Употреба речи лидија у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ортнер, Шери, „Жена спрам мушкарца као природа спрам културе?“, у: Антропологија жене (Зборник), Папић, Жарана и Лидија Склевицкy (ур.), Просвета, Београд 1983. Остојић, Т., „Чарање и врачање у 18. веку“, Караџић, 8—9, Алексинац 1901.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Дамон је преведен из Лесинга; Један пар папуча из талијанског новелиста Гаспара Гоција; Аделаида и Лаузус и Лидија из Мармонтела, сарадника Енциклопедије; Етика, из талијанског филозофа Соави.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Слатка моја господична, ја вас крилом Амора заклињем: љубите ли ме искрено? ЈЕЛИЦА: О, молим, Лидија је само ћутећи потврдила да Лаузуса љуби; тако исто и ја љубим. АЛЕКСА (ђипи горе и увати је за руку): Ви мене љубите?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности