Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Она је ускоро затим премештена у Нови Сад. Часопис овога друштва, Летопис, има на три стотине тридесет свезака. Такође су особито трговци и занатлије дарежљиво помагали оснивање народних школа
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
центар ССО Србије ЈАЗУ — Југославенска академија знаности и умјетности КЗ — Књижевна заједница Нови Сад ЛМС — Летопис Матице српске НВ — Нови васпитач ННЖ — Наш народни живот САНУ — Српска академија наука и уметности СЕЗ — Српски
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
споменике и прикупљати грађу за историју српске књижевности, и у том погледу имао толике заслуге да га је Србски летопис 1863, забележивши његову смрт, упоредио са словенским апостолима Ћирилом и Методијем.
Једна глава из Шекспирове библије, Матица, 1866; Око Ромеа и Јулије, Летопис Матице српске, 1907). На те своје преводе Костић је много полагао и сматрао их као једну од својих највећих књижевних
имају своје локалне књижевне органе: у Босни и Херцеговини књижевну Босанску вилу и научно-културни Преглед (од 1910); Летопис Матице српске у Новом Саду, најстарији српски часопис, успешно продужује свој научно-књижевни рад; Бранково коло (од
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мораш, рећи ћу себи, мораш последњи пут, па ћу да загазим у живо, звонко протицање реке. Ја што гребах овај летопис јесам Никола, први рудар Србијице, старац с гороломничким гласом и житељ без гроба. Презиме своје једино ја знам.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
у којима изучава могуће књижевне узоре н подстицаје — „корен”, како он каже — Плачу; ти радови су: 1) Плач Србије, Летопис Матице српске, март 1952, књ. 369, стр.
369, стр. 224—5; 2) Плач Србије у кругу њему сличних песама, Летопис Матице српске, мај 1953, књ. 371, стр. 387—8. — Плач је несумњиво била популарна песма и радо се читала; узроке томе
Др Димитрије Кириловић је у чланку Популарност Орфелинове песме Плач Србије, Летопис Матице српске, децембар 1951, књ. 368, стр.
17, стр. 66а. Стога не зачуђује нимало што Ј. Суботић у чланку Неке черге из повестнице сербског књижества, Летопис, књ. 75, 1846, 119, пише да ову Доситејеву „песмицу и данас многи и многи певају”.
Петербурга од 25. марта 1805 (в. Летопис МС, 1827, ч. 10. стр. 122—4), чијој је жени, својој куми, Трлајић послао песму Руска зима.
Једна од тих песама могла би бити она врло карактеристична Терлаич Мушицком (Летопис МС, 1834, ч. 36, стр. 29—32; њени одломци, под насловом Отривци пјесне „Уповајушчих Сербов и храбрих витјазеј”,
— Бога славенског Дида објаснио је Г. Трлајић (у коментару своје песме Плач, Летопис Матице српске 1830, ч. 21, стр. 74—5, фуснота) овако: „У наших праоцев, во времја језичества бјаху многи бози;
непотписани рад Из дневника Симе Милутиновића, Летопис Матице српске 1863, књ. 108, стр. 39—40; песме су у продужењу, на стр. 40—50, као и на стр.
Код подножија њеног стојала је кошница, у руци десној имала је свјетилник а у левој књигу Летопис, јербо је представљала Матицу српску.
априла 1841. На ову песму први је скренуо пажњу Миодраг Павловић у своме чланку о Душану Срезојевићу (в. Летопис Матице српске август—септембар 1963). ОБЛАЦИ (стр. 257). Текст је преузет из књиге Дјела Јована Суботића, књ. И.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
књижевни центар налазио се у Пешти, у којој је основао прво научно друштво Матица српска, покренут часопис "Српски летопис" (1825), који под именом "Летопис Матице српске" (од 1873) излази и данас.
у којој је основао прво научно друштво Матица српска, покренут часопис "Српски летопис" (1825), који под именом "Летопис Матице српске" (од 1873) излази и данас.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
за народні живот и обічаје Јужних Славена ЛМ — Ауѕфüхрлицхеѕ Леxікон дер гріецхіѕцхен унд рöмиѕцхен Мyтхологіе ЛМС — Летопис Матице српске Прилози — Прилози за књжевност, језик, историју и фолклор РИА — Рјечнік хрватѕкога ілі ѕрпѕкога језіка
кад улази у младожењину кућу (СЕ3, 13, 1909, 384), или кад уђу у ложницу (СЕЗ, 7, 45; 17, 70; ЗНЖОЈС, 7, 1902, 193; Летопис Тимочке Епарх., 3, 1924; ТРЂ, ННЖ, 3, 12; 106).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И врати мир пољима и шумама плодне моравичке долине и поново би оно што је некад било. То ћу морати написати у летопис. Натераће ме да напишем похвално слово његовом јунаштву и правичности, мужевности и милосрђу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бог нека јој буде добар и милостив, лака јој земља. Кад се поворка спустила с гробља, разговор пређе на обичан летопис. Падају имена, цифре, анегдоте.