Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако у разговору дођосмо до једнога пропланка. Ту беше једна ливада врљикама ограђена. Мој кожарски трговац додаде ми улар од коња, скиде неколико врљика доле, и тако смо превели коња у
— Простри, брате, твоје јапунџе, — рече Миладин, — овде се можемо мало и поодморити... Ово је ливада мога побратима Живка из Мутнице, неће нам замерити баш и да нас застане... Ноћ беше тиха, трава мирисна, све је мирно.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Широм ових шума и ливада, по јаругама и по јендецима, Нико не зна колико хиљада и хиљада погинулих има. Ал зна се да нема Ни једног од
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
маја 1806., изишла на Врачар, Милоје Петровић начини шанац у Циганској Бари, куд протиче Мокри Луг преко ливада у Саву; на среди намести неколико топова, пуца на варош, и на град, а Турци са ћошка од Варош-капије на њега бацају.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— рече газда Рака као претећи. — Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. Газда Рака удари преко сеоских ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета.
— Ето шта!... Пођем ти одавде у неко доба ноћи, па хајде, велим, прече је, те ударим преко ливада... Чујем криве се говеда — јест, богами, неки ђаво! Пође мени коса навише. Вратио бих се, али куд ћу обилазити.
— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!... Знаш — ливада... — Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино... Ти, Дашо... Јес — виноград...
— одазва се он и приђе им нестрпљиво. — Би ли ти узео још врљика да ти дотерамо? — 'Оћу, 'оћу! Ми треба за ливада, она доле у реци. А колико имате врлики? — Биће дваест кола. — Е 'оћу, 'оћу! А пошто?
волове — испрегнути волове из јарма попишманити се — одустати порус — шупљика на кожи потес — ограђена њива или ливада, више њива на којима се сеју исти усеви потра — штета коју стока учини усевима потричари — људи који одређују висину
Цимента — лимени суд ципун — мали отвор на дну шупље букве кроз коју иде вода на воденични точак Чајир — ограђена ливада, пашњак чакмак — кресиво за изазивање варница из кремена чактара — звоно за овце чангриза — заједа, свадљив тон
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Митре! — Шта ти то велиш, Марице? — Велим: да бог поживи тебе и ону нашу дечицу! Није нас хранила ни кућа ни ливада, него ти, хранитељу наш! Нећемо ми бити ниједно гладни док си ти међ' нама!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
пашњаци и простране ливаде Рашке; земљиште је голо, кршно, а траве има само у пукотинама кречњака и у шкрапама, а ливада једино по дну вртача и увала.
Збијене су једна уз другу као у варошима. Око кућа нема ни њива ни ливада ни воћњака. Људи не живе од производа околног земљишта већ на њему само станују.
У привредном погледу ова села личе на села мавровске котлине, имају више ливада и стоке. Али су сви становници печалбари и иду на рад поглавито у Цариград, мање у Србију.
Црњански, Милош - Сеобе 1
јурио, преким путевима, према Фрушкој гори, он је стајао у колима као страшило, између гајева, жбуња и покошених ливада, довикујући слугама.
Кућа Исаковича беше препукла на северној страни и чинило се да ће, ако кише још дуго потрају, да се руши. Ливада око ње, високо над Дунавом, била је толико натопљена кишом, да су се у трави почеле појављивати рупе и пукотине у које
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ДРЖАВНОЈ ИМОВИНИ Сви сливови Лаба и Вардара, све слане с ливада и са њива, сви глечери што их има Шара, леденице под стрехом ниске, све небо сиње, сви пљускови који се за
Матавуљ, Симо - УСКОК
и маслине И још они грозни виногради; — Кад погледаш стрмо испод града, Ал’ узрасла шеница бјелица, А око ње зелена ливада, Кроз њу тече зелена Бојана...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Гружа, песнички и људски завичај Ерићев, пуна кротких увала, благих заравни, градина, ливада, и малих, ледених башта уз потоке, струји кроз крвоток овог песника као алкохол од кога само стихови могу да отрезне,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
разнежен песник идеализованог српског села из »старог доброг доба«, идиличан песник »пољског цвећа« са мачванских ливада. Он искрено воли село и сељаке и приказује их топлије и лепше но ико.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Око главе обвио белу чалму, а огртачем се плаветним огрнуо... Стоји у цвећу до колена... Мирише као ливада, киша и дуван... Стоји и чека ме, а тело му и кроз одећу светли... Али после је дошло и дете.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
од снијега извађена из јаме бездање према сунцу илијнскоме, вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и ливада цвијећем накитила и наресила.
Путовао некуд чоек са женом, па ударе преко ливаде скоро покошене, онда чоек рече: — Ала, жено, лијепо ти је ова ливада покошена! А жена: — Зар ти је напало на очи, те не видиш да то није кошено него стрижено!
А чоек опет: — Бог с тобом, жено! Како ће се ливада стрићи? То је кошено, ето видиш откоса. И тако чоек доказујући да је кошено, а жена да је стрижено, сваде се и чоек
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
“ „Причекај само земља да зевне“ Седмице лепа! Стишај, успори пупољке журне: шум ће да крене с ливада Горњих, с липе у гори. Недеља шушне: Трепнути не смем: пуни ми срце радости рефрен.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Цвјетају лале и ружа рујна, диже се храшће ил буква нека, за Ћосом ниче пшеница бујна или се шири ливада мека. Зеленим рухом ките се пути, а Ћоса иде, ништа не слути.
“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . Заспао врабац, а снијежак, ипак — и даље лијеће, бескрајна ливада цвјета, прекрасно, зимљиво цвијеће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Лево крило се изгуби у једноме кукурузишту... Наскоро се појави на оној другој страни. Пред њима је сада ливада, те војници застадоше. Вероватно осматрају. Центар замаче иза онога шљивара... — Овде нема непријатеља?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада. Чобанчад, видевши путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
У њој је било брегова и долина, густих, хладовитих шума, зелених пропланака и ливада, дубоких гудура, каменитих ждрела и провала, много извора и потока, горских језера, сјајних и глатких као огледало.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
) На сунце не излазе оне никада: Чија је, ако није њина ливада? И напослетку — а последњи Играч у колу зове се кец — Ту је и главни земљопоседник Акса Аксић, ливадски зец.
имање, Прошета, спокојно, у раздање, Јер у то доба спавају сви — Ловци и лисице, људи и пси — И то су часови кад ливада Њему, и само њему, припада.
у џемату Предсела, Живела је пчела Весић Весела, Душом добра, али лења: никада Не видеше је да пролеће преко ливада!
Из ове туге, Самоће ове, Тамо нас зове Мирис зóве. КАКО СЕ ЦРТА ПАШЊАК Да се пашњак нацрта, потребна је ливада И на њој травки шест милијарди двеста хиљада!
ЉУЉ У јуну љуљ Крене, ко муљ, И ливада се Да у таласе: Све вал до вала Без обала; Дрхте јоргани Наборани.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Са друге стране плодишта је огромно Саргаско море, које се из аероплана приказује као мрко-жута ливада на неизмерној зеленкасто-сивој површини океана. То је област великих океанских дубина које достижу 6—7 хиљада метара.
Алге плове у масама по површини океана, у пространим сплетовима који чине да та површина изгледа као каква ливада. Оне се и крећу, мења јући своје место према струјама и правцима ветрова, али не излазећи из простора ограниченог са
Алге се у Саргаском мору у ствари не налазе као компактна, пространа травна ливада, већ увек у агломератима и сплетовима од 20 до 100 метара у пречнику.
Острво је шумовито и пуно поточића, лепих ливада, винограда и њива засађених дуваном. Његово највеће место Сан—Рок, са 6000 становника, везано је са осталим насељеним
Острво је врло плодно, пуно бујне вегетације, воћњака и зелених ливада. Обале су му стрме и дижу се високо изнад морске површине. Најнижа је јужна страна острва.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НЕИЗБЕЖНОСТ Над главом нам плови јато рóда, Пева тужну песму растанака Преко шума, ливада и вóда, Пред крилима свеобимног мрака. Вече; замор...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Поређења могу да буду и поетске лепоте (Оденуо се као гора листом, Нагиздала се као ливада о Петрову-дне, Оправио се као липа у пролеће, Чиста пшеница као да је голуб зрно по зрно бирао, Господски иде као
Здрав као дрен. Испуцале му руке као борова кора. Леже као снопље. Лети као кунина. Нагиздала се као ливада о Петрову-дне. Ођевен као цвијет. Ођео се као каћун. Окитио се као гора листом. Оправио се као липа у пролеће.
“) 5 Хвала домаћину, руком делио, а срцем веселио! Бог ти помогô, нико ти ништа не могô! Њива и ливада ти родила а весела чељад по кући ходила!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Путовао некуд човек са женом, па ударе преко ливаде скоропокошене, онда човек рече: „Ала жено! лијепо ти је ова ливада покошена!“ А жена: „Зар ти је напало на очи, те не видиш, да то није кошено, него стрижено!
“ А човек опет: „Бог с тобом, жено! како ће се ливада стрићи? то је кошено, ето видиш откоса.“ — И тако човек доказујући да је кошено, а жена, да је стрижено, сваде се, и
од снијега извађена из јаме бездање према сунцу Илијнскоме, вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и ливада цвијећем накитила и наресила.
три коња каква ти је мој отац нарекао, али ако би се препали, а ти извади овај нож и пут сунца окрени да се обасја ливада, онда ће ти сви коњи сами доћи и као јагњад паднути пред тобом, те ћеш их тако похватати и са собом довести.
коња свакојакијех; кад сиђе у ливаду, коњи се почну плашити, а он извади нож и окрену пут сунца, те сину да се сва ливада засја као на гори сунце кад огрије, и ево ти од свакуда свакојакијех коња к њему, и како који долази, тако на прва
Путовао некуд чоек са женом, па ударе преко ливаде скоро покошене, онда чоек рече: „Ала жено! лијепо ти је ова ливада покошена!” А жена: „Зар ти је напало на очи, те не видиш да то није кошено, него стрижено!
” А чоек опет: „Бог с тобом, жено! Како ће се ливада стрићи? то је кошено, ето видиш откоса.” — И тако чоек доказујући да је кошено, а жена да је стрижено, сваде се, и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— десет је година како те ја молим да се помириш с манастиром. Ради воденице и оних пустих ливада... — о томе нећу да чујем! — Како сам ја могла? Сви могу у мојој фамилији. — Можда је мени тако суђено.
Није га брига што је то ливада његовог оца, где је некада лежећи у кукурузу прежао сатима да види гола колена девојака што су пластиле сено, све је
Под снегом, гуре се камени житељи Прерова, равнајући своју висину према величини њива и ливада што их оставише својим наследницима, и сви одреда јадно су безначајни, па Вукашин помисли: ипак, неће ме поред ових
Све ће опустети и ојаловити. Туђинци ће брзо пождерати снагу његових њива, винограда и ливада. Снег је сасвим поцрнео. Ђорђе се полако враћа кући, гоњен леденим шумом реке.
Говорила је са сенком: „Хоћу да те молим да ме спасеш несреће.“ „Све ћу да учиним. Ти си жена коју су река и ливада родиле. Хоћу да убијем за тебе. Ја могу све!
Као да сања. Ђорђе седе на траву у ливади, свенулој од То ће бити ливада мога сина, наследника, рече у себи. Син! Син! Толико дуго сам те чекао... Петнаест година сам те чекао... Имаћеш сина.
После петнаест година први пут поново долази у манастир. Стоји у сенци граба, под њим речица тече зелено и звонко. Ливада мајем опколила и стегла стари камени зид, годинама изрошављен и изглодан, који уморно мили око манастира и конака.
зелене лествице пободене црвене и плаве кугле поред путањица с варошким цвећем које не мирише, и што не знају шта је ливада.
Двадесет и шест ари је велика. Спојио сам је с нашом старом куповином и сад нам је та ливада два и по хектара велика. Шта кажеш, Адаме, на то? Два пута се коси, а отава није слабија од прве траве.
Сви ће они, Адаме, бити твоји надничари. Твоји, твоји, сине! Бог је тако одредио. Баћићева ливада је до наше њиве. И њу ћемо да узмемо. И они твом тати дугују. Притегнуће их нешто, па ће морати да ми је уступе.
