Африка
Сен Калбра па да се придружим овој другој двојици путника који иду у Ман, кажу, међ праве људождере на граници Либерије. Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј. да ме позову да пођем с њима.
С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт. Једина веза са светом за Зегеле је ова уска стаза која долази из Мана.
стизања у Боаке, престоницу Баула, са повратка из предела племена Јакоби, Дјере и Абе, која су у прашумама на граници Либерије, настаје најчуднији и најфантастичнији део мог путовања по Африци.
На Комои су били црни, међ којима бих волео живети да бих се вратио веселу и детињству; на Зазандри код Либерије црни који су скоро луди и абнормални од дивљине и усплахирености.
интригама користећи се завађеношћу између краљева и раса, освојили најзад све оно што се имало освојити од Океана до Либерије, и засели на копно. Са острва Гореа, гувернаторат је прешао најпре у Св. Луј, а потом у Дакар. Горе је лагано умрло.
То је скоро успавана, затупела раса, чак можда и у декаденцији. Одједном, племена између Бауле и Либерије, расе које су доста одевене, које су често на путевима, у додиру са белима, људождерске су.
Петровић, Растко - АФРИКА
Сен Калбра па да се придружим овој другој двојици путника који иду у Ман, кажу, међ праве људождере на граници Либерије. Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј. да ме позову да пођем с њима.
С једне стране ка далекоме Океану мрак и ужас џунгле, с друге одмах мрак и ужас планина Либерије; са обе стране непроходност и смрт. Једина веза са светом за Зегеле је ова уска стаза која долази из Мана.
стизања у Боаке, престоницу Баула, са повратка из предела племена Јакоби, Дјере и Абе, која су у прашумама на граници Либерије, настаје најчуднији и најфантастичнији део мог путовања по Африци.
На Комои су били црни, међ којима бих волео живети да бих се вратио веселу и детињству; на Зазандри код Либерије црни који су скоро луди и абнормални од дивљине и усплахирености.
интригама користећи се завађеношћу између краљева и раса, освојили најзад све оно што се имало освојити од Океана до Либерије, и засели на копно. Са острва Гореа, гувернаторат је прешао најпре у Св. Луј, а потом у Дакар. Горе је лагано умрло.
То је скоро успавана, затупела раса, чак можда и у декаденцији. Одједном, племена између Бауле и Либерије, расе које су доста одевене, које су често на путевима, у додиру са белима, људождерске су.