Употреба речи лењо у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Одговарала је некако лењо, па ипак све тачно. Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Узан камени пут претвори се у стрму козју стазу кроз шикару. Омамљени августовском јаром, гуштери су их лењо гледали својим препотопски старим очима са врелог камења дуж пута. Стоњанин је вешто скакао с камена на камен.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

се новом нараштају нарочито допадао као сатиричар, као писац Ревизора, као писац који шиба покварену бирократију и лењо, глупо и некорисно сеоско племство.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

је затрпана блажено неопраним тањирима, пепељаре се још пуше као бивши вулкани, а високо горе, под самом таваницом, лењо се вуку праменови плавичастог дима. На тепиху догорева последњи опушак. Велико спремање заказано је за следеће јутро.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Чекам, а лењо пролазе минути, И сати бију на торњу далеко. Већ зора свиће, бледе млечни пути, А ја још чекам, — и вечно бих чек̓о!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ВАСКА (окрене се лењо, окуша јело): Оди, једи и Ти. МЛАДЕН А, ја не могу. (Повлачи се.) ВАСКА Једи. Не могу ја сама.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Дежурви су опрезно али строгим гласом будили смену, која је неиспавана, буновна и натмурена излазила лењо из пасивног заклона, наредник је псовао и претио, један поранио авион зујао је из даљине; а тамо преко препречних

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

водурина која се љеска на сунцу, задах трулежи, цркнуте мрцине које пливају унаоколо, ројеви комараца, белоушке што лењо пузе кроз трску.

Пробудили смо се у сумрак, један по један, лешкарили неко време са шакама под потиљком, гледали лењо и задовољно како трне светлост и како пропланком точи бистри птичији цвркут и онда облапорно навалили да једемо оно

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Он смућен лагано седе, Почеша кукове лењо, поражен од ове беде, И замисли се много. Он јој је веровô слепо, И после двадесет лета она га обману лепо!

Он уста, приђе ђерму и кову закачи лењо, И ђерам са јасном шкрипом к небу се високо пењô, Дижући лагано кову... Раскречен, у томе часу, Сад кравар потхвати

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Та радња је мраву мила Па ма како тешка била, Лењо дете нек се стиди Када вредна мрава види! МОЈЕ СЕЛО СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) За гором је село, Србинство је

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

године био живахан и окретан дечко, поче полако, неосетно, постепено да прима слоновске манире, да се креће тромо, да лењо мисли и да доброћудно жмирка очима, па чак поче и кожа да му постаје неосетљива а нос да му се испушта у сурлу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ја снивах зелену ноћ засењених снегова, Пољупце што лењо се пењу у зеницама мора: Оптицај оних бескрајних сокова, И жуто и плаво буђење певајућих фосфора.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности