Употреба речи лећи у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Докле мислиш да стигнеш у тим чизмама? Зар ћеш обувен у крваве чизме лећи у земљу, крај босих отаца? 21. мај 2000.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Само је мало тром и једнако чмава. Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — чује се по свем селу.

— Одмичи, море! — продера се Ћебо иза букве. — Сад ће крв лећи! — А ти ли си, Ћебо! — подвикну Живан, па потеже из пушке на онај глас. — Зар тако? — дрекну Ћебо, па опали пиштољ.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена. Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. — Зима! — Па хоћеш лећи? — Чекај да се мало огрејем... Али осећаше све већу зиму...

Али осећаше све већу зиму... Само одмахну главом, па рече: — Не угреја кад зима са срца долази!... Да идем лећи... Подиже се, али старе ноге заклецаше... — Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора. С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску. Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама,

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

? А из друге баште се зачу најпре тамбура, а затим и песма: Еј, да је мени лећи па умрети, Ал’ да ми је смрти не видети; Да ја видим ко ће ме жалити?

ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи — а после вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плáћу! Чудна ми плáћа, ал’ су се и прекинули!

— Та, знам ја то! Зар сам га једаред чеш’о по лећи!... Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен

Африка

Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који

приметио да ја спавам на равној постељи, без јастука (био сам заборавио да га набавим у Француској), и пре но што ће лећи, донео је да ми понуди свој јастук. Он је дошао просто, другарски и дао ми јастук који је њему нужан.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Стајао је, у недоумици, чело главе девојчета. Она му онда рече, тихо, да седне крај ње, да може лећи крај ње, а да је то најлепши дан њеног живота. Њена јој мати, каже, све удвараче отима, али њега неће.

Показа му постељу и лавоар, и рече да може лећи, да се добро испава. Нико му неће долазити. Кључ за ту собу има само она.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Па да, ваљда нећеш у „јанклу”. — Дакле, сад смо готови. Данас ћемо раније лећи, да се испавамо, јер смо уморни, да онде будемо бистри. Легну спавати.

— Кад ноћу морам на ногама бити! — Не мораш баш целе ноћи. Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити. Али теби се то допада!

Нешто га боде у десној џигерици и у плећи. Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи. Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

човека кога и у возу, и на гозби, и у храму, и у рају, нумерисано место чека, за оне који још за века гробницу где ће лећи знају; за људе које на свакој води чекају броди и котва у сваком бродолому, којима су сви знани и незнани анђели

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Нема веће несреће него лећи у постељу као шуга — то су ноћи пуне море где кроз сан настављамо да трчимо оловних ногу и сува грла.

Читав је атар био преграђен двоструком мрежом, разапетом на кољу. Требало је лећи на сноп кукурузовине и покрити се другим снопом неколико метара испред мреже.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАЂ: Али тиме шкоду себи чине. „Србљи су јунаци!“ — Ко о том сумња? Али ваљда неће и Маџари лећи да им секу дуван на глави! ШЕРБУЛИЋ: Ми ћемо за отечество наше и саму крв пролити.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Већ се смркло. Сто већ постављен још завида, јер је газда Радисав миловао завида вечерати и раније лећи. Чекају само сина. Мајка, узнемирена као квочка, не зна шта да ради, чуди се што га нема.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

али баш најпосле Да не беше све то санак досле? Ово реко, па се лећи спрема, Јера ми се нешто позадрема, Но док место ја тражи по мраку, Гледну малко небу и облаку, Ал' кад виде саме

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Гледај ти ону своју кобилу пред кућом, боље ће ти бити. Баш уочи те недјеље, Лазо ће ти касно лећи, не палећи лампе, па није ни примијетио крађу. А кад ујутру, нема слике на њезину мјесту.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук, и кад буде готов, метне га пред кућу, па каже жени: — Ево сад ћу лећи у сандук, па да ти кажем зашто сам се насмејао; али како ти кажем, одмах ћу умрети.

То траје све дотле докле не почне опет лећи друге тичиће. Ти си доста јаки, а бог ти помаже, јер га се бојиш и јер га штујеш и слушаш, па иди и уби ону змију

Кад већ хтједе лећи, он везену мараму метну под главу, штап поред себе, а шешир више главе, и заспа. Кад изјутра устаде, обуче се, уми

Прије четерест година ти су млини усанули. Џомет униђе унутра. Не имајући гдје лећи, спусти се за млинске каменице и ту се скупи. Кад је било тако око поноћи, оћути се пјевање и свирка.

Дужан сам му два новца. Сад се већ нема куд камо, јер сам му обрекао платити их кад ме нађе. Него ја идем лећи у кући, а ти ме покриј, па се пренемажи и јаучи, и кажи да сам умро, те ће се он онда вратити натраг.

Кад увече вечерају, Ћоса ће рећи: — Ти, Угурсузе, лећи ћеш овде са нама на овај кревет. Угурсуз послуша и легну сви троје. Но Угурсуз никако да заспи.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

нервирају снобови који, као, презиру масовна новогодишња весеља и пола године унапред причају како ће тридесет и првог лећи да спавају „нормално, око једанаест!“ Људи моји, да их само видите како се упаниче тридесет и првог после подне!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ту Јежић уђе, плива у срећи, шушти и пипа гдје ли ће лећи. Намести кревет, од педља дужи, зевну, па леже и ноге пружи.

“ И ту се деда за леђа прими, застаде часком па ће ти рећи: „И ја сам, канда, уморан мало, ваљаће негде зеричак лећи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Седели би дуго тако, али труба засвира „збор“, потом за „вечеру“... „повечерје“... Морало се раније лећи. Жмиркале су звезде и шкиљили варошки фењери, када су војници устали.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

) СОФИЈА: „Никад! Пре ћу мртва сићи у гроб, него лећи у твоју родоскврну постељу!” ВАСИЛИЈЕ: „Тако дакле? Нећеш, принцезо, милом? Грозиш се моје ружноће?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Осетићете да и вама иде сан и стојати под небом сузно голи; и лећи ћете и ви у траву звездану, где ништа више не боли...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан. Насипаће један допис. А баш тога дана био је као поручен за такве

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

укућана ко не примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати. И онда тако сваки дан.

она друга почине да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софки.

Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса. Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова... Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.

Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила кад би видела да опет у постељу није хтела лећи, али она једнако се изговарала: да зато није легла у постељу што јој се сан разбио, те није могла спавати.

Али она би се једнако вајкала: — А не, не, чедо. Лећи ћу ја, лећи. Него сам синоћ заборавила. Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.

Али она би се једнако вајкала: — А не, не, чедо. Лећи ћу ја, лећи. Него сам синоћ заборавила. Случајно се наслонила на тај јастук, па задремала, заспала.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Шта мари? Поноћ је прошла. – Зора руди... Треба нам лећи, снови моји стари. Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили И пркосили невидљивој сили.

Данас смо тужно сустали; Па нека! Ко ће још пеп’о срца сад да жари? Најбољи одмор још нас чека. Треба нам лећи, снови моји стари.

И тада Доћи ће добре судбе вечни дâри: Спокојство, мир, без бола, јада. Треба нам лећи, снови моји стари. НЕИЗБЕЖНОСТ Над главом нам плови јато рóда, Пева тужну песму растанака Преко шума, ливада и

Увијен вољно у самртну тугу, Са једном жељом, да сам вазда с тобом, Лећи ћу ћутом украј твојих ногу, Покривен тамом, озареним гробом.

И брзо ће опет мртво лишће лећи На постељу влажну, где се тужно трули, Сањати о прошлој и пролећној срећи, О сновима што се никад нису чули; А

За све лепе ствари заборав је исти. Тако ћете, најзад, и ви једном лећи У постељу лепу заборава земног, Крај срца мирног, угашеног, спремног За други живот који треба стећи.

Тако ћете, снови, и ви једном лећи. БАРКЕ Незнано куд су отпловиле барке Давнашњих нада, преко океана, У маглу сивих, неизвесних дана, Пределе леда

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

вечере терзија узме свој посао и стане шити, гост му се потужи како га мори мóра, „Него, — вели, — док ти још радиш, лећи ћу овдје крај тебе, не бих ли могао заспати“. Потом се покрије гуњем и легне.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Одседнувши с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук и кад буде готов, метне га пред кућу па каже жени: „Ево сад ћу лећи у сандук па да ти кажем за што сам се насмејао; али како ти кажем, одмах ћу умрети.

Дужан сам му два новца. Сад се већ нема куд камо, јер сам му обрекао платити их кад ме нађе. Него ја идем лећи у кући, а ти ме покриј, па се пренемажи и јаучи, и кажи да сам умръо, те ће се он онда вратити натраг.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Видо си оног ћопавог? И оног соним чворугама? Разумеш? ТАНАСКО: Да кажем да разумем, пре ћемо лећи! МАНОЈЛО: По свим мојим прорачунима, овде треба да се покаже чудо! Од тога зависи образ и част јединице!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

у потом земљетресенијем разорени град Мисину у Сицилији; прођемо и покрај горе Етне, гди целу једну ноћ нисам хотео лећи, за нагледати се онога чудеснога виденија.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати. — Таа-ко! Доста, доста! — рече Брне. — Вриме је лећи! Пак устаде и нагну се пут Стипана.

— Таа-ко! — рече најзад Брне зијехајући. — Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме. То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду.

и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи! Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ја силазим, биљни свете, са твог прага. Али: кад се опет трујно око смрачи На поругу свету у траве ћу лећи Па било то живински, кукавички, псећи. НОЋ ЈЕ ДУГА Ноћ је дуга: о ја сам под љуском. Тесни ми зидови ужи него плућа.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

буре, присуствијем духа остављено, уморено силнијем напрегом прескачући природну границу, утруђено истегне се лећи у пјешчану своју колијевку, тако исто моја слаба душа занешена творца чудесима за границе воображенија, у дубоко

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Овде ћете ви, господине пуковииче, знате довде, ево овде ађутант, а ја тамо. За пола сата можете већ лећи да спавате... — Добро, добро, Стеване, како наредиш.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук, и кад буде готов, метне га пред кућу, па каже жени: — Ево, сад ћу лећи у сандук, па да ти кажем зашто сам се насмејао; али како ти кажем, одмах ћу умрети.

То траје све дотле докле не почне опет лећи друге тичиће. Ти си доста јаки, а бог ти помаже, јер га се бојиш и јер га штујеш и слушаш, па иди и уби ону змију

Дужан сам му два новца. Сад се већ нема куд камо, јер сам му обрекао платити их кад ме нађе. Него ја идем лећи у кући, а ти ме покриј, па се пренемажи и јаучи, и кажи да сам умро, те ће се он онда вратити натраг.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Њина мртва уста још су могла рећи: “Ми чекамо цара крај пучине сиве, Да би могли мирно тада у гроб лећи.” 17. СЕПТЕМБАР 1912. ГОДИНЕ Освојиле небо планине облака, Хладан ветар дува и сунце је зашло.

СА КРИНОМ У РУЦИ Када буде легло поколење моје С њим ћу и ја лећи на крило Вардара, Под пространим небом отаџбине своје, У одблеску душе великог ратара.

И ми ћемо лећи у косовске снове, Између цркава и старих џамија, Народних песама и слободе нове, Двоглавих орлова и црних шамија.

И ми ћемо лећи лицем према Богу, Са тријумфом правде над балканским звером, У могилу дугу и у сузу многу, Али с обновљеном љубављу и

И утеших се што ме и сад дира Сан и данима, где ћу једном лећи Са њеним писмом к'о са земљом вече. 1914. НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време

Ћипико, Иво - Приповетке

А овако, не мили му се ни лећи. Биће му хладно. Сам како ће дочекати зимњу зору? Ђаво би знао што је то да не може без ње!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

кадионицу жара и тамњана, па да пође испред њега и кади око сметлишта у дворишту, које је он трипут обишао, мрмо– лећи неке речи тобоже да га освети. Е, то прота Дејан Поповић није могао ни да заборави, ни да опрости. Онда...

Петровић, Растко - АФРИКА

Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који

приметио да ја спавам на равној постељи, без јастука (био сам заборавио да га набавим у Француској), и пре но што ће лећи, донео је да ми понуди свој јастук. Он је дошао просто, другарски и дао ми јастук који је њему нужан.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али пошто ћете ви свакако идуће ноћи имати пуне руке посла, то вас за ноћас ослобађам свакога рада и сад можете лећи. Али тако како сте. — Са све шлем — упаде један. Командир се насмеја.

— Мислио сам на то... — Знао сам... Хајде да вечерамо, а после, збиља можете и ви лећи. Ја ћу вас пробудити, јер сам спавао цело после подне.

Шињел нисам могао обући, јер ми је око груди био обавијен дебео појас од плуте. Због ових појасева нисмо могли ни лећи, већ смо седели око нашег сплава. Француз је протестовао што су нас упутили без икакве пратње. „Као да спроводе стоку!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Но то ће бити за тренут, а потом У наше очи леш ће маја лећи И тај тренутни осмех ће изрећи Суд над некада вољеним животом: Оно што тада звасмо живот цео Беше тек један мали,

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

што ће сад, после вечере, пошто је дан провео као што треба у чаршији, међу светом, радило се све као што је у реду, лећи, одмарати се, спавати. И то мирно, утишано.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

= полаженик о Чистом понедеонику (Беговић, 105); кокош кад се насађује, посипа се такође просом, »па ће се боље лећи« (БВ, 11, 276. Овде се п.

Ћипико, Иво - Пауци

Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... Најзад се младић опрости и пође у своју собу. Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.

од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ископаће, каже, гроб, бацити на дно нарамак глоговог трња и затим лећи у њега. Провешће ту седам ноћи. Ништа му нисам рекао. А и шта сам могао.

Причао је, не без гордости, о свом крају, лагао је сочно и лепо, па сам га са задовољством слушао, смеју лећи се у себи.

Једно је седети с неким драгим и причати, а друго је с њим лећи. Да нисам познавао Доротеја, могао бих донекле сумњати.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Увече седи у баштици „док се мириси не затворе”. Напослетку уђе у собицу, и пре но што ће лећи, окваси очи богојављенском водицом. То му је Ристана оставила некако у аманет.

одлетети у стари крај и старе обичаје... Право каже Шваба... Да ми је отићи, и тамо умрети, и лећи у оно наше гробље зелено као гора, башча једна и лепота...

„Тле отаца и рођени језик, то је спона човеку и између овог и оног света. На свој тврди корен мора човек лећи, и на своме језику последњи пут уздахнути, ако ће лако да пође Богу.

подупирање јеврејства; синови, и расно подупирање јеврејства; а затим, Павле може и умрети, и убити се, а може лећи и на православно гробље, свеједно, фрау Роза ће на оном свету бити мирна, Павлова душа задовољна, раса ће примити

— Мати му лежи у Аустрији, син живи у Лондону, отац сахрањен у оном делу гробља у који несрећни Павле не може лећи, јер православна црква осуђује сагоревање лешева...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

два начина: или да изађе у ходник, узме чизме и замоли наредника да их навуче и да му направи место, како би он могао лећи, или, не узнемиравајући наредника, да се врати у кафану и потражи себи утехе.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Пробијајући се кроз сан и љубави Како ћеш утонути у немогућности (Где неће више лећи трбуси и сни, И којим као да владају неки други закони Који већ и нису закони Но изненадне неке радости и неподношљиви

и своју смрт, Смрт, с којом је тешко у живот се опет довући, И због које нигда никада не усних ни један врт: То је као лећи горко у мирно звездано поље, Чекати још један једини лек: мрак црн, да души буде боље.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Пред њим ријека пољем кривуда, И зрело класје њиха се свуда. Овдје под јасен мирно ћу лећи И сан ће тихо кô поток тећи. Мириши, ропо, мирисом здравим! Покри' ме, небо, покровом плавим! 1908.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад се ладна поднапише вина, ал' беседи Мусићу Стеване: „Ваистино, моје чедо драго, ја ћу лећи санак боравити, ти вечерај, па се налиј вина, па пошетај пред господског двора, па погледај чистом ведром небу: је ли

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

батине ОДАНОСТ ЈЕ ПСЕЋА Оданост је псећа Од љубави већа Кад режи и лаје Не питај га шта је Пре ће у гроб лећи Него ли ти рећи Њему је у свести Како ће ујести УЗЕО САМ ХАРТИЈУ И ОЛОВКУ Узео сам хартију и оловку И нацртао

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ево свећњак, — на њему да светли горућа свећа. Ручка ја — нек се саспе и сручи се мана. Ја постења — може лећи младожења. Царска сам столица — не ка седне цар. Црква сам — да улезе архијереј.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

или, још боље, као нека „Златна домаћа књига“; јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности