Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Ове стихе упамтио сам из детињства однекуд; лепи су, нека их придодам овде: Что либо дјејем, зло или благо; Многоцјено ли или зјело драго, Всја дјела наша, добра и лукава, Всјем будут јавна, не молчит
који је свагда готов и рад сваком по сили својеј помоћи и добро учинити, је ли му могуће да без узрока и радо кога либо речма увреди и озлоби?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
прештампавани романи ови су: Усамленый юноша (Будим, 1810, 1836, 1852, 1881); Благовонный кпинъ цѣломудренныя- любве, либо страдателная повѣстъ Велимира и Босильки (Будим, 1811, 1844, 1854, 1880); Любомиръ у Елïсïуму у три књиге (Будим,
Он је са највећом похвалом дочекао реформаторску књижицу Саве Мркаља Сало дебелог єра, либо азбукопротрес (1810) и писао да у њених дваестак страница има више »лингвистичке филозофије но у другој дебелој
У тој »буни у славенским писменима« најдаље је ишао Сава Мркаљ, који је у својој књижици Сало дебелога єра, либо азбукопротрес учинио одлучан корак ка упрошћавању азбуке.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја, напунивши моју главу детињску с казанијами и с пролози, а не будући нимало кадар сврх чеса либо како ваља мислити ни расуждавати, нау|мио сам био савршено да се посветим.
приступи к оном шта му се привиди, пак ће нама[х] познати да оно што му се привидило или је сен или пањ, или какова либо вешт од које нимало нејма узрока страшити се.
Мени би се у то време смртни грех видио сврх чеса либо најмање и расуждавати, ја некамоли сумњати. Био сам као најпростији и најревнивији Турчин, који, све што год пишу и
растанку, ови ми разговор учини: „Мој синко, чини ми се да се нећемо више у животу видити; ја знам да ћеш ти куд либо за науком поћи.
— лек лекоумије — лакомисленост Лесинг — Готхолд Ефраим Лесинг (1723-1782), немачки писац лест — превара либо — који год, какав год, који, какав лижисан — чанколиз ликвор — ликер лис — лисац лихва — интерес уз камату лише —
врсте говора частица — честица, делић чатити — читати ч(е)ловек — човек человекољубан — човечан чеса — чега чеса либо — чега год чесност — часност, честитост чест — част, поштовање честан — частан чиновно — како треба чирак —
— ђаво шизматик — отпадник шкапулати — избавити шпацирати — шетати штедар — дарежљив штетовати — штетити што-либо — машта штудирати — студирати, учити шупчење — шуштање шчастије — срећа шчастљив — срећан
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(стр. 113). Текст је узет из Видаковићева романа Благовони крин целомудренија љубве либо страдателнаја повест Велимира и Босиљки, Будим 1811, 126.
БАГРЈАНОШАРНА ОТ ВОСТОКА ЗАРЈА... (стр. 114). Узета је из Видаковићева романа Благовони крин целомудренија љубве либо страдателнаја повест Велимира и Босиљки, Будим 1811, 175—6; онде је једино у ст. 2.