Јакшић, Ђура - ПРОЗА
две-три длаке преостало, и то беле као снег, па кад их ветар залелуја, а ти мислиш то је она свила што се у бабином лету по зраку таласа... Добар човек каквог је ретко наћи, људи га нису видели да се наљути...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
КОШАВА Кошава разноси са кровова дим, преко тргова котрља венце трња! Тако дува, да дивљу патку, у лету, посувраћа као рукавицу! Капу, да ми је кошава не би одувала, не носим на глави него у рукаву!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Јастреба, гаврана, орла — туче у лету. Куд навије пушку — никад не промаши. Истина, у том крају слабо има ловаца: готово једини се Радош тим послом и бави.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. — Јастреба сам у лету гађао!... Где хоћеш да бијеш?... — Скини ми онај суварак!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
дароваоца једног племића који је био друг њезиног детињства, када је са широких тераца пуштала птице да по њиховом лету види ко ће од њих двоје бити срећнији.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Не отварајући очи, заваљен, Петар је хватао руком, насумце, мушице у лету, а при томе би му глава спадала са дирека, на који се, седећи, наслањао.
ноге у висину, као на неком таласу и како животиња спушта те ноге, у ваздуху, преко воде, на земљу, као да је била у лету. Скок је био тако страшан, да се, за тренут, чинило да ће обоје пасти, на главу.
Све је било почело да вене, а спржено у врућем, дугом, лету. Чкаљ, читав жбун чкаља био је ижђикао из земље и улазио у сваку авлију. Ујутру је, сад, цео Миргород мирисао на краве.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ласте су, те године, тек много доцније почеле да стижу и да се изврћу, у ниском лету, над реком. Сваки дан она је налазила, на истом месту, над прозором, рој мушица, сјајних као узвитлан песак, стабла
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— начин на који је скакала у море сличан лету пљоснатог камена када се одбија од површине воде; њен први излазак на Терасу у пратњи мајке, и оно лето када је први
су севале њене тамне ноге мулаткиње, њени блистави зуби испод ружичастих напућених усница — бичеви њене светле косе у лету у окрету игре —и њен први силазак у »Лабиринт«, њен страх од тог тако отменог места и ливрејисаних келнера; сећао се и
Те птице. Старац просипа зрневље жита и оне га хватају у лету. С друге стране града долећу нова јата. Једна са мирисом купусних башти, друга са укусом нових четврти направљених
Трчао је затим преко белих, недирнутих површина снега, гађао у лету грудвама лимене лепотице са фризерских фирми и најзад, сам са својом тајном, заспао у свом лисичјем леглу, топлој
— моли Рале, озбиљан човек, судија, и опали свом снагом клис, па га још једанпут захвати онако у лету са стране, клик-клак-клук! — и клис одлети чак преко улице, у Бајчетића двориште. – Шта је, бре?
— У моје је двориште пао! — Па кад га опаучи, мила мајко, па кад га подухвати у лету једанпут — клак – па други пут — клик — па трећи пут, са стране, двоструко клак-клук!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
кокте – нокте , Грчка – брчка , зна се – прасе , попне – опне , татином – батином , односе – подносе , руга – друга , лету – дијету , горак – чворак , чичак – различак , болује – школује , цвикере – кликере , лађу – нађу , плиски – виски ,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И ти се прену из тешке коби, чауру ропства крилима проби, полети сунцу и крсту свету, ал', још у лету, стаде те писка, стаде јаук.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Лалић ПИСМО Садржај И 2 ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН 3 ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ 5 ЕЛПЕНОР 8 ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР 9 ОКТАВЕ О ЛЕТУ 11 НОСТАЛГИЈА 13 ОСМЕХ 15 ЗАПИСАНО НАД ЈЕДНИМ СТИХОМ 17 ИИ ДЕСЕТ СОНЕТА НЕРОЂЕНОЈ КЋЕРИ 19 1 ПРСТЕН 20 2 ОКО 21 3
НЕСАНИЦИ Бесане очи које виде више Но мрљу јутра, шару на тапету, Прочитаће у рукопису кише Читаву повест о будућем лету: За усуд сваког листа једна црта Сведочи облик: семантика капи Садржи облик будућега врта Ил празног неба што блиста и
Трепери сказаљка пролећа Међу мргодним силама. (3. ВИ 1989) ОКТАВЕ О ЛЕТУ Кад већ почетком лета сенка чврсне и протка јуни као жила мрамор, Тад знаш да лето рано ће да прсне Изнутра, и да
(5. ВИИ 1989) НИКАДА САМЉИ Никада самљи него крајем јула Када је лету педаљ до зенита, А хлорофилу аршин до расула У метастази жутила и руја, Тамније када зелене су боје У вртовима, а
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Више од половине њих распало се још у лету, пре него што су дотакле грешни тепих, али то није спречило моју мајчицу да крене даље.
хијенама — пропосима и коцошима — бакута, неким само њој урођеним инстинктом (систем Павлов), нањуши новчанице још у лету. И ево је, стиже с најновијом збирком пакосних детаља о нашој даљној ожалошћеној породици.
-— упитам, а он ми објасни да, око седмака у сумрак, преко зида прелећу амбасадорови фазани, па их он укокава у лету и тако се некако прехрањује.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Са брда је народ виде о сечиво на моме врату и голуба у лету за њим. Посечен бих, и голуб ми застаде у грлу, цркви се с рамена сливала крв.
почне и биће кратак у јеку мача појања и завршног спева прва смрт је била косовски тешка друга нас крепи и односи у лету Са беле тачке трга добро се виде сводови Јерусалима зорњача светли где је Соломоново здање ми се враћамо у занатске
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
2. Кресница Бубици једној клонуше крила У лету (жега је била) — Те паде на путању Куд ће Он проћи... Он је сретне И сажали се на њу...
ткање беље од снега— Сваки је за се хтео Драгоцени њен вео— И, бијући се, поцепаше га У кончиће и влакна, Па у бурноме лету Расуше га по свету.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Делфини су се око брода играли, колобатали се и превртали. Ројеви летећих риба само што у своме лету нису ударали о бокове брода.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пссс! Наш кулаш! Наш кулаш! Наш кулаш! — гракће гавран у лету. Отићи ћу — чак, чак, чак, и доћи ћу — сад, сад, сад, док попијем — каву, каву, каву!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
А онда: покрет ма какав (прах у лету) Сети ме како стојим у туђем свету. КУЛА НА ПЕСКУ Није ли касно (сати јутра иду) Додати опет неку реч тој хрпи Речи,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— отвори јаје очи и осмехну се блистајући од радости, док је ветар нежно дотицао његово чело, а птице у лету застајале да му се диве. — Таквог јајета није било, нити ће бити!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И бјежах с тобом, у облаку праха, Од страшне чете дивљих бедуина... А кад нам хати клонуше у лету, Пред тобом видјех ја шеика њина.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
снази долазила одмах иза гастафрете, звала се еутитонон, а касније катапулт; она је бацала своје стреле у ниском лету 3 стадија далеко, тј. каквих 500 наших метара.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сјајно лако круже плавим зраком по безграничним, светлим, свечаним просторима, оним највишим, па да хватам, онако у лету, у шаке, у пуне препуне прегршти, у пуне груди, оне слатке недеље што дрхти, да се свим својим бићем, у дивљем
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На свом луцкастом лету, мој је миш оживљавао тачку на коју би сјео, подајући покрет укоченим предметима и осмијех тужним људским стварима
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
пододбора за ваздухопловни саобраћај, примили на себе да створите средства за општење међу аеропланима док су они у лету, и да сте помоћу опита вршених и вођених у вашој сопственој лабораторији успели да учините један врло значајан прилог
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И тамо и овде жена се заједно са соколом у лету, а то значи високо на небу појављује, и обучена је у небеска тела: Полетио сив соколе, За њим Мара капиџија, Сунцем
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
да се спусти у мрачно местанце, Разби ковчег, као што је он разбио ланце, Ковчег разби, пепео проспи па у бурном лету Просеј овај свети пепео по целоме свету, Где год има срце које, у надању живо; Где год има народ који, ком’ се чини
То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету. Омладино, српска соја, Надо роду своме, Шир’те крила, браћо моја, Лету напредноме!
Омладино, српска соја, Надо роду своме, Шир’те крила, браћо моја, Лету напредноме! Али такви нека буду Крила вам таласи, Кандиоце нашег храма Да се не угаси.
ЗИМА Слава теби, убаво пролеће! Теби венци, јер је твоје цвеће! Хвала лету, кад сунце завлада, Топло грли, а пружа и хлада! А јесени и слава и хвала, Роде, плоде она нам је дала!
Та јелка се шири у хришћанском свету: Њу анђели круже у веселом лету; Цело се хришћанство здружује под њоме — Примимо је и ми у србињске доме.
»Стармали« 1881. ЛЕПТИРИЦА На столу је мирно свећа горукала, А по соби лети лептирица мала. У несташном лету весело и смело На дувар поглêда, на светлиште бело; Обрну се к свећи, нехотице, чило, „Гле, још јача светлост!
пријатељство пита. Побегô је, побегô је, да му с’ не честита. А ја сам вам у захуку (управо у лету), Те његову шетњу здравим — сваку педесету.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ИX ПОЧЕТАК ЗАБОРАВА Ту изгубљено сећање пустињу храни Пред малим жбуном ватре тицом убијеном у лету Ту је живо што живи а нема га у свету Што траје почетак у крају а прошли су давно дани. Ту је све име или реч.
Ватра која те види биће скупља Од злата које себе не познаје. Оста само име: доста да се роди Песма у лету сјај далеке зоре. Сањам те док певаш у скамењеној води Морем без молитве про непрелет горе.
Краков, Станислав - КРИЛА
А Душко се смешио, јер се сећао пољупца који је данас са златних зуба у лету примио. Сећао се и Мија. — Ех, дабогме да смо имали успеха. Те каквог.
Свуда ураган бесни. На гребену се мрке сенке ковитлају. Запаљене бомбе описују сјајне пруге у лету кроз таму. Звижди челик и комађе гвожђа. Тупи удари и јаук. Ура—а—а. — Гласови су побеснели.
Из замахнутих руку излећу запаљене кугле, које описују криве усијане пруге у лету. А пред жицама пламен, тресак, урлик. И лешеви се гомилају. Најзад, када зора поче да свиће, они беху опкољени.
Он није више питао зашто, зашто? већ је ужаснут слушао фијук нових граната у лету. ИX ПОБЕДНИЦИ Из дубоког подземног заклона доносили су ухлађене боце. Иначе су у заклону држали и тешке бомбе.
Одједном последњим покретом запаљене руке Бора раскида већ прегорели кајиш око себе, и у стрмоглавом лету, као запаљени метеор полете сам ка земљи, док је апарат у пламенима лагано тонуо, тетурајући ка земљи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
и мудра глава Крвљу ће својом бедем мастити! — Ти за то велиш да је несрећа!... Па кад у лету пâлош застане, А крвав слуга паше свирепог На бледу мајку упре зеницу: „Ил’ подај ћерку паши честитом, Ил’ гледај
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
живот отрује; Ал’ ти си, душо, божји анђео; Па док си сишла доле на земљу, У лету ти је планула крв, Па сада сањаш — сањаш ужасно! ЈЕЛИСАВЕТА: Е, сан је, сан!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овде је безљудно. То траје дуго, читаву вечност. Прекид живота је још у лету и пре него што се моје скврчено тело разбије о стену, душа ће ми из њега прхнути у прозрачно небо као шева из
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А жеља је огњевитих много, Што ми огњем распаљују груди. Моја душа од детињских дана Стремила је у бурноме лету У пределе заношљивих страна, Неком чудном, непознатам свету, Где радошћу све живо мирише И вечитом хармонијом дише. 2.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада, када знам да ћете ме Ви, драга пријатељице, на мом лету пратити, ширим своја духовна крила за далеке летове. Прелетећемо целу васиону и улетети дубоко у древну прошлост.
“ Желимо ли, драга пријатељице, да у нашем лету кроз минуле векове присуствујемо најважнијим сценама велике драме у којој је ум човеков открио тајне света, онда
Тако га ми, у нашем лету, видимо по пећинама, ледењацима, прашумама, језерима, у борби са природом и дивљим животињама, од којих се сам мало
Пострано смештвне цеви за споредне млазове омогућавају промену правца при лету. На ободу путничког одељења висиле су, као пантљике кардиналског шешира, две гипке антене за бежичну телеграфију.
Наша крила трепере, ми остављамо Земљу, клупче Ариаднино се одмотава. У нашем силном лету ми смо већ у првој његовој секунди оставили далеко, далеко иза наших леђа цео наш планетски систем, наше птичије
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Из земље ледених брегова долазили су ветрови да јој кроз златну косу прођу, а птице су се у лету заустављале да је виде. Шта да се о младићима каже? — Таква се на земљи само једном рађа! — говорили су старци.
Поче Чобанин да привиђа Звезду. У капи росе видео ју је, у лету свица, у оку гуштерице. Полако заборави на сан. Све дуже и нежније је свирао, док није и језеро, и шуму и Месец на
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Уза ме, топла, ти се приби јаче, И мени бјеше кô да нас у лету Анђео један златним крилом таче. 1911. ЈУТРО Плави дим избија с камених острва; По једрима пада зоре ватра прва.
И не могу више знати лепши ко је, Или ти ил' она?... Кô лептир у лету Сав трептим, и мислим, драга, од вас двије Коју ли бих сада загрлио прије?... 1918.
Над њиме високо, из прозирна вела Од сребрне магле, свијетло лице бдије, И у златном лету на убога села Нечујно и кротко свој благослов лије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бобице пуљат — бео коњ са округластим шарама пунац — таст пуница — ташта пустимице — тако бацити буздован да се у лету окреће пусто благо — благо које нема власника; велико благо путаљ — коњ путоногаст пуце — дугме пуше (вјетар) —
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
танком смреком Што расте у слободи Домовина се брани цветом И пчелом на цвету Маком и сунцокретом И птицом у лету Домовина се брани књигом И песмом о небу Сестрином сузом мајчином бригом И оним брашном у хлебу Домовина се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
) ИНДИКТ СЕПТЕМБРА То је постало понајпре од Римљана започетак лету од овога месеца. Индикт казује се — повељивање, римска заповест од ћесара њихових.
посла то се је пронашло онда, каде су Римљани свим овим светом владали; то месеца септемврија првога дна почетак новом лету узаконише и његов број у петнајст година доконање положише. На троје учинише ово число.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу, као Турчин, и све је то, што би наши стари писци