Употреба речи лизну у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Ускоро ево вола, не збори баш ни речи, очурде само бечи, а затим слику лизну и мукну: „Памет јака, наоко — прави купус, на језик — комад џака! Пази ђавољег ђака!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Па што је овде овако ?« Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гле дајући опет у таблу, запита је: — Како вам се допадају

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Суво смиље, мирише на тамјан и восак. Само Адама да отме, Мисли. Узе од Милунке лампу и оде у собу код Адама. Светло лизну Адама у постељи. Загледа му се у ознојено лице, узнемирено брзим и храпавим дисањем.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Накомичића кућа, чије је од вајкада било да сласавају залутале путнике и намјернике што у зиму прелазе преко Змијања, лизну широк и висок пламен запаљене сламе и чу се снажан, протегнут узвик: — На десно, браћо, на десно!

— вели Симеун, па сасу двије-три заостале капљице на ватру, а плавичаст пламен лизну уз један угарак. — Е, кад је тако, Симеуне, онда Боже помози.

Ћипико, Иво - Пауци

Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну... Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре. Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Захвати воде и умиј се! — рече талас и доплива до младићевих ногу. Лизну он мало воде, али како да се умије није знао, па замочи читаву главу у поток.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Здраво ли си? — Здраво сам си! — одговара Васка. Ту Мане застаде. Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности