Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела пада недра. Кô усови са Ливана кад укопну на врх брега те кедрове збришу луге под навалом силна снега: Тако тутњи, тако пуца пољуљана зграда
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
С поља шуми песма са палмових грана. Он хукну, док рука пожутела клону, И отворив врата гледну пут Ливана, Где прах звезда сребром мије васиону, И урликну: ''Жене!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
влада вечно премалеће И млађани живот разлева се свуд Где спомени стоје од исконских дана, И мирисне шуме древнога Ливана.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ето, сад ми то на главу дође, како је право за ме Соломон у песми испојао и рекао: »Ходи од Ливана невесто, ходи к мисли се за тамњан и измирну што су ти на дар од истока донели волсви, персијски цари...
Сад већ доиста, изађи из Ливана, ево, кћерко тужна, лепог мириса туђа, — краснога ми Исуса! Плакала је Рахила за децом неутешно.