Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од Змаја цветну обрсти леју, понешто штрпну и Доситеју. А једне ноћи потера стиже, пред њом Доситеј с Хопова, старински поклич ори све ближе:
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Корача затим обалом. Бира место где да је спусти. Спушта је на округлу леју од ситнога светлуцавог песка и леже крај ње на бок. Отире јој дланом лице. Одавде не видим ништа.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хоп, сад је вријеме! Луња суну према широм отвореном прозору, попе се на прозорску даску и — дућ! — скочи у меку леју, поред бокора перуника. — О, па ово није баш тако страшно. Само се земља мало затресла.