Употреба речи летњој у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

154 Старац и Соломонов гyx Један старац, добап и имућан газда, по довољној летњој радњи седне у хлад за отпочинути, кад ето ти јави му се једно, сени подоб|но, но великолепно и царско, виђеније.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сневао је о првом телу на које је пао, покрај неког друма, на летњој жези. Он је ту пао с кликтањем, с непознатом радошћу, и зарио одмах свој кљун, оштар као челик.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Госпожа Евдокија стајала је у прикрајку. Била је, то вече, у другој хаљини, лакој, летњој, скоро провидној, имала је плаву кринолину, посуту шљокицама, као пахуљице што су.

Нека удобна клупа. Кад би, после, госпожа Евдокија лежала гола, на постељи, у топлој, летњој ноћи, она би се сетила Исаковича и зарила главу у јастуке, на којима није могла да заспи.

Зар неће да је загрли и пољуби? Чекала га је жељно! Била се дигла и стајала је пред њим, у плавој, летњој, хаљини, пуној неких сребрних мрежа, а откривених груди.

Све је више личила на своју мајку, и по стасу. Била је то јутро у лакој, летњој, хаљини, у муслину, који је имао боју бледих трешања, а око паса утегнута, ешарпом, који је био свилен, боје зеленог

Павле је могао да запази само вртлог сукања, око њених ногу. Њена су рамена, тог дана, била гола, у летњој хаљини, а поцрнела од Сунца. Она га није била опазила и уђе у Анину кућу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

А иза њих, у даљини, брда. Пук одахну душом и попада да се испава, после толиких дана непрестаног хода, у топлој, летњој ноћи, пуној звезда. Беше му као да је стигао дома.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Овај феномен је основа открића до којег сам дошао двадесет пет година после ових нових искустава стечених у пастирској летњој школи у Идвору.

Шта вам у машти дочаравају ове воћке безбројних светова? Многи од вас ће рећи: ”медено воће на летњој трпези.” Тако је.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

пре ове дозволе у Алексинцу се продавало свињско месо 10 гроша ока, а често се није могло ни добити, што уосталом на летњој жези није било на штету.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

45 У светлој летњој зори По башти усамљен грем; Цвет сваки шапће и збори. Но ја корачам нем. Цвет сваки шапће по леји И болно шаље

46 Моја се љубав светли У тмурној светлости, сетној, Кô тужна, суморна прича Причана у ноћи летњој. ''У башти чаробној сáмо Борави драго двоје; Сјај месечине блиста, Са грана славуј поје. Као кип мома стоји.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности