Употреба речи ливадске у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Видјелом љетним дежурни светац ланено пламка и сунча здјеле, шумске, ливадске. (Кроз десетерац глаголом трајним - љескај, предјеле.) А боров вјетар куд би да вије? Пут сињег мора, пут Паноније?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Извуче се из сена, устаде, мрак му у таласима налеће у очи и пуни главу, он се клонуло свали на гомилу ливадске отаве, јер једини се он од мушкараца у селу данас скрива у сену, слабић, кукавица... Сви знају. И она је рекла.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Наредио нам је да се препустимо спасоносном забораву. Траве су ливадске, као да су биле у неком чудесном дослуху са нашим игуманом, пребрзо прекриле безобличну хумку гроба без белега, а

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

су углас шарена ливадска деца, одбијајући да слушају гунђање сусетке репе, која је с гнушањем посматрала бескорисне ливадске лепотане, понављајући: — Којешта, драге моје! Којешта! Сунце је значајно само онима без корена!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности