Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ево команданта Миланчета, друга нашег, па нек он потврди. Миланчић се на то само лецне на свом лежају као да га је ујела бува, али нит се окреће нит шта одговара.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
звуком брсти лист и хладолеже лелуја срмом шумора, што тек је нацрт и бледа сенка шумљења које кроз бетон ледено лецне, згроми све: смисао, наду, љубав и радост живота...