад дође зима, на улицама Вијене,
Уђоше да се превезу. А вода је била мала. Време топло као да је лето. Скелеџија, терајући скелу, не мож да је притера уз обалу, па дохвати конопац, којим везује скелу, и скочи у воду, да
Она је, међутим, све док није свануло, уживала и понављала да је у њеној кући све спремно да са њим проведе ово лето. Таква је прилика, у животу, каже, ретка! Хоће да га има у својој кући, макар само месец дана, да га се наужива.
Хоће да ужива још мало у својој младости. Ћерка јој је дорасла, ускоро ће је морати удати. Ово мало времена, ово лето, жели да проведе са Исаковичем. Њу, и Исаковича, више ништа не може раставити. Ни Божич. Само смерт!
Исакович треба Божича да заборави. Нека само на њу мисли. Нека мисли само на ово лето, које ће заједно провести. Она је то зажелела од првог тренутка, кад су се угледали, кад је Исакович ушао у каруце,
Теодосије - ЖИТИЈА
А свети, уздајући се у Бога, Не побоја се гордога хвалисања Угринова, које у пад руши. Пошто је тада било лето И пошто је веома палила жестока врућина, хтео је свети да жеђ од, поста угаси са мало вива И студеном водом, и јави
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
се од печалбе: сви иду, почевши са децом од 12 година па до људи од 50 до 60 година, у зараду, и то не само на једно лето или на краће време, као што то чине остали Словени, већ на више година.
Они су проводили лето на суватима, а зими су се спуштали на југ Балканског полуострва, у јегејско или јадранско приморје.
Врло често су сељаци остајали код једнога бега и у једном селу само по једну зиму и лето, па се даље као чергари селили тражећи милостивијег и јачег господара који би их могао заштитити.
Вода тих извора је разведена по равнима, чије је дно од серпентина, и услед тога је овде и у позно лето све зелено као у најплоднијим пећким крајевима Метохије.
Врло су осетне промене у температури. Зима је оштра и са маглама које трају недељама. Лето је топло и повољно за гајење жита.
Осим тресетишта, скоро је цело дно котлине обрађено: 30,5% њене површине је засејано ражи и пшеницом, а доцније, у лето хељдом и просом.* Сточарство је врло развијено. Индустрија се све више развија, нарочито у Камнику и у Крању.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
нисам био баш сасвим сигуран да је то био он и нисам рекао ништа, а онда га више нисам видео, иако сам се читаво једно лето пентрао на дрвеће око болнице. Пред Нову годину је умро.
Ако не будем пазио, провешћу лето бубајући. Или: да зарадим још једног кеца? Онда у следећој години не бих морао да учим и пишем све оне реферате?
су, свеједно, шашаве за Владом и с нестрпљењем очекују повратак студената распитујући се о Владиним плановима за ово лето.
Рашида и ја сигурно не бисмо имали таква лица да смо на њиховом месту. - Ипак ћемо кад почне лето, и ми кренути, Рашида! - рекао сам, а она ме ухвати за руку. Сада ми се ни острва Јужнога мора нису чинила недостижна.
Кад завршимо разред, наравно. - Ако завршимо? - рекла је. - Ако ја не останем да бубам физику читаво лето? - Рекла си да је писмо Меланији упалило. Рекла си да је поправила све кечеве оног дана! - Све које је питала.
Прилог времена прошлог! Господе, зар ћу због нечег таквог морати да проведем читаво лето над књигом? Осећао сам се као теле одређено за жртвовање, а онда одлучио да се, ако ме Багрицки не прозове, сам јавим.
ме сачекује на улазним вратима с причом о поправном испиту, о његовом свакодневном коњосању, о перспективи да читаво лето проведем над алгебром и тригонометријом. То ме је, коначно, избацило из коже, сви ти дани које ћу провести као идиот.
- А кеца? - Зашто бих баш њега морала да имам, Слободане? Нисам ваљда магарац да упропастим читаво лето. Што буљиш тако у мене? - помакла се и ухватила ме за руку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“. На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако је било и кад се селио са читавом кућом. Понегде, уз воду, било је тихо, топло лето, сазрело воће, добри људи, али тек што прође зима, опет су ишли даље. Кад му је умро отац, хтео је да се смири.
Пролеће је било грануло свом снагом и топло лето на прагу. Ноћивајући у трави, која више није била мокра, мада је зором увек било дивне, пролетне магле над расцветаним
Запита за мужа и одмах затим сети се, хотимице, прве године свога брака. Учини јој се опет да је само оно лето било истинско, са својим травама и лишћем, ситним бубама и мравима, ноћу сребрним шумама.
га на горњем Дунаву, у Бечу и Будиму, где је имао великих наслага израђених кожа и опрема за коње, узалуд очекиваху то лето, до у позну јесен.
низбрдо, праћен гомилом радозналих кроз прекопане винограде и трновито жбуње, до куће у којој се беше сместио, то лето, митрополит.
окована, батргала међу јаругама и дрвећем, праћена изнемоглим псима, до воћњака епископа Ненадовича, који је то лето био подигао малу, дрвену црквицу, крај своје куће и окупио око себе неколико калуђера, који беху драговољно пристали
И сама земља у којој се тражило да се смире и скрасе и која се то лето чинила плодна и питома, тако да се баруштине сасвим исушише, терала их је те јесени опет у сеобе и бежање, до урлика
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у пролеће на дан првог марта који, се у околини Скопља назива „летник“, јер се раније сматрало да тада започиње ново лето.
Они се најчешће изводе на Ђурђевдан, Цвете и Младенце, дакле, за време пролећних празника, када почиње „ново лето“. Обреди за физички напредак детета врше се често у време младог месеца, тј. када он „расте“.
„Како радиш онако ћеш и проћи“; „Виноград не иште молитве него мотике“; „Раноранилац и доцнолегалац кућу тече“; „Ко у лето не ради, у зиму гладује“; „У радише свега више“.
102. ⁵⁹ Николић, В., „Привремено раскидање кумства у ужичком крају“, Расковник, 47—48, Београд лето 1987, с. 49—51. ⁶⁰ Опачић, С., „Народни обичаји Срба на Кордуну“, Расковник, 37, јесен 1983, с. 55. ⁶¹ Вуксановић, Т.
Хатиџа, „Клетва“, у: Речник књижевних термина, Нолит, Београд 1986; Пековић, Слободанка, „О клетви“, Расковник, лето 1970; Ђорђевић, Т. Р., „Клетве“, Караџић, 1, Алексинац 1899. ²⁴ Продановић, Ј.
Крстић, Б., „Народна веровања Срба Дунавске клисуре у Румунији“, Расковник, 48, Београд пролеће—лето 1987. Креч, Д., Крачфилд, Р. С. и И. Л. Балаки, Појединац у друштву, Завод за уџбенике, Београд 1972. Крикманн, А.
Николић, В., „Привремено раскидање кумства у ужичком крају“, Расковник, 47— 48, Београд пролеће—лето 1987. Николић, В., „Некрштенци“, Караџић, 12, Алексинац 1901. Николић, Р.
Николић, Р., „Представа жене на надгробним споменицима“, Расковник, 20, Београд лето 1975. Николић-Стојанчевић, Виждосава, Врањско Поморавље, СЕЗ, 86, САНУ, Београд 1974.
Пековић, Слободанка, „О клетви“, Расковник, Београд, лето 1970. Пермяков, Г. Л. (ред.), Паремиологические исследования, Москва 1984. Петровић, А.
жене у Вуковим пословицама и њени корени у српској патријархалној култури“, Расковник, 51—52, Београд пролеће—лето 1988. Требјешанин, Ж., „Значај косовског мита за социјализацију у српској патријархалној култури“, ЕС, 10, 1989.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Да се гладни чак у селу деветом који се потуцају и просе, кад чују да стижу судије од цара, осете као кад долази лето, кад птице полажу јаја у откосе, и пећи за хлеб загрева јунска јара.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Да сам само знао! 1950. У моје време четрнаестогодишњаци су имали само два пара панталона: једне кратке, за лето, и једне, које су се звале »пумпарице« — за зиму.
Најрадије бисте спустили шалоне и преспавали лето, баш као што бели медведи преспавају зиму, али, као и сви други с којима се дружите, ви једноставно морате летовати —
на Пилама пред агенцијом, а да није осетио ништа сем неког понављања, због којег уопште није могао да се сети које је лето посреди: лето 1962, лето 1965, лето 1972, лето 1986? Које лето? — То треба прославити!
агенцијом, а да није осетио ништа сем неког понављања, због којег уопште није могао да се сети које је лето посреди: лето 1962, лето 1965, лето 1972, лето 1986? Које лето? — То треба прославити!
а да није осетио ништа сем неког понављања, због којег уопште није могао да се сети које је лето посреди: лето 1962, лето 1965, лето 1972, лето 1986? Које лето? — То треба прославити!
осетио ништа сем неког понављања, због којег уопште није могао да се сети које је лето посреди: лето 1962, лето 1965, лето 1972, лето 1986? Које лето? — То треба прославити!
сем неког понављања, због којег уопште није могао да се сети које је лето посреди: лето 1962, лето 1965, лето 1972, лето 1986? Које лето? — То треба прославити!
Које лето? — То треба прославити! — рече сам себи и отпи добар гутљај лозоваче, стресавши се реда ради, баш као што је чинио и
море сличан лету пљоснатог камена када се одбија од површине воде; њен први излазак на Терасу у пратњи мајке, и оно лето када је први пут дошла у башту »Јадрана«...
али шта ми остаје да стрпам у торбу кад су ми се фармерке излизале, мајице испрале и поцепале, кад су књиге за лето прочитане, сандале покидане, а стари жилети тупи?
Потрошио сам, дакле, неразумно још једно лето, а могао сам да га пажљивије користим, да ми дуже траје. Испратио сам десетак генерација купача и осетио се старим
СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ ЧУДНОВАТИ ПРОЛАЗАК КРОЗ ГРАД САРАЈЕВО, БЕЗ ЗАУСТАВЉАЊА У лето 1970. имали смо много невоља с акумулатором. Био је изгледа потпуно истрошен.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
тој ребрастој чашици читава једна година, радна, марљиво урађена и склоњена под кров, у суво, мирише из ње прегријано лето и наша ознојена зрела јесен, труд и слога наше чељади.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Исте године, у нарочитој мисији Правителствујушчег совјета, ишао је у Букурешт, у стан руске војске. У лето 1807. прешао је у Србију, и сав се ставио у службу њој. 1808.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
) ДРАГИ Петли поју, ето зоре, Збогом, драга, ја одлазим, Туђе доле, туђе горе Ваља мени да полазим, Та за лето, за читаво Одо, злато, остај здраво!
Оде лето и омара, Лишће жути, пада магла, Север душе, лист обара, Већ и зима силно нагла. Ал' и зима оде љута, Смеју с'
86. Из града се он исели, Досели се у подграђе, Као што сте већ видели, Јер у лето ту је слађе: Мирније је, боља вода, И свакако лепша згода. 87.
На Ускрс, после 11 ноћи певао. РАНЕ ИИ Ево нема прамалећа Са својими краси, Ево лето даде плећа Са злаћани класи. Виновни су већ обрани Ево свуда брези, Ево зиме да сарани Све са своји снези.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И сви се томе зарадоваше. Али ево, опет, откад настаде лето — ко зна шта му би? — он отпоче поново да иде као и пре по пољу, селу, и тамо да остаје дуже и — што је најважније и
Радио је, цепао дрва, клао, копао гробове, и све што год би му се наредило. Лето, зима, њему је било све једно. У исцепаним чакширама, неким појасима и крпама од ко шуље провођаше дане.
Море, и земља је тамо друга! Лежите и пружате се слободно и поверљиво по њој као поред мајке. Пукне ли лето, у кућу се не завирује. Сем што се износе или уносе спаваће хаљине и готови јело, остало све у дворишту, у башти.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Прилетеше зефири, запојаше јој сви: „преобразил сја јеси, о Боже милости!” ОБЈЕСЕН Остарело лето болно, опада му коса густа, дрвље сухо и невољно, и што оста лишћа пуста све је вело, невесело.
— То старо лето, стара година! Каква је страшна била у животу, да каква би тек била, жалостан, да још једаред устане из гроба, да се
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(3. ВИ 1989) ОКТАВЕ О ЛЕТУ Кад већ почетком лета сенка чврсне и протка јуни као жила мрамор, Тад знаш да лето рано ће да прсне Изнутра, и да предвоји се само О Илиндану; снаге истоврсне Напете некад твоје конце држе; Сад пуштају
Од свега тога сазри једно лето, Кад бестрасно га суђаје досуде, Кад будуће и бивше, кад се све то Смири у раван спојене посуде — А срце мотри за
што лизне Ивицу листа јесењег платана, Ил можда дух залутао у собу Кроз закључана врата празног стана, Ил давно лето макну се у гробу — А можда је то била она Ана; И звук и слика, мало асинхроно На позадини августовског злата; Глас из
Блаѕ Де Отеро Упорне кише, благе киселине, Боже мој, ево нагризају лето; Данима тек по лишај паведрине, Сунце у мрли, једва започето; Као да неки ослепели зограф Икону хоће прстима да
У моме завичају, који стварам Пораз по пораз, сад почиње лето; Болесне кавге пламињају светом — Век плод је, јуче зрео, данас кваран.
А у твом веку моје убрзање Усклађује се с твојим непокретом, У апорији коју не зна Зенон. А лето бројим педесет и пето, У чилењу, у овом острашћеном, Док бивам јачи, а све ме је мање. (22.
споро Тај влажни север ветрова и кула Крилатих, који секу нокте плима; Тај океански север, где је зима Блага, а лето у стању расула. Да ли је ова земља обећана Амфибијама и тумачима двојства?
А о боговима, богами, само добро: Истина ту је излишна, сумњива, опасна чак. Зато и певам то лето нејасних богова пуно, Метафорама га китим и позлату му стављам Од истањених речи.
Зато и певам то лето нејасних богова пуно, Метафорама га китим и позлату му стављам Од истањених речи. А болесно је лето, И болесно је море и ваздух што га дишем, Бушан је плашт планете.
(8. ВИИ 1989) РАВНОДНЕВИЦА Два кљуна ваге у пољупцу скоро, А лето као да оклева, цеди Још кап, онда још једну, тако споро, Као да мери својом метафором Колико бивше вреди и не вреди.
зборим; преобиље твари Чини да трулеж бива залог зрења у видљивом, где разум господари — Па ће и светлост да разједе лето На наше очи, док тромо га зари У августу, изнутра, непокретом; А распадање тек сведочи умор Непревладаног, што зовемо
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Једноставно, што је лето више одмицало, његов високи нивеау (у флашама!) бивао је све нижи и нижи! И најзад, једне тихе августовске вечери,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ІІ Минуло је с лампом лето. (Једно смркне - сване пето.) Разапета о чудима стара кућа крај Будима. Златна чаша склизне с руба изнад стола
КРУГ РАЧАНСКИ, ДУНАВОМ И ПУТ ПАНОНИЈЕ Приждило лето булке невене а слику слутим кроз очи жита: иконоцрвен, с међе племене, понире Осат у сплет ракита.
ДОРОТЕЈ РАЧАНИН: СЛОВО У ПЧЕЛИЊАКУ Уз трмке трајем, молитвен у брују. Уљаник брунда. Стото ми је лето: од седме појем ромор-алилују и с брега читам небеско решето, док слушам псалам пчелињи са чичка и духом палим
ГАВРИЛ СГЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ: ПОЛИЈЕЛЕЈ, ВИЊЕТА Не дршћи, руко - хартијо, не веј: с љубавних боја већ цури лето. Стрепери, жбуко, у полијелеј светлост с присоја, које, распето о немир сна ми, тмушом келије изгони румен из
Из срца Оца кроз срце Сина цвати ми, цвати Роѕа цаніна. ЉУБОВИЂА Где је лето, где ли зрење? Што саберем - буде мање. Невид-жицу кроз мршење ја уводим у сећање.
С Крстовог пута скруњуј се у ме, светрајем кружним, Свевишњи уме. БЛАГО БОЖИЈЕ БЛАГО БОЖИЈЕ Михољско лето. Меланхолија.
пиле у плетиву, у душин понор утрепери иву: да ивик живне куд је сјао тренак јелеја њеног с неначетог стола док лето дроби вршалица бола. Септéмбар гризе августу свршетак.
То жар би био анђела што труну, Четвртак њихов, летораст из краха, из тмурног Петка Уторкова ватра, што може дићи лето уврх марта!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ТРН 126 У ПРВОМ СНИЈЕГУ 136 ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО 141 ДЕДА ТРШИН МЛИН 145 КОД СТАРОГ МЛИНА 146 ГВОЗДЕНИ САВЕЗ 152 ВЕЧИТО ЛЕТО 159 ОГЊЕНА ВИЛА 166 ЗИМА 173 НОЋНА СТРАЖА 179 ДЕДА ТРИШИН САН 187 МЛИН ЈЕ СТАО 193 ЧУДА У МАГЛИ 200 ЖУЋИН
Шумори Јапра, шибају рибе, сунчани тече дан, под врбом Жућа, на врби Тоша, смишљају ратни план. ВЕЧИТО ЛЕТО Високе трске зелена ћуба њише се покрај реке. Мочвара ту је, завичај драги грлатог жапца Креке.
Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено. Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај. Вечито радост по свету једри, увек се дани враћају ведри.
Јесени сваке ждралови, ето, путују на југ да траже лето.“ Од ждрала оста под небом тачка, залуд је очи траже. А Жућа сврну на Тошу очи: „Чујеш ли шта нам каже?
Од тога дана немир ме снађе, вечити путник постах, ждраловим путем по свету тражим, лето, неверна госта. Никад га стићи, премда сам вредан, измиче увек — за корак један.
СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА Воћке ми красно цветају, ето, крушака биће читаво лето. Ђацима јављам да имам псето. Чувај се добро, несташна чето!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Само ја нисам са острва. Моја мати је била али се затим удала у Сарагоси. Ја само проводим лето код ујака и ујне. — Ваша ујна је из Сарагосе? — Да, то је јединствена ујна.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ПЕСМА 85 НА ДНУ РЕКЕ 87 ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА И ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас.
Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас. Чуј! На школи разлеже се Нашег звона мили
СРПКИЊИЦА — Српкињице селе, Српкињице млада, Где си до сад била? Куда мислиш сада? — У игри, у пољу провела сам лето, Па весело сада у школу ме ето. Ах, како је лепо, кад би мог'о знати, Равним пољем ићи, шарно цвеће брати!
Росно тамо цвета цвеће, Не одлази премалеће. Тамо, где се ласта спрема, Нема зиме, мраза нема. Ал' кад лето сијне само, Доћи ћемо и ми амо, ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК Не дижу се више са шарених поља Лагани лепири и свилена стада; Све
ПОСЛЕДЊА РУЖА Одбегло је красно лето, Оголео дô и брег Мила поља и вртове Завејао бели снег. А последња рујна ружа, У пустоме врту мом, Повила се тако
За молитвом Нека иде труд и рад, Да у вама старост нађе Напреднију унучад. НА НОВУ ГОДИНУ Срећно нек је ново лето, Срећан празник свима вама.
СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Долази ново време. Па каква жеља, какав сан Заноси наше груди, Кад ново доба, нови дан, Годину нову буди?
Ах, каква срећа! Рад и труд, Што дух и разум крепе, Богатом руком шаљу свуд Награде своје лепе. И ново лето, нови год, Са трон а рујних ружа, Љубећи мирни људски род, Просвете мач му пружа.
Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Ново нам иде време — О, мила децо, такав сан Нек снажи ваше груди, Кад ново доба, нови дан Годину нову
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето. Љубичини ђаци већином су досад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали
очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја...
А ово... зар је ово гнездо!... Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене... А и ја... тако исто. То није кућа!... О, ала се грдно преварих!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ 29. Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Мајка га у скут бацаше, “Ни моја Ђурђа, ни цвеће!
Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Мајка га у скут бацаше, “Ни моја Ђурђа, ни цвеће!“ Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Оцу га у скут мећаше. “Ни Ђурђа моја, ни цвеће!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Усијано лето. ПРВИ ДЕО И СЛИКА ХАПШЕЊЕ ГЛУМАЦА НА РАКИЈСКОЈ ПИЈАЦИ У УЖИЦУ (Ракијска пијаца, на којој се, уокруг, налази нека од
(Василију) Јесам ли вам показала онај храстов астал испод липе? Тамо можете да ручавате и вечеравате, док је лето! ВАСИЛИЈЕ: Шта да ручавамо? Говеђу супу с резанцима и ринфлајш са реном? Јагњетину са зеленом салатом? Пржену рибу?
СОФИЈА: Као да се сáмо злато таласа! ЈЕЛИСАВЕТА: Мени трепте неки светлаци од умора! СОФИЈА: Обожавам лето! Дани пуни пчела, вечери свитаца! И како је само дивна тишина овде! Слушај!... ЈЕЛИСАВЕТА: Шта да слушам?
Али кад дође она црна зима... одеш на пијацу, а по тезгама снег! СОФИЈА: Свето је лето! СИМКА: Ја више волим јесен. СОФИЈА: Јесен? СИМКА: Јесен унесе мир у кућу.
СИМКА: Ја се не зовем Симона, него Симка! ЈЕЛИСАВЕТА: А Филип је говорио Симони, удовици из комедије Последње лето! СИМКА: Он се све време мени обраћао! ВАСИЛИЈЕ: Он у вама није видео вас! СИМКА: И оно се на моју кућу односило!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ТИ, И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ 100 ЕПИЛОГ 102 СУМАТРА 104 СТЕЊЕ 106 ПОСЛАНИЦА ИЗ ПАРИЗА 107 СТРАЖИЛОВО 109 СЕРБИА 120 ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927.
Зато су фрулом планини свирали пастири и души мојој Сербиа било што и зора? На Крфу, 1925. ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927. Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.
Тандара, мандара. Пред одлазак из Темишвара, у лето 1912, био сам направио једну збирку од тих песама и послао сам је уреднику Босанске виле, Кашиковићу.
Садржај је био такозвано право прве ноћи (иус примае ноцтис). Нимало ми тога није жао. То лето послао сам своме брату и један роман за Бранково коло, часопис који је излазио у Сремским Карловцима.
Он је тражио да већ тог лета (1912) дођем код њега. Да бих побегао од ујака, ја сам то лето отишао на море, у Опатију – која се тада звала Абација – а у којој су биле чувене утакмице мачевалаца.
При свом повратку из Париза, године 1921. у лето, становао сам код Миличића на Хвару, у његовој рибарској кући, у Лучишћу. Са нама је био и Петар Добровић.
То лето било је лепо, топло, са ноћима пуним звезда, а вароши су врвеле од великих, белих, сламних шешира жена и црвених сунцоб
Били смо се договорили да проведемо лето на мору, код Трста (Мирамаре). Пре тога, хтео сам да проведем неколико дана у Новом Саду, код брата.
Шантић је остао у Мостару; никад се није женио. Ја никад нисам видео тишег човека од Шантића. Пук, дакле, вежба то лето у оном страшном камењару, а сунце нас обара и тражимо хладовину. Хладовине нема.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И они би се заједно радовали цвећу и радовали се животу, хвалећи Бога. На земљи у оно време беше вечито лето. Небо је било увек плаво и ведро, па и кад би наилазили облаци, у њима не беше ни муња ни громова, из њих се изливале
Косе јој давно седе... — — — — — — — — — — — — — Лето је. Жега, Када се зноји И у хлад бега— Али на гумну вршај стоји!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хм... добро, добро... само пази: ако не положиш, пресешће ти ово лето. Место да се проводиш у бањи, окапаћеш ми над књигом.
Али и ти људи мишљаху, к’о и чича Пера, да је то све младићска ватра и да ће проћи. Наступи лето. Дивно, топло, благословено лето на селу.
Наступи лето. Дивно, топло, благословено лето на селу. Зелени се и шарени мирисна цветна трава по равним дубравама, вију се по њој ројеви пчела раденица, фијучу
На души му беше тешко, а на срце легла некаква студен која му изазиваше мучно осећање. Беше му зима, као да није лето. Обузела га некаква непојмљива зебња и нерасположење, чему и сам не зна узрока.
Е, снашо, ниси погодила! То не дам. Ја хоћу с мојом децом да дочекам ново лето.« »Ха, шта је ово — десет минута прошло, а београдског воза нема ?
а овај капетан ко зна докле ће ту седети, можда ће на лето добити премештај и тако сума сумарум остаде све по старом да се чека до бољих времена...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СЕ ПЕПО КРСТА 4 РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА 6 КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ 8 КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР 9 ГДЕ ЈЕ ЦИЦА 12 СТАРЦИ У ЛЕТО 16 ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ 17 ДОГАЂАЈ НА УЛИЦИ 19 У ОПЕРИ 21 У ШКРИПЦУ 23 ЈЕДАН АФРИЧКИ
КРАЈ РЕКЕ 237 ОКЛОПНИЦИ 239 ПОСЛЕ КИШЕ 240 НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ 241 У ЛЕТО И У ЗИМУ 242 ЗЕМЉА У ПОНОЋ 243 ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ ПИЈАЦЕ 244 ОГЛАС 245 ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ 246 ПИЈАЦА НА КРАЈУ
једно четири минута. СТАРЦИ У ЛЕТО У време годишњих одмора Пландују, ал далеко од мора: Заседну, свако пред кућом У друштву са досадом текућом И
У зиму и у лето, увек исти је Весели Београђанин Димитрије. Стопала му као две мистрије Које укршта хитро, све хитрије; До подне
РАСПРАВА У ПАРКУ У лето устајем у цик зоре Да чујем како се чавке споре: Из свих крошњи, у парку, одзвања Расправа о смислу постојања; Из
У мраку се сакрила киша, Док кроз тишину пљускови речи Повремено, с ветром, на слух налећу. У ЛЕТО И У ЗИМУ У лето, кад се попласте откоси, У ваздуху завлада свесвеједност и бесциљност.
У мраку се сакрила киша, Док кроз тишину пљускови речи Повремено, с ветром, на слух налећу. У ЛЕТО И У ЗИМУ У лето, кад се попласте откоси, У ваздуху завлада свесвеједност и бесциљност.
У ЛЕТО И У ЗИМУ У лето, кад се попласте откоси, У ваздуху завлада свесвеједност и бесциљност. Лето је помало неодговорно, док јака зима доноси Мраз, а с њим усмереност и озбиљност.
Лето је помало неодговорно, док јака зима доноси Мраз, а с њим усмереност и озбиљност. У лето се посећује село у којем је рођен Дон Кихот, И једним оком, на плажи, чита се Мома Капор.
А зима нам открива истину да је живот Одрицање, напрезање, скомрачење и напор. У лето се и сиромах осећа као Пол Гети, Док скитница скупља доказе за племенито своје порекло.
У августу бескрају опипавамо било, У децембру се набијемо у једну собу, као за време узбуне! У лето нам се чини да бисмо могли спавати где било, А у зиму нам је хладно и крај фуруне...
Где год легао, свуд је у кући! ШТА ЈЕ ЖИВОТ Живот је један Живота Што стоји иза плота. Спазиш га у лето, из воза, И помислиш: дивота! Не питај зашто стоји, Ни о чем мисли Живота!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Од француске обале до светског плодишта јегуље 68 ПЕТИ ОДЕЉАК: ОКО АЗОРСКИХ ОСТРВА (лето 1939 год.) 74 XИX. Азорска острва и њихова околина 75 XX. Шта се радило и сазнало у околини Азорских острва 80 XXИ.
Слика В је отолит јегуљице која је провела једно лето и једну зиму у слаткој води (старост 4 године). Слика С је отолит после 41/2 године старости; Д означује отолит после
У лето 1932 године успео је да сиђе у дубину од 700 метара, код малог Бермудског острва Нонзеч, на коме се налази позната амер
Од тада се више ништа о њему није сазнало. У лето 1931. године отишла је на Гренланд једна експедиција коју је водио брат истраживачев, професор Курт Вегенер, са
XВИИИ. Од француске обале до светског плодишта јегуље (лето 1938 год.) За време лета 1932. године била ми је дата неочекивана и радо прихваћена прилика да препловим Атлантски
ПЕТИ ОДЕЉАК: ОКО АЗОРСКИХ ОСТРВА (лето 1939 год.) XИX. Азорска острва и њихова околина Као што је напред казано, пратећи при њиховом свадбеном путовању
Ловачки поход био је тиме завршен и очекивани успех за ово лето осејућен. То се није десило ничијом грешком. Челични кабл, који је имао осам хиљада метара дужине (јер при вучењу
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
И приложи се сије катапетазмо храму пресветије Богородице хиландарскије ва лето 6000 и 907, индиктион 8. И кто га ће отнети от храма пресветије Богородице хиландарскије, да је отлучен јединосуштније
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А она је знала да је то све због ње. Као да се ње боји. Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пастири су своја догонили стада У жарко лето, да уморне прими Он, у свежину свог пространог хлада. И они су га напуштали зими.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Зима је, Владико свети!“ рече ђакон клечећи једнако и пошто је пламен распирио. „А, да, није лето!“ примјети старац насмијавши се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Изрицање условне заклетве има везе са клетвом, — постаје клетва (Ко издао, издало га лето). Нарочито је позната условна заклетва буковичког проте Атанасија Антонијевића, којом је, 1803 године, на једном
Кад се зубима за затиљак уједе. Кад се отопи лањски снег. Кад се роди на западу сунце. На куково лето. На свето Нигдарево. О светом Никад. О кукову дне. Онога света, првог вашара.
— Протрчи сад, зече! — По звеку се вријеме позна. — Пропуштено лето две зиме води. — Вријеме све направља. — Дан за ноћим’ ходи, а ноћ за даном хрли. — Дан за даном, а иза дана дан.
Један синак цвијеће носи, други жито вуче; шћерца винце точи, а мајка воду лијева? (Четири годишња доба: пролеће, лето, јесен и зима) 225 — Крава риче иза Дубровника, теле риче иза Шибеника?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Мора да сте нешто имали, кад је толико фалите на сва уста! СКИТНИЦА: Лето у јеку, путеви прашњави, за облаком се распрсло сунце! До подне Петровдан, од подне Павловдан!
Распродаја купаћих костима! У излозима поново кишни мантили! Прошло лето! ИКОНИЈА: Док трепнеш, све те мимоиђе! АНЂЕЛКО: А после мало навратим и „Код коња”...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
у очима да ми дâ савет како би[х] ја могао колико пре у оне блажене горе доћи, гди се човек може попустињичити. Лето, за путовање добро време.
са свим шта се на њој види, воздух, облаци, ветрови, молније и грмљавина, вода и све што се у њој движе, пролеће, лето, јесен и зима, свако диханије и свако створење до најмањег мравка и мушице.
Нека говори ко што [х]оће, ја ћу постити те постити. Прође то лето и зима. На пролеће постригу ме и даду ми моје пожељено име Доситеј. Како сам тај пост провео, мучно ће ко веровати.
Фторо лето, будући кужни помор у Смирни, провели смо у школски прекрасни домови пољски, окружени с предивним башчама, преисполњени
Прође то лето и све се то више о Стефану Малом почну туда гласови разносити. Ја сам већ могао доста добро албанески говорити.
На друго лето, оно исто што сам ја предрекао, збуде се; дигну из Плавна речене капелане, а на њи[х]ово место дођу неки, с којима ми
Овде је највећа зима, као код нас у Банату другда у октомвру. У лето, ту за шест месеци нема кише, а врућина би била врло велика да сваки дан морски ветрови не рас[х]лађују воздух.
Овај ми каже да су ту две школе, у којима се јелински предаје, и да у лето учитељи предају у своји домови садовними, од којих је један близу града. Сутрадан пођем к ближњему.
„За толико времена”, рече ми, „извесно ти ћеш морати овде пребивати, ибо кад год кужни мор касно у лето у Цариграду почне, чрез сву зиму иногда не престаје.
На друго пролеће пређем с ученици моји к њему у Роман. Како сам овде оно блажено пролеће и лето провео, описати није ми возможно. К јесени полазе трговци за Лајпсик, а ја имам близу триста дуката!
Чињаше ми се да нисам из Беча ни излазио, као да сам се ту родио и наумио живот провести. На идуће лето имао сам несказану радост видити у Бечу љубимога господина Лузињана, који се тада воспраштаваше из Цариграда за Лондон.
помоћи, које уздам се да ће До воскресенскога пазара учинити; на којега надежду полагајући, обештао сам се на лето историје неки[х] знаменити[х] људи издати, за представити нацији нашеј у примеру славни[х] и велики[х] лица ону исту
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ У једно сигурно лето Топло као кап плача Ходаћеш туђ низ све то Заклоњен зидом шетача. И глув већ за реч што лупа У слух о тешка
О знамо и још шта нас чека На путу кроз ово лето: Прах, неко заспало псето. И — можда: булка далека. О знамо ми, знамо, знамо, Ал ипак корачамо.
Ни сенке више нема да црта по тлу. Да л су сви ту, ил још неко — не? Ко ће први угасити лето? Ко сме? Куда води труло лишће — тај бакарни мост? КУДА ПОТОНУ ПЕК Горчином зар већ обузет? Безнађе ти је дно?
Сунце је опет ту. Однекуд мислимо: лето. То значи: живот! Опет смо наги крај воде. Али стојимо дуго, а нико да каже — доста И уђе у воду.
(Гледали смо је, у мантилу, са моста!) Покрај нас: грана с начетим лишћем некуд оде. Смишљамо да нам се враћа лето. Али: варка! Са невидљивих брда ослушкујемо нешто друго: Ослобађа се ветар и пада жир, шишарка...
РАСКРШЋЕ Залутах, тајно, где гомиле једу Под небом, на неки светац, пагански, у лето. Черечили су месо, хитро, ко отето И заливали га вином, сличним меду. Димила се ватра, с травњака, у дрвореду.
Можда и нисам моро стати: Јер зраком то тек пуче свила Да ме у касно лето врати? ЧАС Као шећер у воћу Или на стаблу смола: Јави се сенка бола У неки свој час, ноћу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У рано лето и пред јесен, када су ноћи прозрачне и пуне звезда, тај златни траг постаје нарочито видан. Стишавајући глас, становниц
Већ. је пролеће извлачило травке из земље кад је први пут залепршао крилима. Али тек кад лето затабана двориштем, девојчица отвори прозор, стаде у страну да би птица могла да излети, и прошапута: — Лети, јадниче!
Сам и тмуран, стајао је на западном рубу неба и тако стоји још и сада... Али у лето и пред јесен, када се звезде спусте сасвим ниско и небо постане пуно њихова сјаја, две звезде се нарочито дуго
— Гле летача! — кикотали су се подругљиво, али птић није обраћао пажњу на њихове речи. Само је јео и вежбао. Тако и лето дође. Титрала је над морем јара као златна маглица, а траве испуштале јаке и омамљиве мирисе.
Тако су рибари знали да их мали свирачи нису напустили. Нарочито у лето, када су звезде ниске а таласи од сребра, њихова песма је чујна: сву ноћ путује гранама бора и успављује траве и
Из лета у лето деца очекују вилине лептире, али из године у годину деце је све мање. Онога лета кад су се на острву појавили вилини
Онога лета кад су се на острву појавили вилини гласници, у селу су била само три дечака. Било је то вруће лето. Титрала је од жеге морска плавет, а у њој сјало усамљено бело острво с предвечерњом песмом рибара и каменитим, тихим
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Прва је опомена, схватио је то тек у оној тамници, у Зворнику, дошла у лето пред бој на Мишару. У уверењу да је добро испитао ствар, Стојан Чупић, у јуну 1806, наговори Проту Матеју Ненадовића
А турска је војска, у лето 1806, на левој обали Дрине била силна: Турци су се припремали да скрше српски устанак. У тим преговорима, које је
Рига од Фере није слушао Ригу Велестинца. У лето 1796. године кренуо је, уз помоћ кнеза Маврогенија, у Беч да доврши своју мрежу.
и Јована, Господареве браће, чије је улице и сада опкољавају као да је штите, улази у дугу, манастирску трпезарију. Лето је, траје 1819. година, месеци су прошли како је утекла из свога дома.
Један од страних извештача који је, у лето 1839, виђао Кнегињу како хода, под јаром, савском падином, поред Ичкове куће, забележио је да је „са црном шамијом,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о старог лета мртво тело, испуцано, црно, Што спаљују да вампир не буде... То старо лето, стара година! Каква је страшна била у животу, Да каква би тек била, жалостан, Да још једаред устане из гроба, Да се
Прошло је лето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ни једног славуља. Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада...
Ал' кад жарко лето дође, И младост ружу прође, Повије главу цвет; Љубави лептир се мане, И малакше му лет, Поћи ћемо на разне стране -
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја сам их извршио и нашао да ће после 26000 година наступити онај климатски оптимум за време којега ће лето Гарониног слива бити толико жарко као што је сада лето на Доуру.
година наступити онај климатски оптимум за време којега ће лето Гарониног слива бити толико жарко као што је сада лето на Доуру. Због тога ће бордоска вина бити исто толико ватрена као што су вина из Опорта“. „Ала је то интересантно!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
што нам каже раздире нам душу: „Нисам се надао да ћу вас видети, никако се нисам надао, једва сам се извукао, још ово лето, још само ово лето.“ Црно нам лето. Црно нам лето.
нам душу: „Нисам се надао да ћу вас видети, никако се нисам надао, једва сам се извукао, још ово лето, још само ово лето.“ Црно нам лето. Црно нам лето.
“ Црно нам лето. Црно нам лето. Ми смо све време у дућану, од јутра до мрака, и помажемо, продајемо, меримо, пакујемо, служимо га.
“ Црно нам лето. Црно нам лето. Ми смо све време у дућану, од јутра до мрака, и помажемо, продајемо, меримо, пакујемо, служимо га.
Богами, сунца ми, тебе ми, оде све. ПРИЧА О СРБИМА Од војника чуо и забележио на Крфу Било је то у лето и на жаркој врућини. Господ беше заузет претешким бригама.
И опет бијаше лето и Господ свеједнако а са св. Петром бакташе се и знојаше између безбројних и замршених рачуна што Му их читава војска
Бејаше опет лето и рачуни светаца заузимаху сву пажњу њихову, кад се намах, и опет са Земље, заори и затресе једна нова, али незапамћена
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја жалим себе. Мени није дано Да ја имам земљу без убогих људи, Очи плаве, топле као лето рано, Живот у светлости без мрака и студи.
ОНА, И ЊОЈ Тамо где зима и лето, пролеће и јесен влада, Где човек живи у борби са људима и самим собом, Где безазлена невиност вечито пати и
Ти и данас волиш, као некад што си, Носиш своју љубав — твоје место свето, К'о у младе дане, к'о у прво лето. Ти и данас волиш као некад што си.
Увек једно исто понавља се, ето, Монотоно, тромо, без икаква циља; И откуда, зашто, чему зима, лето, Дани, звезде, земља, човек, камен, биља. Увек једно исто, увек исто, једно!...
И док имам руке, груди, усне твоје, И те очи пуне среће и незнања, Ја осећам како дише лето моје И мој сутон у коме се топло сања.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
После тога сваки дечак је могао учинити то исто, па је следеће лето било катастрофално за жабе. У свом следећем покушају чинило се да следим свој природни инстинкт, који ме је касније
Такав подухват се чинио безнадежним, али ја сам се одлучио да покушам и одмах по повратку у Сједињене Државе у лето 1892.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Било је на хиљаде незапослених, иако је било лето. Једно јутро Кристијан ми се јавио са вешћу да ми је нашао посао и одвео ме је на један мали брод укотвљен недалеко
То лето било је моје најбогатије лето у погледу резултата, иако ме је стајало само тридесет долара. Остало је плаћено тестериса
То лето било је моје најбогатије лето у погледу резултата, иако ме је стајало само тридесет долара. Остало је плаћено тестерисањем и цепањем дрва за потпалу.
Са својом породицом имао је намеру да лето 1882. године проведе у Европи, па нам је предложио да Винтроп и ја пођемо у његов летњиковац, где ћемо бити сами целог
Писмо је писала моја најстарија сестра и у њему изразила мајчино задовољство што сам одлучио да лето проведем у Шкотској да бих размишљао о животу и раду једног од ”највећих светаца науке.
На крају првог семестра, а на предлог Вебстера, нас двојица смо у лето 1887. године отишли у кратку посету Паризу. Хтели смо да видимо шта се дешава са физичким наукама на Сорбони и у
Али, на сву срећу, електрична вуча је дошла у прави час да спасе Колумбову авенију. У лето 1893. године имао сам ретку срећу да се често састајем са Вилијемом Беркли Парсонсом, познатим инжењером, будућим
Када је у лето 1891. године умро професор технике, део његовог посла (теорија топлоте и хидраулика), био је додељен мени, Мало
А сада да видимо какво је то откриће о коме сам први пут почео да размишљам шетајући превојем Фурка у Швајцарској у лето 1894. године? С тим изумом је у тесној вези делић историје науке, па ћу прво да кажем нешто о томе.
Да, биће меденог плода у позно лето. Вредна пчела то зна када сише мед са разиграних цветова благословене невесте. Она зна да је овај мед први знак поруке
сунца, и његове невесте на земљи, безбројних цветова, бити благословен многим небеским чедом, меденим плодом у позно лето. Признајем да је овакав начин изражавања необичан за једног научника.
Ћипико, Иво - Приповетке
Прво, иза Павлова венчања, лепо и распасано лето, када се спава у комшилуку и по пољима, где кога дан или ноћ затече, навуче Павла и Цвету на шалу.
Ако је лето пресушило, нестаје и ње, а тада треба је носити на леђима чак из трећег комшилука. Јутрос се живо намолише кад налегош
Али он је већ отворено говорио својим учитељима да ће да оде; није ту њему место. А топло лето пожури ту његову одлуку. Немиран, раздражен лутао је по просторијама сетминарија, дворишту и башти.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У једној митолошкој руској песми човек се пчели обраћа молбено да закључа зиму и откључа лето, лето плодоносно. Човек се не може довољно нарадовати кад нађе да се о тој истој древној словенској пчели, која је по
У једној митолошкој руској песми човек се пчели обраћа молбено да закључа зиму и откључа лето, лето плодоносно. Човек се не може довољно нарадовати кад нађе да се о тој истој древној словенској пчели, која је по
Лепа песма која се о Велигдану у колу пева овако гласи: Долете челка од Бога, Казује лето богато: Велигдан шарен, прешарен, Ђурђевдан травком и шумом, Петровдан белим јечменом.
Паганске слике могу се спојити с хришћанскима, и стопити у нове, раскошније. Пчела која „казује лето богато“ паганска је, прилично је паганска и јела као црква, али је сасвим јасно да се и пчела као и јела може
са нове стране приђемо, нашој пажњи неће промаћи да се у четири наведена стиха сан на рубу пролећа, пре но што ново лето настане, узајамно пресликава са сном човечијим пре но што изађе из мајчине утробе.
Под брезом где је лето свукло зелену кошуљу. У топлој сенци звезданих кола, као у санаторијуму, заспао сам на трави.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
При том су га пратиле покорне тевабије, те је огрнут у златом извезен кратак бињиш, било лето, било зима — ваистину личио на којега знаменитијега римскога сенатора... За Србе је имао само презрење.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Земља стара зими се одмара, Снагу збира у заклону мира: Спрема ново премалеће, цвеће, Топло лето, хладовно дрвеће, Јесен зрелу с пуним крилом дара Да обдари вреднога ратара.
»Јавор« 1887. ХОП! свршетком 1886 године Најпре скочи па онда реци: хоп! Народна пословица. Сахранисмо старо лето, — Није пукô топ, И у ново прескочисмо: Смемо л’ рећи: хоп! Молим, молим да се мало Боље разумемо.
Можда ћемо крвљу писат’ — И тим Србин сме — Само кавгом међусобном Не, за Бога, не! Кад се сврши ово лето Запитаће — хај! Шта је рекô, шта је стекô Братски загрљај.
антипод (грч.), становник који живи на супротној тачки земље; кад је једнима подне и лето, њиховим антиподима је поноћ и зима. апсентирати (по Франц.), одсуствовати, не бити ту.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ума и плава словенска нежност Нагризају плућа бубрег и јетру Црна миловања уместо уралских снегова Опомињу нас да је лето на измаку 3алуђени ватром очарани алхемијом Прецењујемо песму потцењујемо част Болести певају из ваздуха Преклињем да
Оде а опет све је ту. Орач широким замахом руке почиње годину. Лето: ласте се купају рибе лете анђели певају над водама.
Петровић, Растко - АФРИКА
Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце. Једнодневно пролеће претворило се у лето. Вуије ми прича о каменом добу Африке, о њеним племенима, језику, биљкама, фауни и фосилима.
У хрватским Фужинама, где смо Дероко и ја провели једно лето, потоци су били студени; сада су свакако покривени ледом. Колико бих дао за један комад њиног леда!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се запенуши. И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца, они веле: „Овако се
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јован Рајић ЈОВАН АВАКУМОВИЋ ПАШХАЛИЈА НОВАЈА Хиљада седам сто седамдесет пето Христова рождества зачињајет лето, Које вама, драге, сада приветствују И что по њем следујет здје пророчествују: Сирјеч, да јест било и после ће бити Да
јој данас, сутра није по вољи, Што је јучер клела данас довољи; Не допушта нова мода љубити једно Ни свршити једно лето с мужем заједно, Јавно веле: једног љубит јест бедно.
3. новембра 1821. Лукијан Мушицки ГЛАС ХАРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ Лиро-дидактическа песма, дар на Ново лето народној серпској јуности. И, боне, qуо віртуѕ туа те воцат: и педе фауѕто, Грандіо латуруѕ меріторум проеміа.
Јован Пачић ПРИ КОНЦУ ЛЕТА 1825 Скорбно копчам старо доба лето. Јошт скорбније ће ми ново бити: Штогод упов’о сам — ништа, ето, Не получих, нит ћу прибавити. Срећа ми се, худом, ах!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Понеси, Мићане, по Богу брате, ако иђе кап имаш! Наставише јопе' пити. Ардовић по ардовић — лето дође; ардовић по ардовић — љето прође, јесен дође. Ниђе капи ракије! Шједе они мамурни.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Јад јадани ме, јагода зри; руди већ лето ливадом; травка се травци нагнула, ја сâм; помени, водо, за мене. Твој жубор, водо, срмени фрулом ћу тужан у
Залуду стази те кривуда, плаветној залуду мети те обриче чуда; ход овај само ће донети, без јесени зиму, лето без пролети. 6 И знам, и леди ме знање — штуро је ово, стопа у стопу ткање.
2 Лето и весну Господ сазда, што и псалмопевац каза, красоте у њима многе, птицама брзо, весеља пуно прелетање, и горама
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
До њих брат им. Он онако слабуњав, обучен у ново одело, па мада је и лето, утопљен по двема памуклијама, и тако нагунтан, дебео, изгледа још сувљи, тањи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ради заштите у Горњој Пчињи људи се врбом и опасују: »да их не боле леђа кад у лето буду жњели« (ибід.). У Лесковачкој Морави в.
иду жиле (»ако иду право доле, биће сушно лето, а ако иду устрану, биће кишовито«, СЕЗ, 65, 1952, 262); »у Книћу кад се окопа њива са к.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда ће ипак бити жита, са залихама које постоје у Кули, ако бог хтедне да подари сунчано лето и благу јесен. Стока је мршава и јадна.
Најзад, то дрво је било дуд са кога и дању и ноћу по читаво лето капљу плодови што остављају неизбрисиве мрље по свему што дотакну.
Не, данас јој не бих причао нешто тужно, лето је, сунце се клони западу, ваздух је мекан и мио; не, данас јој никако не бих причао нешто тужно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пролеће је стигло. Више плаве реке Све његово друштво лелуја се ето... Они журно стижу од свештене Меке, И доводе лето. На обали пустој, о праведни бози!
„Академија наука“ 1887. [МИЛАНУ САВИЋУ] Честитам ти Ново лето, На које сам жељно чекô Иако је осми прошô Иако ми ниси рекô: „3богом остај!“ кад си пошô.
Када лето мине, Ту ластавица весело долеће, Цвркуће слатко, кличе и узлеће, Као да носи поздрав отаџбине. А вали шуме и зраци их
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Време је да се са њиме опростимо. Но, још једну сцену из његова живота. Било је то у лето 1633 године. Величанствена кугла Микеланђела уздигла се у славу Творца већ над вечним Римом, али је под њеним окриљем
Позната је ствар да је због тога година 1524 била необично кишна, а лето године 1540 изванредно жарко. „Па кад небеска тела толико утичу на целу природу, не можемо им ни ми избећи.
У лето године 1845, саветовао је тадањи управник, париске Опсерваторије, Араго, свом младом помоћнику, бившем инжењеру монопол
- под бројем један. То моје сопче претварано је, свако лето, за време боравка гостију, у њихову заједничку умиваоницу.
у Београд, ја сам сваке године овамо свраћао, али од светског рата ми се не видосмо, јер сам пролазио кроз Беч увек у лето, када библиотека не ради. Зато им морадох данас опширно испричати шта сам све за време рата претурио преко главе.
Замислимо, драга пријатељице, да са једне од њих, на пример баш са географске ширине Дронтхајма, где сте провели ово лето, посматрамо ток догађаја из садашњости у прошлост. Онда бисмо видели ово.
То тако иде све до 9500 године пре Христа. Онда је дронтхајмско лето тако топло као што је данас 520 километара јужније, дакле у пределу Ставангера.
Но иза ове, она би постајала опет све хладнија исто тако осетно да би, 70000 године пре Христа, било у Дронтхајму лето тако хладно као што је сада пуних 800 километара северније, дакле у пределу Тремсеа.
000 година. Тада је лето у Дронтхајму било тако хладно као данас на Шпицбергу. Пре тога најсилнијег упада није се летња хладноћа појављивала
Шта да се ради, кад мора тако да буде. Дужност према родитељима преча је од свега. Ја ћу да чекам. Мој план за лето измењен је из основа, као и Ваш што је. Зауставио сам се на пола пута и склонио се овде у Киб.
Од рата, проводим скоро свако лето овде. Сада је власник овог великог имања син мога покојног друга. И он је, иако знатно млађи, мој колега по струци,
То се нарочито опажа на Марсовој јужној хемисфери, која има своје лето онда када је Марс у перихелиуму, то јест када се највише приближио Сунцу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
/ За лето је он начињен,/ и зими га носит можеш./ Управо је скројен за те,/ обуци га, а што не би?/ У пола га цене дајем,/ ником
И чела леће, па купи мед Да медом заслади зимски јед. Пролеће сијну на дољу, брег, Да стопи с њега и лед и снег! Лето је жарко понело род По врту, њиви, осуло плод.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И велим јој: једи, пиј, окрепи се, и изађи! Ено (показује на башту): кад год је лепо, а особито кад је лето, кад сунце зажеже и жега притисне, тамо је хладовина: шедрван бије и вода прска по лицу, и онда ја тамо изнесем: и
И добро сам платио. (Одлази.) КАФЕЏИЈА (одгледајући га): Платио, платио! Затој ћеш после цело лето да тимариш селске коње. Улазе Цигани и чочеци певајући и играјући »Истамбол да...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мајстор Коста сачека лето, и не казујући ником ништа диже се с ћерком на далеки пут. Једва је добио пасош, јер је једва умео да објасни куда
Паланка сад поче да назире авет раздеобе имања. — Стари ће се повампирити кад осети који ће салаш на лето да дели његову жетву. — Хја, тако је то било и биће код трулих газда: једна беба, десет вампира.
Сад знате... Већ се ово-оно и поборавило у школи, и канда је највише сметало необично врело лето и деци и одраслима. Једнога четвртка по подне, већ пред школски распуст, притиснула је страховита врућина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А и да је има на ишли бисмо само на санте леда. Налазимо се на висини преко хиљаду седам стотина метара. И да је лето, било би нам хладно. Ноздрве се при дисању лепе. Људима би се повратила снага када би попили само гутљај нечега топлог.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но она што ме кињила, Мучила више од свије' Никад ме мрзила она И никад љубила није. 48 Жарко се лето смеје Са јагодица твоји'; У твоме срцу малом Студена зима стоји. Но, моја драга, скоро То ће се друкчије збити!
Но, моја драга, скоро То ће се друкчије збити! На лице зима ће доћи, А лето У срцу бити. 49 Кад се растају двоје, Они се рукују тад, И стану плакат и дуго уз горки уздишу јад.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када су се понапили вина, онда рече Сава од Посавља: „Браћо моја и моја дружино, лето прође, Дмитров данак дође, снијег паде, друми западоше, планине се снијегом завише, по гори се ходити не може; да
Тако ради јетрва Ковиљка: она храни оба своја сина, хранила их до седамн’ест лета. Кад настало лето осамн’есто, писат пође цареви везире, писат пође по земљици царској и он купи на цареву војску: где с’ у кући четир’
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
му прича сјајне И опасне морске тајне КАПЕТАН ЈЕ ПИТАО МОРНАРА Капетан је питао морнара Где жели да проведе лето На копну или на броду А морнар ајкула стара Рече МОРЕ ПРОКЛЕТО УЗЕ МИ СВУ СЛОБОДУ ЖЕЛИМ ДА ИДЕМ У ЧАЧАК
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јоан претеча кано ластавица запојаће. Да и смишљени славићи црковни лепо слатко попевају! Лето је вруће; тадар Свети дух с ватрени језици с неба на земљу сиходи, те све грешљиво стрњиште сажиже и трње злочинства
И време овога нашега живота трчећи пролази и никаква станка ни опоришта нејма у себи. Него прелазимо од лета на лето и од зиме пак у зиму, од времена на време, од праздника на праздник, од года до года.
Убише га Грци. ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА Ови први сабор учини се у дваистгодиштно лето од како је био постао велики цар Константин царовати.
Зато Бог видећи му нашу нелагодност двоструко нам доби даде: лето за старање своје хране пољско рађење, а зиму за хузурење у топлих соба нам седети и ко што има посла седећи радити.
Таки да има то почети зарана, док је лето јоште. Ама пак на то апостол одговори цару те му рече: »Није, вели, добро овога времена, о цару, зидати се тому
А време свако са својим завичајем долази и пролази, како је и сад ово лето прошло, а јесен је настала, откудно се по писму изнова започиње година и зове се Ново лето, изаради сабрања летине.
пролази, како је и сад ово лето прошло, а јесен је настала, откудно се по писму изнова започиње година и зове се Ново лето, изаради сабрања летине. РАЗГОВОР О ПОСТУ И ПУТУ Трговац: Не знаш ти, оче, што је и какав је пут.
А како не би коме о том велика туга била све лето о чему радећи и видећи већ готово да весело збере и дома за зимину снесе, а једним часом нестане и у невид оде!
И земља ће вам запустити и по ваши ће дворови халуге расти и пустолином мирисати. (Пророк Исаија) Ново лето израсти ће нам с господњим благословом вино ново.
Него старога човека, ка стару мешину одбаците од себе, и узмите на себе новога човека, нови мех, да на Ново Лето у њега ново вино улијете и кад се од њега напијете, одпојте богу песну нову, на Ново Лето каде благосивља бог круг
човека, нови мех, да на Ново Лето у њега ново вино улијете и кад се од њега напијете, одпојте богу песну нову, на Ново Лето каде благосивља бог круг летоносни.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и н