Човек хоће бар онолико колико си бубама дао: да се множи толико да никад не може да угине. А Србијица је ливада коју река плави кад год зацвета. Ми се више семењем не множимо. Из корења неког ничемо.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли могуће? Протрљао је очи, али и даље је било све исто. Преливена месечевим сјајем ливада је била сва плава, а кроз плаву траву ходао је плави јелен. — Па, ја то сањам? — дечак се замисли.
Шта је ово? Низ сребрне нити месечине спуштало се на ливаду јато звезда, од чијег сјаја ливада постаде још плавља. Ко би рекао да су звезде тако немирне? Дечак протрла очи, али се ништа не измени.
Да се није птица јавила? Можда звезда? — Ко си ти? И чега да те ослободим? — дечак се трже. Испред њега била је ливада поплављена месечином као сребрном водом. Изнад ње, као сребрни чамац, пловио је у струји месечине врх планине.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
звони?... В. Илић Млађи ЦЛИВ НА БУНАРУ У ведри дан што наговештава пролеће Друмом широким ишли смо покрај ливада, И са клицима обесне, детињске среће Здравили пастире младе и њихна стада.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сутрадан била је недеља. Пролеће је дисало плућима пуним рајскога мириса. И са ливада је пирила мирисна свежина, и свилени ваздух је подрхтавао. Изишао сам да шетам; улице су још празне.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само да прође ова дугачка зима!... — У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако ишли, ишли равницом и брдом, преко поља и ливада, преко вода и шума, док дошли на прво раскршће. Ту се договоре да крену сваки својим путем.
— викне, и кренуше на даљи пут у трећу царевину. Ишли дуго, ишли, и кроз горе и кроз доле, и преко поља и преко ливада и вода, док једва једном стигли у трећу царевину. Кад ту, ал̓ двори цареви велики и гадни, и крај двора велика штала.
Онда чоек рече: — Ала, жено, лијепо ти је ова ливада покошена! А жена: — Зар ти је напало на очи, те не видиш да то није кошено, него стрижено!
А чоек опет: — Бог с тобом, жено! Како ће се ливада стрићи? То је кошено, ето видиш откоса. И тако чоек доказујући да је кошено, а жена да је стрижено, сваде се и чоек
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када се сунце већ високо подигло, зауставио сам се на ивици шуме на обронцима брежуљка. Испод мене била је једна ливада и гледајући је, пали су ми на памет стихови песника Његоша!
Овде је живео стари Љубомир, бог да му душу прости! Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре. Ово је ливада где си свако вече доводио коње чикошу да их води на пашњак.
Овде је живео стари Љубомир, бог да му душу прости! Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре. Ово је ливада где си свако вече доводио коње чикошу да их води на пашњак.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Свакога чекају код куће жена, деца, непосејана њива, непокошена ливада, ненарањена стока, неплаћен дуг. Па баш и да це одржимо до зиме, која вајда отуда?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
нас задржаваш чами, Да озбиљски корачит не смемо: Њиве су нам зарасле у трње, Дивјакиње расту без калема, По ливада чкаљ с дикицом влада, Виногради гину од шевара. Ми чекамо — али шта? — не знамо. Да на врби ваљда роди грожђе!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
неношену повезачу, па сутра пре сунца затресе т. и каже: »Повезача наношена, девојка напрошена, а ливада некошена: повезачу понесоше, ливаду покосише, и девојку запросише«. Цветове што са т.
Код Такова, »У хатару села Клатичева непосредно испод железничког стајалишта Срчаник«, једна ливада зове се Срчаник — зато што је на њој некад било много срчаника, који је бран »на Св.
(тако се зове откако се ту, по предању, обесио неки Миљко), а за церове »на тромеђи између Гледића, Честина и Аџиних Ливада« верује се да су сеновити, »па се и дању заобилазе« (СЕЗ, 58, 1948, 348, Гружа). Чешљика.
Ћипико, Иво - Пауци
Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели? Никин дио с његовим је у једном комаду срце земље м заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи
А он их вином поји да пожуре... И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова, док узмакла ријека мирно тече и не треба
али за добре паре све се може .. . Али, само за добе паре! ... Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада? — Добра земља! — вели Илија као за се. —А што питаш за њу, господару? — Полако, болан, што срљаш?
— Види, — вели му, и показује својим набухлим прстом честице. Ово су оранице, ово црно ограда, а оно ливада плодно, берићетно, срце земље, говори газда Јова као за се. — А што питаш?
Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче... — и опет се насмија својим умјереним осмјехом. — Кажи цијену,
— Немој, господару, жив био! Ја бих дао хиљаду талијера. Газда се насмеја: —Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу.
Па како да обради сву земљу? Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило. Сијено са ливада тек да залеже за благо зими; козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни
И ливада слабо је понијела ове године. Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је з
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Грива ме перлија. Копита пљуште по меканој земљи моравских ливада. Промичу мимо нас врзине, усамљено дрвеће и трстици.
Кад дође тренутак, нећу слати копљанике — послаћу монахе. Богдан Средином јула почела је косидба ливада. Трава је добро понела и најзад ћемо имати довољно сточне хране за наредну зиму.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На десној обали Дунава, позлаћеног отсјајем залазећег сунца, уздиже се, из сочних зелених ливада, лако пошумљени брежуљак, а на њему стоје развалине неког поноситог краљевског градића; зову га Вишеград.
„Родили смо се као бели белцати јагањци. Наша отаџбина била је малоазиска Мизија, љупки предео, пун сочних ливада. Када смо се у нашем детињству, пасући траву, попели на овај или онај брежуљак тога краја, видели смо у даљини поносну
дана, ноћи и годишњих доба, онда се намеће само од себе питање да ли на тима далеким световима има живота, да ли има ливада, шума и разумних створова.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На први мразни дах ћемо свенути, цела ливада одједаред... Ја волим децу, ја... ја... сећаш се, једаред смо говорили да тамо у сиротињи грчкој потражимо неко дете,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Испод ливада влажних, и свежих црних кора, Ове руке оживе преображењем у звезде, И пробијају се кроз земљу у правцу далеких мора; Из
Никада! Ову љубав са очију скинути, почетак ове мисли, ово дисање; Птицо, сложи крила, сенком њином узбуђује ме ливада Гледај, ево сунца! Јаднице, шта зовеш ти: дисање; Зар и зато умрети и нигде више не живети!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А онда на главу маслачка, као слатка киша, паде ноћ. Како је продорно мирисала ливада у ноћи! Снено трептале звезде! Као џиновски свитац црним понорима неба лутао Месец!
Дечак поново крете. Ко зна колико је тако ишао? Сав је већ био у модрицама кад се раствори улица, бљесну ливада, зашуме поток. Изашао дечак из камене шуме, али страни му и ливада и поток, чудне му и страшне птице и жбуње.
Изашао дечак из камене шуме, али страни му и ливада и поток, чудне му и страшне птице и жбуње. Врежу купине никада није ни видео, а она се за лист његове ноге закачила,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и маслине и још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба свакојака, — кад гођ хоћеш, да је тазе једеш.
и маслине и још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба свакојака: кад гођ хоћеш, да је тазе једеш“.
Што л’ одврже мене у хајдуке: не роди ми ливада сијено, ја појавих у Мораву овце, ја хиљаду дадох за сијено, а хиљада по путу остаде, остаде ми триста јаловијех и
Цуцкиња — жена из црногорског племена Цуце чавао — гвоздени клин чадор — шатор чаир — ливада чакараст — плавоок чалма — комад материје коју Турци обавијају око главе чардак — горњи спрат зграде; зграда на
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Значи — не долазе овамо. Претражио је затим кукурузишта, усамљене љескаре ивицом ливада, најзад и црквени таван, али је тамо само поплашио неког побожног мачора који је ловио црквене врапце.
Ехе, баш такав и треба за ову пустопашну дјечурлију. Познато је да пољари, чувари поља, ливада, усјева и воћака вјечито ратују с дјецом.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— поход Јерусалиму хаспапити — рачунати хизмет — служба цврст — чврст ценити се — погодити се чаир — поље, ливада чапкун — лола чапкунлук — несташлук чаре — помоћ чекмеџе — фијока челеби — господин ченгија — играчица черек —