Употреба речи лизнуо у књижевним делима


Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Човек је лизнуо њену руку да види је ли још слана. По томе закључих да се нису видели целог лета. – С ким си ме све варала летос?

Краков, Станислав - КРИЛА

Пламен му је лизнуо кроз главу, и он је застењао болно. Бароница се тада уставила пред мршавим Русом, који је лежао стално наг и откривен

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Подметнуо је палац под капљицу и лизнуо. Подигао је веђе, оборио поглед и журно отишао некуд, не проговоривши ни речи. Пробао сам ја, пробао је Доротеј.

Ветар је измешао по небу буцмасте, руновите облаке, увукао им се у косу, очи, уши, лизнуо им лица, раскравио их, натерао их у смех (откуд сад од једном смех, откуд то), бојажљивост се истопила као лед на

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Пих... као пресолац! Он испљува воду. Ама ти не би био „репоња“ кад не би свашта лизнуо! — смеје му се Груја. — Вала, поднаредниче, свакојаке сам „манџе“ за време рата пио и јео, па ка велим, да пробам и

— И ништа? — пита Лука. — Изишао сам чист као „Генофефа“... Ни куснуо, ни лизнуо... На једноме застанку, када се мало слеже прашина, налетели су на нас читави ројеви комараца.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности