Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А коњ га је носио... Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести...
А они... ваљда стрине?... — Гадови!... Штета што им бог даде онај лик човечји!... Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И давно мрак падне већ вани, И задњи лик ствари се затре — А цврчци од сунца пијани Још кличу за подне од ватре.
Сјаји дан међ црним борима, Мркне ноћ измеђ белих кринова, Божји лик трепти на свим морима, Сваки час свемир ниче изнова.
Дуго сја на оку тугом вечно младом Лик жене што га је очарала једном; Зато једна жена зна кад пође крадом Поглед за одбеглом и за недогледном.
ПЕСМА ЉУБАВИ Свој једини живот ти живиш у мени; Да будеш осећај и сан ти се сазда; Не тражим на путу твој лик наслућени — Далеко ван тебе иде твоја бразда.
Даде храму села, засеоке, паше; На стари млин врати из Злетовске воду; Даде уље, тамјан, и одежде наше; Лик Пантократора у великом своду.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога? — Молим вас, не разумем вас начисто. Изволите мало простије говорити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Из малог цветног дворишта, увек о великој, звезданој свежој и мирисној ноћи, тражио се његов лик на небу... Дакле, онај први сусрет са Наташом онога дана кад је дошао, уклони оно мутно-болно осећање што се онда, на
Африка
и продужују очи, љубичастим тоновима сенче округлину образа тако прозирно да се више примећује кад ње нема, јер је лик без воћнога сјаја, но кад је ту. Не говорим о шминци коју усвајају од белаца.
Као после какве буре, бели лик је разорен чежњама, бригама, апстракцијама. Не кажем да је зато белац гори од црнца, напротив.
Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона. Нико га још није видео али се његов лик и његово тело огледају у његовоме гласу, преливаном шумним слаповима.
То је болесни Блонде. Израз његовог лика и изглед имају нечег што је заједничко и биволу и човеку. Толико је тај лик прост у својој грађи и трагичан у својој недуховности.
Он, хипопотам, има очи страшне, лик таман, чељусти грозне, и он ће их прождрати немилосрдно. Али оне ће као јуче, као пре два дана, као увек, искочити
Он ме се ваљда боји и полази руком као да ће је скинути; жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од саплеменика данас био „велики хипопотам“, цичећи грабе своју децу и беже куд која.
Одједном се појављује његов свакодневни црначки лик са малом јарећом брадицом. Црнци саплеменици, који се исто тако морају правити да не знају ко је од њих примио на себе
зоре буди ме улетање птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу.
Њина кожа, много и чудно тетовирана, скоро је бакрене боје. Њин лик врло пљоснат, уских дугих и косих очију што као да су пуне суза; носа широког, усана које се смеше, дебеле и меке,
Он има неку белу капу на глави, грозничаве очи, скелетски лик који се свршава у белу брадицу. То је осамдесетогодишњи Ђанколо Ђоло, краљ племена Туклор; сви старци што седе испред
— Шта каже? — питао сам његовог брата. Зана је био више болесника, миловао га лагано по рамену. Обрнуо је лик, и најпре гледао као да не чује; затим рече ми не кријући сузе: — Луи или ди не па мулил, луи мон флел авал боку флус
Црњански, Милош - Сеобе 2
Варвара је имала лик кипова који се, као у неком сну, смеше. „Петре! Ајде! Ајде! Вриме је! Триба устати. Знаш да ће Павла да воде!
Само што из њега не певају сове. Трифунов лик, коштуњав, мало упалих образа, високог чела, јаких вилица, а носат, бркат, који је пре десет година још, ћерци
чела, јаких вилица, а носат, бркат, који је пре десет година још, ћерци капамаџије Гроздина личио, боже ме прости, на лик архангела Михаила, био је сад поружњао. Као што то често бива, код остарелих коњаника, личио је, по мало, на коњски.
Тај Балт, у росијској служби, имао је лице људи са Севера, лик сањара и морнара, које је било замишљено и милостиво. Међутим, држао се охоло, као немачки оклопници.
Али, црква то прашта. Не ваља цркве и небесна краљевства освајати кано на јуриш. Пропело је највернији лик Господина нашег Исукрста. Треба да се на њега угледамо! Исакович онда признаде да не би знао поновити више, ни Оченаша.
Има тамо и продаваца розарија, ако капетан зна шта је то. И педесет хаљина, у сребру и злату, за Богородицу. Има и лик Исукрста нашег, на платну.
Теодосије - ЖИТИЈА
епископа светога Калиника примивши анђелски и иночки образ, назва се место Ане Анастасија монахиња, која сабравши лик црноризица провођаше вре ме у постовима и молитвама Богу.
А миро је текло не само из светих моштију него и из сухога камена и креча где беше на зиду насликан лик светога, јер је и њих Бог устројио да миро тече на веће удивљење, показујући свима колику љубав има ка светима због
светог и над апостолима врховног апостола Петра, више тог села, од старца који ту већ живљаше као инок прими анђелски лик, и на томе истом месту подиже и колибу за становање.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У свим бајкама које сам читао шумске виле имале су лик моје мајке. Одавно сам престао да читам бајке и да обећавам било шта.
Покушавао сам да је замислим, без успеха као и увек. Лик те девојке је, једноставно, измицао. Можда је то била Љиљана Кангрга, она што је сада у Београду нешто као сликар, или
Појма немаш како извесни гадови воде рачуна о свакој цркавици! - опет сам видео како у мени расте мамин лик, како јој се преко зеница, па преко читавог лица прелива страх, док ја и друг директор стојимо један насупрот другом,
Рашида ме је посматрала напрегнуто, онако као што вас деца посматрају кад желе да цео, и без остатака, упамте ваш лик. Осећао сам како се у њеним очима растварам део по део и то је било чудно, то осећање.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Над огледалом лик светог Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило.
Господар Софра поглед баца на контрафу покојне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне. Марко Ћебетаров брзо му склопи у руку горећу воштану свећу.
Сажалителан поглед баци на њега. Волела би да га више није видела. Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил. Пружи му руку, па се дуго гледају, не могу да започну.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Свакоме је видео лик, сваког је познао, сваког се сетио где је који легао. Тако му се и остало што је било тамо, напољу, на киши, јављаше у
За један тренутак она га виде, као да је био закорачио у вис, у вратима, која постадоше видна. Плав кафтан, жут лик, са пљоснатим носем, брадица, ретка коса, за часак стајаху, као у продужењу сна, у светлости зоре, у вратима.
Сласт са њим, крај свих непријатности, била је за њу још увек неупоредива и дивна. Његов лик, глас, име, мисао на њега, додир са њим синули би још увек у њој, као ватра.
најпосле пригушено, она пред завесом спази и трбух, огроман трбух свога мужа, његова уста и очи и нос, цео његов лик на белом чаршаву, крвав, са прекланим гркљаном, и црни клобук, што је лебдео над том главом.
Натраг, нису веровали да ће се икад вратити. Мозгови им затупеше и ни лик својих најмилијих више нису умели да сагледају, у затвореним својим очима, под склопљеним, зажареним очним капцима, са
Сањао је да удаје кћер, што имађаше дивни лик и стас Принцезе Александра Виртембершкога, али из онога доба када беше млада и не оваква какву је виде недавно.
Дуг ред утврђења, бедема, звоник, високи кровови кућа, жути огромни балкон, лик ђенералов, све је то пролазило кроз мозак Исаковичев, као кроз грозницу.
Тада га Исакович мирно погледа и каза му да само светиње треба да се продужују, а да његов лик треба да нестане. О свом трошку пак наручиће, како му је већ рекао, ако га што не спречи, у Бечу, слику св.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶ Девојке дорасле за удају најчешће гатају да би дознале ко ће им бити суђеник. Оне желе да сазнају његово име, лик и статус.
њеног будућег мужа (момка), најчешће извесним разноврсним магијским поступцима настоји да га призове у сан или да му лик угледа у огледалу.
⁴⁹ Милош Обилић, витез над витезовима, најславнији је лик целокупне епске поезије. Овај јунак својим животом потврђује да је част највиша људска вредност.
100; Уп. Караџић, В. С., Црна Гора и Црногорци, Просвета— Нолит, Београд 1987, с. 304. ²⁹ Шаулић, Аница, „Лик жене у народним пословицама“, ЗНЖОЈС, 45, Загреб 1971, с. 679. ³⁰ Требјешанин, Ж.
Џемс, Е. О., Упоредна религија, Матица српска, Нови Сад 1990. Шаулић, Аница, „Лик жене у народним пословицама“, у: Есеји, издање аутора, Београд 1989. Шаулић, н.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И нагнув се према свјетлости, прегледа медаљу па настави: — Овој медаљи има више од сто година! На њој је лик руског цара Петра И, а што наоколо пише не могу све разабрати, само има ријеч „Црногорци“.
А ви се мало чудите што видите овдје слику Наполеонову! — рече Саво смијући се, јер бјеше опазио да тај лик највише привлачи ускоков поглед. — Право да вам кажем, мило ми је много што га овдје видим!
Бјеше бјелолик, великих црнијех очију, лица достојна да буде углед каквом добром сликару за лик Јована Претече (као дијете) — какве сликаху стари талијански мајстори!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Лирски заноси детињства, и лик примитивног човека-тежака, прожимају се и условљавају. Слика сељачког живота углавном је мучна: у беди, немаштини,
Све је на свијету тужно и ничему се не види прави лик ни јасан извор. ( Пусто бостаниште) Земља је лепа једино као колевка за сневање нечег узвишенијег.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
донесао, Од Омера и Мере красан пој Увек би глас њен пети подигао, А њу би пратјо врулни звуче мој; Малени тица лик је онда стао И вир је уставио жубор свој, Немирни зефир смирио је крило, Милине гласа свашто је ту пило. 21.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сељак! То њему вечерас представља строго одређен и добро знан лик, неизмјенљив и скоро вјечит, лик сељака с торбом, спремног и на опрезу, „с ногом у стремену“.
Сељак! То њему вечерас представља строго одређен и добро знан лик, неизмјенљив и скоро вјечит, лик сељака с торбом, спремног и на опрезу, „с ногом у стремену“.
— све ствари покажу свој прави лик и пофронте се као за параду. — Ево нас, друже Илија! Лакше му је сад и у највећој тмини.
Кад се он појави на вратима, све ће то престати као по невидљивој команди и тек онда ће се показати прави лик нових догађаја: гдје ти је Јазбец?
Нисам, али сам се касније, у туђини, хиљаду пута окренуо иза себе и тражио драги лик, прижељкивао своју тринаестогодишњу пријатељицу, али све је већ било прекасно, горко прекасно ...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
би собом цвет понела, да га виса спасе вела од земљина од увеља: тако вила поне мене у просторе васељене; те небесном лик лепиру лети с цветом по свемиру, по свеширу, по етиру. Васијона пукла пуста. Већ у мени душа суста.
Ох, не верујте! после рада тог оправљао се бог. Увиђô је, увиђô бесмртник, на човеку да само беше лик што вредан беше створитеља свог, а друго све слаботиња и јад; ох, не верујте! после рада тог оправљао се бог.
гујског бес, сред летњег жара зимогрозан јез, уз ружин мирис отрован задај; и све то чудо, сав тај комешај, у један лик да сложи, један лог, и учини, — Шекспира створи бог.
тајна вечера, јунак је бог у лицу човека, гледачи су му цели бели свет, ненагледану гледећ појаву де човечији сагорева лик од унутарњег плама божјега, па истим пламом, којим сагоре, у живот опет васкрсава нов оживљујући гледалачки свет.
” Колико беше милостив му вик, толико страшан говорников лик: с постоља, мислиш, Дагон сиђе сам, да освети обесвећен му храм.
МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ Јуле, ћерке Пере Сегединца Ох, мајко света, Богородице, што слуга ти на мене каже лик, у јаду ти се налик осећам, помози ми, да, слаба, научим олакшати бар осталима бол, те сваки јад, ублажен, утишан, да
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ткању, а то је време, у очајању, распукло било нулине нулке, тај импулс творбен, порфир ништине, чији одсјаји лик ми растуре по илузији рефрен-ауре те строшен трусим слухом тишине.
Слаповит смех се извије у крик, а Босфор-стаклом хурија се рој разлети лебдив. - Чији ли смо лик? Са божур-ока наш се колор - јој! стропошта, сурва, те се жутне газ низ смарагд-море.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Онај што тера лађицу није се још ниједанпут окренуо, тако да могу замислити, ако ми је мило, да има лик чудовишта. Због тих људи који се до краја не осврну, детињство је пуно фабулозних бића. Покушавам да мислим.
Са друге стране, на нечем што је или диван или постеља за децу, седео је болесник. Његов лик сам био заборавио, али је очевидно био грдно измењен, самим тим што ме није ни најмање сетио на онај који сам једном
— Сагрера. Она је поред мене. — Сагрера, ако се мало нагнете моћи ћу разазнати ваш лик. Тако. Хвала: ви сте лепа девојка, Сагрера. — Не, ја сам ружна. — Лаже. — Јесте ли верени, Сагрера?
Каква несрећа наш живот, ако га гледамо с једне стране. Жалим вас уистину... Помиловао сам је по коси. Њен лик сасвим бео на месечини изгледао је непомичан, ћутао.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А заступник вечног Бога Кад последњи зачу крик, Са светлошћу лица свога Обасја му бледи лик — И онда се с њиме врати, Где га брижна чека мати.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
И облаке кад људски покажу лик чакљама свлаче и копљима боду. Траже моју главу а нису ни чули моју реч. Као гуја без отрова у глави по гудурама
и тешким као да ти звезде падају на шлем, у шуми великих ружа поседи с мајсторима нека ти нежним длетом промене лик. Онда у планине! До дивовских чаша пуних леда и студених чардака магле.
се темељ дубок а тај што камен-темељац носи Стефан је Оснивач Стефан и Вук у Раваници Расту два сина сигурна у свој лик по њима сунчев сјај бриди венци трепере још мало па ће њиховог оца да посеку при крају жетве Јуноше високе усред рата
виде виме и сунце које пролива нешто рујно да угаси жеђ мртвацима сунце је урна пуна жутог вина глава пуна снаге лик који се обраћа живима петао на њему види кресту јагње — чело бојно орао зна даје то кљун необорив з а змију је то
по последњој граматици сликама лагано вратове дељу у дугој бици преостаје оштри профил Мономаха и у тешком злату лик богосиромаха иконокласти сад са сувом лађом ору ореоле и вичу Осана Осана суштини!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Зове вас командант — упаде ордонанс из дивизиона. Још ми је исувише био у свести онај његов строги лик и накострешени бркови. Ишао сам невољно. — А, дошао си. Добро...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубици смрче пред очима... дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола. О, кад би га само могло нестати!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
СУМАТРА Сад смо безбрижни, лаки и нежни. Помислимо: како су тихи, снежни врхови Урала. Растужи ли нас какав бледи лик, што га изгубисмо једно вече, знамо да, негде, неки поток, место њега, румено тече!
И ужас лица, страсних, давно покрила је магла, као месечев лик, што се јавља у надземаљској сети, жут, као образина златна, тавно, у гробу, над којим се бела сен авети, бела сен
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ Мале иконе, но велики дар, кој имају пресветли лик Владичин и пречисте Богоматере, што их велики и свети муж дарова младом младенцу Угљеши Деспотовићу, којега
Сабери лик својих сабеседник, светих мученик, и са васеми помоли се прославаљшому те Богу, вазвести Георгију, подвигни Димитрија,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВИ ИЗ ГЛАСА Видите ли како не зна ништа! Истина је све што је казала; не би сама себе наружила да у тај лик није обештана. Па се каје, ставила се душе, ере види траг ни ископаше.
му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио; у помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти. Бабин лик увек јој је мало јаснији. Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
кад сном мртвачким спава, Извадит’ могу с болом срце своје Из кога липти крв (пуно је јада); На њему твој је урезан лик. И тада плачем, и радост ме дивља Обузме целу, зато што се патим Због тебе. Збогом.
О, то је тајна и боља и гора Но свет сазнања; и њу не сме знати Лик нашег дана, наших мисли мора; А дуг је пут, да их њиме прати Једна ноћ само. ИИ — Вратимо се. — Зора!...
Слободан, снажан, и бескрајно благ Спрам мене, он је гледао мој лик К’о слику неба. Кад ме није било, Његов се страшни разлегао рик Огромним цирком; а када се јавим, Главу у моје
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кроз питалице је спроведен и необично добро дат лик једног новог незапаженог народног шаљивца, Раје. Лепо је дата његова борбена личност: обезоружан и обесправљен роб,
лазина — место где је много шуме исечено; крчевина ластина — угодност, удобност ленцуо — чаршав либро — књига лик — лика (од липе) лињак — врста рибе лубина — део тела (човека или животиње) где су црева и џигерица; ударити по
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
наставник, отац наш Симеон монах, због врлине то јест љубави, коју топло искаше од свих, и желећи да прими наш монашки лик.
чији почетак овако треба чинити: после лупања звона, тадашњи дневни јереј благосиља Бога и кадионицом назначује лик часног крста пред светом трпезом са похвалом Богу.
И тада, ставши пред свете двери, знаменује кадионицом лик часног крста и заједно са знамењем узашиље славу Пресветој Тројици, овако говорећи да сви чују: „Слава Светој, и
оно и неизречено насеље неким добрим обичајем, нарочито жељаше како би му могуће било примити анђелски и апостолски лик.
У исти дан и богодана му супруга, госпођа бивша све Српске земље, Ана, и она прими овај свети лик, и наречено би име јој госпођа Анастасија.
Јер ово је дивно било са мужем овим: када је младенац био, два крштења прими, и, опет, када је примио свети анђелски лик, и ту два благослова прими — мали лик и велики.
када је младенац био, два крштења прими, и, опет, када је примио свети анђелски лик, и ту два благослова прими — мали лик и велики.
И проведе у владавини тридесет и седам година, и ту одмах прими свети анђеоски лик, и поживе у том лику три године. И сав живот његов би осамдесет шест година.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
лекарски међер — дакле медоточан — медених, слатких речи, слаткоречив меланхолик — тужан Мелхиседек — старозаветни лик меморијал — споменица месецослов — календар, црквена књига Крис — Крез кричати — викати кров — крв кроме, кромје
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
СИЕНА Још увек сунце сија над Тосканом И ове ноге гле још светом иду: Табани већ су процветали раном. Лик свој сенком цртам и на древном зиду.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Само му никада није видео лик. А шта сада? — зањиха главом. Помрачина обави све путеве и сва путовања у њему. Црне шуме налећу на њега, у очима трну
Колена јој ударају о даске кревета. А онда више није видела ни Ђорђа ни себе: лепа је и још млада. Над њу се надноси лик... Шарене очи. Зар он, зар с њим?
би дуго гледала дукат на широком и кратком длану, и док би јој Ђорђева рука небрањено лутала по телу, она је пилила у лик на дукату и озбиљно питала: „А шта сам ја теби?“ Ђорђе се смешкао: „Ако ми родиш сина, онда си ми жена.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једнога дана он је наслика крај језера с расцветаним локвањима. И не слутећи да је то њен лик, Златопрста пренесе слику на свилу.
када Царица одене хаљину, двораном проструја жамор одушевљења, све док неко не рече да девојка крај језера подсећа на лик Златопрсте. Царица гневно набра обрве. — То је ужасно! Још горе: то је недопустиво!
Царица гневно набра обрве. — То је ужасно! Још горе: то је недопустиво! На царској одећи лик некакве бедне везиље!
Још горе: то је недопустиво! На царској одећи лик некакве бедне везиље! — Царица затопта ногом, упореди лик девојке крај језера с ликом Златопрсте, схвати шта младић и девојка осећају и реши да их раздвоји.
Док не нађе златну лубеницу и у њој Сребрну ружу, неће се вратити у свој прави лик! — Траве су се смејале, а изнад њих стајала је старица Рибља Глава као планина, као џин.
— она подиже дечака-капљицу до свог лица и пољуби га. У истом часу мали чистач осети како се враћа у свој прави лик, а на раменима расту му крила. Пећина се, наједном, отвори и он полете. Високо! Више!
« —погледа га, осмехнувши се, а талас задрхта од нежности. Од тога трена њен лик није га напуштао ни у сну ни на јави.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Можда би, загледан у Кнежев лик од бронзе, могао да га упита да ли је тај уклесани лик владара кога је његово доба промашило један од правих, један од
Можда би, загледан у Кнежев лик од бронзе, могао да га упита да ли је тај уклесани лик владара кога је његово доба промашило један од правих, један од оних које би и Михаило био склон да прихвати, или није?
час, змајеви су, за трен, били на бедемима, турски војници, лица смрешкана од чуђења, јурили су са бакљама, Васин лик је севао на њиховим светлостима, оковане двери велике капије цy це, ево, расклапале и Змај од Авале се, у скоку, нашао
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Перје му је сагорело, што ће незнаник? А голупче бегат' стаде, непознат јој лик. Перје му је сагорело милујући плам: Милујући у три душе, оста соко сам! Л.
ТИБУЛО Пред хладни Венерин кип, под сенком питоме ноћи, Тибуло, квирит млад, зачуђен застаде немо, И чудни гледаше лик.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ Божествени на ме взор окрену, вјенчан вјечном красотом младости; лик би дивни његов помрачио сва прелесна рађања Авроре.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но свеједно, био Аристотелес у Абдери или не, видео Демокрита или не, он познаваше његов духовни лик и његова учења боље но можда ико други.
Како би ми драго било када бих могла да посећујем гроб мога првог мужа; китим га цвећем и росим сузама!“ „Али његов лик носите у своме срцу“. „Догод сам жива!
Јер у добри час појави се пред мојим духовним очима лик кнегиње Паулине Метерних-Шандор, унуке кнеза Метерниха, коју сам виђао у Бечу при гала-претставама и добротворним
рељеф који на њему претставља велику аустриску владарку, рекох му: „Ево вам Адолфе, за успомену на моју посету сребрни лик пунице вашег покојног краља Луја шеснаестог“. Он ми топло заблагодари на том лепом дару.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
упамтио, као и по његовим бројним фотографијама из разних доба живота које сам у албумима превртао, саткао сам његов лик, па ми је тако жив и стваран да још и данас имам осјећај да сам га у животу познавао.
О, добро раскречитији пар основних карактерних црта — то је основа на којој се тка увјерљив и животан људски лик!...
Памтим му лик с насловних страница новина: понешто угојен, тамне кесице под очима и дубока карактерна бразготина преко лица, која му
ће ту још увијек бити на добитку: онај никакав наслоњач или човјек ипак ће се претворити у некакав наслоњач или људски лик, па макар и не био најдосљедније „оваплоћење” пишчеве мутне интенције, имат ће бар увјерљивост и сувислост своје
Не! зашто да призивамо у помоћ патетички лик мајке која жури у апотеку с рецептом за умируће дијете? Кад у шпалиру чекам напросто ја, који сам се упутио у кавану
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Бојим се да ће лица израз цео Одати лик јој свету, кад ми приђе, И име које не рекох никада. НАЈВЕЋИ ЈАД Ја знам једну песму као зима 'ладну, Коју мирно
У хармонији светлости и таме, Лик душе трајно где се од нас крије, Где свести нема, већ идеје саме, Откуд бол слеће, да осећај свије У мени о њој, о
И шта види кад је човек с тобом? Што за љубав да имаш погледа? Љубав рађа и доноси собом Лик вечности и пролазност беда.
Гроб, и гроб само. Све изгледа као Отворен сандук живота и таме: Ту спава небо, земља и пакао, И лик свршетка, и крај панораме. Ту некад ја сам живот свој плакао. Ту некад беху сан и звезде саме. Кол'ко велик гроб!
ТРЕЋА ПЕСМА Нема више дана, ни ноћи, ни ствари, Где не видим тебе, твој усамљен лик И поглед што мирно ни за чим не мари.
Озбиљан лик ти сад преда ме ступа Озарен мишљу и животном снагом; У твоме оку и душа се купа, Женска и чедна са нежношћу благом.
1905. ИЗ КЊИГЕ “РЕЧИ” Нема више дана, ни ноћи, ни ствари Где не видим тебе, твој усамљен лик И поглед што мирно ни за чим не мари.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
и тупу сиву позадину, која врло брзо уступа место таласастом мору облака, који као да покушавају да се уобличе у живи лик. Чудно је да не могу да замислим лик у том сивилу све док не стигнем у другу фазу.
Чудно је да не могу да замислим лик у том сивилу све док не стигнем у другу фазу. Сваки пут пре него што заспим слике људи и предмета пролазе ми испред
Помоћу њега ће се репродуковати људски глас и лик на сваком месту и фабрике удаљене хиљадама миља од водопада добијаће енергију, летеће машине ће летети око Земље без
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Црна шубара од овче коже уобличавала је мој лик правог сина Идвора. Кад сам се на пристаништу при уласку у брод опраштао од оца и мајке, очекивао сам, као нешто
Можда је Џим, међу многим мојим цртежима који су стајали у ложионици, видео њен лик и њено име, па отуда и оно његово упозорење. Једног понедељника Џејн није дошла на посао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Биће да му је био лик онако жалостан као што је онај што иза великих црквених врата стоји на крижу разапет... Диже се и пожури кући, да
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Овај необичан страх одмах баца извесно светло на један други, женски лик, који се појављује у више приповедака. Приповедач је зове теткицом, уз придевске именице матора и лукава.
Несумњиво, овај Настасијевићев лик повезан је са теткицом у српским народним загонеткама, која такође упућује на земљу.
Што је ближи периферији и што је простор отворенији, лик је узнемиренији и подилази га потајни страх. Што је, међутим, ближе средишту и што је простор затворенији, лик се
Што је, међутим, ближе средишту и што је простор затворенији, лик се осећа сигурнијим и срећнијим. Очигледно је да овакав, квалитативно издиференциран и активан простор, који видно
Део се издваја и бира се, дакле, према задатку који дати лик треба да обави у причи. У томе је разлика између реалне личности и књижевнога лика: овај други је увек део у односу на
Штавише, кад се она доиста заврши, пред нама искрсава још један, раније скривени лик, онај који нам је причу испричао: „Онај који ово прича, први је који је дошао на мисао да му (мосту – Н. П.
А онда и зато што Чарнојевић може бити споран као засебан књижевни лик. Није случајно што га критичари понекад нису разликовали од главног јунака романа Петра Пајића.
године, показују да се он колебао да ли треба, и како, један лик раздвојити на два: на Рајића и Чарнојевића. Није ништа мање занимљиво ни то да Чарнојевић има своју малу историју
Није ништа мање занимљиво ни то да Чарнојевић има своју малу историју управо као књижевни лик: можемо пратити његову књижевну генезу кад упоређујемо текстове Милоша Црњанског. Мислим да то није случајно.
Много касније Црњански је у једном интервјуу навео и његово име: Милош Биримац. Биримац није књижевни лик, него стварна личност, која се на дватри места помиње у Итаки и коментарима.
Изгледа да је и Црњански у лик „једног доброг друга“, кад га је ускоро развио у роману Дневник о Чарнојевићу, увео стварну личност једног песника.
Црњанском, очигледно, није био довољан лик који би у роману излагао његову поетику. Потребна му је била и из стварности узета личност која ће својом биографијом
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ни само породичнога, ни само индивидуалнопсихолошкога реда него се у њој налазе дубља а скривенија померања у култури. Лик се тада већ при блажој промени места осећа несигурним, а при оштрој и наглој - изгубљеним.
склоп приче изискивао да његова судбина служи као помоћна, да је значајна само по улози коју има уз један други лик: њиме, наиме, хаџика Ташана искупљује свој давнашњи грех.
ставио Ташанино име и Ташану је довео у предњи план, док је Парапуту повукао у задњи, начинивши од њега епизодичан лик.
А оно што лик Софкин чини изузетним није, као што се најчешће мисли, чак ни њена ретка, изредна лепота, чак ни њено раскошно а
Штавише, у једној групи приповедака Станковићев приповедач не само што се појављује као засебан лик, и не само што општи са нама читаоцима, него се обраћа и јунацима приповетке, као што се и они обраћају њему
покрети били опажени баш мушким оком, да би дрхтаји женскога тела одјекивали у изазваним дрхтајима мушког тела. Лик Нушкин је, уосталом, отиснут у дечаковим чулима и уобразиљи, па је утолико невинији упркос високој и обостраној
Опажено, дакле, постоји заједно са оком које опажа; приповедач (Миле) и лик (Нушка) нераздвојиви су као делови исте целине, као лице и наличје.
испитивања потврђују да такав поступак није изузетак, није ни случај ан: приповедач у првом лицу - али, разуме се, и лик који је доведен у велику близину аутора, тако да им се видокрузи укрштају - у роману је присутан и својим телом,
Постоји, напослетку, извесна зависност између места које неки лик у роману има и угла под којим се роман приповеда.
Што јето место истакнутије, што је више дигнуто према аутору, утолико јача тежња да се догађаји приказују како их лик види.
У крајњем случају сам лик, заменивши аутора, постаје приповедач, а као приповедач он на догађаје може гледати као на нешто што је проживео и
31 Софка није приповедач, али је зато повлашћени лик, привилегована јунакиња, па већ и стога с краја на крај текста осећамо њено опажање и доживљавање.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
и маг Крије почетак тајну и миг Од језера дубља стоји кап Поверене боли достојан стих Марљивим заборавом измењен лик Вени у грому касна за лек Прогнане шуме где ногом стах РОНДЕА М. Д.
Поређане главе у заборављеном времену Са узалудним мислима и последњим речима Слуте свој лик у мутноме камену. Тражим те у ветру ако те још има Изговорена речи за светове пале Тражим почетак сјај и сате стале.
ВИИ ИСПАШТАЊЕ СНА Кад су ти две тужне птице вечност дале Стрпљивост простора и свој лик по казни, Главо низ црне стубе у непролазни Дан патње, какве се ватре распламсале? У дну је сунце и време је ватра.
ИИ То могу да објасне само воде које не теку, тај мирни лик када престаје ватра и збивање и почиње кристализација. И мада је супстанција тих звезда око главе нематеријална, оне
Петровић, Растко - АФРИКА
и продужују очи, љубичастим тоновима сенче округлину образа тако прозирно да се више примећује кад ње нема, јер је лик без воћнога сјаја, но кад је ту. Не говорим о шминци коју усвајају од белаца.
Као после какве буре, бели лик је разорен чежњама, бригама, апстракцијама. Не кажем да је зато белац гори од црнца, напротив.
Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона. Нико га још није видео али се његов лик и његово тело огледају у његовоме гласу, преливаном шумним слаповима.
То је болесни Блонде. Израз његовог лика и изглед имају нечег што је заједничко и биволу и човеку. Толико је тај лик прост у својој грађи и трагичан у својој недуховности.
Он, хипопотам, има очи страшне, лик таман, чељусти грозне, и он ће их прождрати немилосрдно. Али оне ће као јуче, као пре два дана, као увек, искочити
Он ме се ваљда боји и полази руком као да ће је скинути; жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од саплеменика данас био „велики хипопотам“, цичећи грабе своју децу и беже куд која.
Одједном се појављује његов свакодневни црначки лик са малом јарећом брадицом. Црнци саплеменици, који се исто тако морају правити да не знају ко је од њих примио на себе
зоре буди ме улетање птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу.
Њина кожа, много и чудно тетовирана, скоро је бакрене боје. Њин лик врло пљоснат, уских дугих и косих очију што као да су пуне суза; носа широког, усана које се смеше, дебеле и меке,
Он има неку белу капу на глави, грозничаве очи, скелетски лик који се свршава у белу брадицу. То је осамдесетогодишњи Ђанколо Ђоло, краљ племена Туклор; сви старци што седе испред
— Шта каже? — питао сам његовог брата. Зана је био више болесника, миловао га лагано по рамену. Обрнуо је лик, и најпре гледао као да не чује; затим рече ми не кријући сузе: — Луи или ди не па мулил, луи мон флел авал боку флус
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ево стани овде и погледај. Видиш ли како све ове разбацане групе сачињавају уједно један једини лик. Погледај добро тај лик, то је фотографија онога момчета, што га ви новинари обично називате »просвећен деветнаести
Видиш ли како све ове разбацане групе сачињавају уједно један једини лик. Погледај добро тај лик, то је фотографија онога момчета, што га ви новинари обично називате »просвећен деветнаести век.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Земља ме није држала. Изгледало ми је као да сам душевним замахом понесен и да летим. Пред очима ми је стално лик Арлетин. Испотаје чудио сам се Томи како се није заинтересовао млађом сестром. Запитао сам га заобилазно.
У том моменту био сам врло срећан што ћу са том малом остати насамо. Њен лик почео се све више упијати у моју душу, и она је постала, такорећи, саставни део мога душевнога живота.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дух родољубиви, Рад в храму задужбине зидат. Не чека времена бољег, к труду с’ Предаје; краси лик добродетељи По вечном вкусу; слади са трудом труд. На путу среће младеж даје Дањ благодарности благодјеју.
Вара ји каткад дивна Поезија, Да твој у недру светиње своје лик Носи; — поврви к њој све живо, — Зраке ти нађу, — не тебе самог. 1842.
Сад ми се мирис и светлост по соби проспе, Пјесне укаже се лик, чудесно мио и леп. Тихо се осмехне, и гласом почне умилним, Нема на свету песме слађе од гласа тога: Немој да ти
Ти плавиш. „Ето красне!” — Чује се света клик. Ја, певац, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик, И бежим — кула? Не знам! Усамљен тражим луг, Покоја нигде немам, Плач ми је верни друг.
Да вам сродно дише груд, Па милине биће свуд, — Вели млада Српкиња, Славна Српкиња. Лептир цвету пролећа Љуби нежни лик, Љубит сласт је јошт већа Анђелски облик; Нека лептир љуби цвет, Ја ћу сродни млади свет, — Вели млада Српкиња, Славна
Чиста роса зорице Цвета крепи лик, Мени поглед Милице Даје нов облик; Нека роса крепи цвет, Мени прија Милкин свет, Вели славног рода син, Славни српски
Ти плавиш, љето красно, Чује се свиета клик, Ја, тужан, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик. И бјежим - куда? - не знам, Усамљен тражим луг; Рокоја нигђе немам, Плач ми је вјерни друг. Ах срце не мучи ме.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Улицама пустим густи снег се слаже, Изнад кућа дршће лик туге и страха, А градом препуним самртнога даха Одјекује тупо бат туђинске страже.
Нек нађе твоје око које спава! И нек твој лепи лик му тутањ смири, Да стане, да те помилује меко И да отхуји далеко, далеко.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У складу с променама у српском друштву и култури, српски књижевни језик поново је доживео преображај. Његов лик више није одређивала црква, него грађанство, а основна оријентација сада је била ка другим деловима Европе, а не к
Србија и Војводина, са чврсто укорењеном књижевном традицијом, нису се показале спремне да екавски лик свог књижевног језика замене ијекавским, док је у ијекавским областима Караџићев књижевни језик прихваћен без измене.
Тиме је онемогућено да се устали јединствен графички лик за српски књижевни језик, без обзира на постојање двају различитих изговора.
Тип кнеза мученика искоришћен је да би се изградио лик кнеза победника. У историји манастира Ђурђевих ступова обрађен је лик ктитора, Стефана Немање, кога зла и неправедна
У историји манастира Ђурђевих ступова обрађен је лик ктитора, Стефана Немање, кога зла и неправедна браћа прогоне због његове ктиторске делатности, али га патрон
године као доказ легалности и његовог преузимања великожупанског престола српских земаља и поморских. Другачији лик владара насликан је у Немањином прогласу о абдикацији из 1186.
Тако је лик владара постао недељив спој успешног ратника и високо духовне личности, те ће од тада владарски подвиг у српској
Учеников Стефан Дечански негативан је лик, те је задатак владарске биографије у том тексту поверен другим јунацима.
Модел за ту опширну ратничку нарацију нађен је у Српској Александриди, српској верзији славног романа, а с њом и лик идеалног српског владара прераста у лик ратника и витеза, који је, како се према недовршеном животопису Душановом
нађен је у Српској Александриди, српској верзији славног романа, а с њом и лик идеалног српског владара прераста у лик ратника и витеза, који је, како се према недовршеном животопису Душановом наслућује, управо њему и намењен.
Тако у дворској средини, као и пре, настају списи који кроз лик једног јунака објашњавају положај и идејне основе Лазаревића. Нова династија ствара свога светог претка.
После много година у сасвим другачијим приликама Константин је остварио онакав књижевни лик владара какав је зачињао Данилов Ученик.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Болно је заплазило низ ове стране, песма се не допевала. Ил’ недољубљено заболује низ твој лик, ил’ мути сутон душу. Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон.
Сабласно ноћи у ноћ је тај бат. Да преспава се, да претегли у Бога дан. Жеђа јер ноћнику испити себи лик. Насушје данику у јарам врат. Дотетурава ноћна нога стан. Кротина стари жуљ терету се потура.
Собе то испуни, собичке, чкиљи из кутија њин дан. XИИ Ниско и ниже, Бога дном, наличје где изврне се у лик. Старог модрокрви наручи старац вина и девојку.
Замукни муком скота; — достојан споља лик и ум, унутра звер и беспомоћно дете. 2 Мркло кад језгро живота, замрачи њим и празни умља вид.
4 Јадна јаснота, умље, јадна реч, мрачни пут грете. Достојан споља лик и ум, унутра звер, и беспомоћно дете.
8 Патнику из тиха срца то чудно пукне зоре цик. И чудно, на рамену себи, светли свој сагледа лик. 9 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза. А дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
исцеђеног и оронулог, а преко његове слике ми кроз сећање, на тренутак пре уласка у ову одају, лебди Јеленин лик, пут њезина, сва у треперењу.
ми, уз месечину која се пробија кроз крошње старога храста, твоја крастача балави својом грозном слузавом трбушином лик твога распетог сина. Свуда около је трње, само јој је овде на мојим грудима фино. Зашто ме и ти исмејаваш, Господе?
Много пута сам на иконама и животописима виђао Христов лик, али ниједан не беше ни налик овом Прохоровом. Сви су они били некако женскасти или, што још горе, испијени, мршави,
Из тога бих могао закључити да је Прохор видео Христов лик у ариљској цркви, али је од њега узео само незнатно. Но, оно што разликује Прохоровог Христа од осталих које сам
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ТИБУЛО Пред хладни Венусов кип, под сенком питоме ноћи, Тибуло, квирит млад, зачуђен, застаде немо, И чудни гледаше лик.
и млади пастир слуша клик, и очи жудно склапа, И сања ведри драгин лик; И дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом живом, и самац гором блуди с њом, Покривен маглом
Ал' време, време! Све то преста Кô слатки санак, слаби клик, „Плачевне“ страсти давно неста, А с њоме оде бледи лик!
“ Што у њеном беше гласу, То подсмешљив тврди лик, И све стаде у ужасу, Игра, шала, смех и клик. Ал' се диже спрам престола Дагестански млади кан, Око му је пуно
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У окну једног отшкринутог прозора спазио сам тада свој рођени лик, који није ни најмање одговарао светињи призора, нарочито не леви ћошак мојих усана, који се, и кад треба и не треба
једно место које је цео дан обасјано сунцем, подигао на њему шестоспратно здање, и исклесао на његовом високом забату лик Сунца са његовим зрацима. Тај знак, виђен из далека. привукао ме је мађиском снагом овамо.
Он јој је обележио границе каменим стубовима, на којима је био исклесан лик Сунца, исти онакав какав је стављен и на ово модерно здање.
Оно изгледа, отприлике, овако. Црна плоча нашега Месеца, који је заклонио Сунчев лик, као да лебди, тешка, у простору.
Новинари би са њиховим фоторепортерима појурили у моју мирну собу за рад да моје име и мој лик сервирају својим радозналим читаоцима као да сам каква филмска звезда или боксерска њушка.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
у овој кући је ред и поштење... И донеси Нани једну лимунаду. Пред вечеру, ушао је код Нане Срба. Леп младић. Лик ведар и безбрижан, као да је све на свету добро, и цео свет Србин!
Бошко, Срба, неки лик човека испод планине... Госпа Нола блажено задрема. Доктор Мирко је добро лечио госпа Нолу. Она се осећала боље и
Видела је и сама, а видели су и други, да се много променила. Опала, побледела, у очима добила нешто сузно сјајно, лик остарео и доста се смрешкао, али у црте ушао онај фини склад који се јавља кад престану дуготрајни болови и човеку
Ветар, студ, кише и увек мокра сига истрошили су га. Наочари су скинуте, и тешко је познати лик и без очију и без наочари.
руке врло грациозно сложи на грудима, главу наклони преда се, и поглед му је зато стално мало оборен и усресређен. Лик: као покојна мати, лепа девојка која се удала од шеснаест година. Милан је гарав, блед, детиње младолик.
Усне су немирне. Милан мисли. Бранко га са задовољством посматра: лик се грчи, па ведри, па затеже као на скок, па одједаред укочи као у грабљивице која је убаутила плен.
А лик и карактер фрау Розин одају расу. Тврдоглава, јака, мудра, у себе затворена, жилава, среброљубива, она ти на длаку пока
Ја имам неколико другова Шпанаца у Бечу, и на њима је лик јеврејски, и у њима је темперамент јеврејски. Дебели кукасти носеви бацају у засенак све шпанско у лику.
— Стефан је, међутим, био слабашан, и то се много истицало зато што је био висок безмало колико отац. Лик је почео одједаред да му се мења. Лепа његова глава добила физиономију птичију.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
пероріерен, из лат.) — беседити гласно и са емфазом; држати свечану беседу; (ирон.) држати слово ПЕРСОНА — лик, лице, личност ПЕСТРЕНОВИДНИ — шарен, разнобојан ПЕТАЧКА — петакиња, бачва од пет акова, петак ПЕЧАЛ — туга, жалост
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На једноме углу угледах једнога енглеског војника, али је за Енглеза био исувише црн. Зачудо, познат ми је тај лик. Посматра и он мене, поздрави ме и као да се насмеја. Застадосмо. — Зар ме не познајете?
На дугим маршевима, или на одмору, лежећи нем и усамљен, гледао сам визионерски њен мали лик... Носила је косу раздељену по средини темена. таласави праменови кестењаве косе уоквиривали су њено високо чело.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
са рођеном јетром избљувао то у бесмртност, Био си пуста справа за премештање стварности: Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости, Да спречи онај крик опори ужаса Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).
У први тренутак учини ми се да је тај лик тамо изразит и јасан, али, напрежући се, да се удубим у његове линије, ишчиле неповратно. Господе, рана!
По вечери једној ипак изиђох из тишине, Иђах још једном горући истоме пријатељу, С ким слушах толико младачки лик истине, И који ме залуд, са тугом, чекаше у недељу Давну; изразих сумњу своју у велику објаву обновљења, Говорах
својој будно, Искривљено у осмех бола, гледаше одвојено од свију, Жудно Ничега Празног, ко негда што је сна; Дечји лик што материне руке мију Но, ноћас тако бол смеши му се ево са дна.
крваве којима је нисам убио, Јечао сам тада бесвесно над трагом своје ругобе: Довукао сам се до албума, ту нашао њен лик и љубио, Сваки други би се за то на месту моме убио, А ја сам се једино у присебности својој губио.
сам душу ђаволу продао; Поручивао посмртне листе, последњи новац ту дао: И никог није било да дође да ме утеши; А мој лик би сам се грчио, кад бих наредио му да се смеши.
сањах исти баш час животни како одлази, И како равнодушност, непреболна, у поруб сваки силази: Освртах свој бедни лик, где љубав ми бар би сирота.
ЧАС ОБНОВЕ После свих вечери, враћајући се опет кући Лица измученог и обливеног сузама, За собом лик твој знајући како се мучи да издвоји се још једном бар над стазама: Видех, о, величанственији од даљних
Загледам ли се ево у мирну бреговиту пољану, Једно тело већ издваја се и устаје, Познам тад његов лик, и линију његову знану, (док прилази) страх ме ипак да ли ће да истраје У несигурноме томе корачању; Гле мој ход!
Погледом својим то приведем себи свој лик у незнању, И насмејем се горко, колико је само лак и неизвестан Као да придржавају, додиром га својим, јава још жива и
читавом духова, Запретох у тишини њен глас лишћем још свежих грехова: Куд год бих управио поглед насмешио би ми се њен лик, А затим бих скакао ноћу чувши материн крик Изишао бих тад из собе, смешећи се колико сам сâм, Сузе теку низ лице:
круг допре ли крик Имена тог, за мене једина реч, Једино име коме одазива ми се дух, У свим правцима тада закорача мој лик А шум корака тих не схвати даље слух.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Наже се над воду и крикну. Из воде, као из огледала, растао је ка њему лик високог, прекрасног момка. Једва је могао да поверује да самог себе у води гледа, кад из језера изрони Месечев Цвет,
Узалуд! Ту и тамо недостајало је понеко парче, јављала се пукотина. Свако парченце, понаособ, враћало јој је њен лик: насмејан, блистав, проклето млад! Безуспешно је покушавала да споји ивице парчића. — Ах, дођавола!
Дане и недеље поче проводити над кладенцем, посматрајући свој лик у води. Ни корак срне, ни лет лептира, ни лелујање трава нису могли да привуку њену пажњу ни на један једини тренутак.
Шта тананост вилиних коњица према мом струку? — настављала је да гледа свој лик у води, а девојке су одлазиле у поља радујући се мирису високе летње траве, смејале се и певале.
Хтеде Варалица да дочара славу која га чека, али уместо славе пред очи му је долазио лик несрећне мајке. Убрза Варалица корак.
Пажљиво гледај, не могу ти побећи, јер ме чекаш, јер мислиш о мени. Зар не видиш да и облак у небу има мој лик?... — собом проструја смех малог госта. — А сада устани и пођи! Далеко је Брег Светлости...
»Шта ове о бунару трућају!« младић је гневно подиже и крете, срећан што му је поток вратио његов стари лик. Дубоко у себи чинило му се да види како у тами неке пећине, на дну језера, на обали мора — блиста изгубљени кључ.
Вероватно би таква остала и до краја свог живота да није било њене несавладиве жеље да свуда камо се окрене види свој лик.
којег се није смешило Царичино срећно лице, док су се сликари надметали да на платно што живље и што лепше пренесу њен лик?
Неописива је била њихова ревност, а са сваким новим поколењем сликара лик Царице постајао је све блиставији, све млађи.
Сада већ више није било ниједног сликара који бар једном није насликао Царичин лик, али и Царица је била милостива, јер добивши свој лик на платну дозвољавала им је да сликају све што желе: од одсјаја
није било ниједног сликара који бар једном није насликао Царичин лик, али и Царица је била милостива, јер добивши свој лик на платну дозвољавала им је да сликају све што желе: од одсјаја сунца у води до облака у небу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Отаџбино, гдје си? Прелазим кланце, путање п међе, Пребирем горе и поља и село, Не бих ли само угледао неђе Твој лик и твоје освећено чело... Но тебе нема... Умрла си нама... А народ?... Ћути у траљи и љеси.
Ту, у глухо доба, кад мјесец засија И твој талас плане сјајем драгог кама, Један лик, од крина и од камелија, На модрој стијени под оморикама Појави се.
1911. МОЈА СОБА Један кревет, астал, књиге у ормару, У куту бачене новине без броја, И лик мајке моје виси о дувару уз икону, — ето, то је соба моја. Малена.
Ту загрле се њих двоје. Витез је грли свим жаром груди, Сад је дрвењак плам врео; Сањач се буди, блед му лик руди, И стидни посве је смео. Враголан вила опи га цела, Тихо по глави спусти му бела Свој бели драгуља вео.
'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô твој лик драг, Путем где шуми јабланова ред. Кô анђео је тако леп и благ, Но ипак тако бон и тако блед.
усне и лице Баш кô у моје драге. 12 Не љубиш ме, не љубиш ме, Но то мене мало коље Погледам ли лик твој само, Ја сам кô краљ добре воље.
Али тебе и подмуклост Твоју, твој лик нежан вазда, И тај лажни поглед смерни, То песнички жар не сазда. 17 Сва кô бела пена вала Блиста моја драга
Како ли је мила, лепа, моја драга! Још преда мном лебди њена слика блага; Очи јој љубице, а лик руже ране, Она још једнако цвета у све дане. Па да се удаљим од такога цвета, То највећа глупост беше овог света.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тренутку кад је на овај начин створена, кад је песма о њој проговорила, и свака је од тога тренутка била не измишљени лик, него први, најактивнији борац који буди револуционарни однос према мучној стварности.
Овакав Милошев лик створила је сиротиња раја у доба турске владавине, кад је жеља за стварањем независне домаће државе налазила упориште
Сасвим природно, према томе издајнику раја је могла да створи лик издајника у прошлости. Чије би име везала за тај лик?
Сасвим природно, према томе издајнику раја је могла да створи лик издајника у прошлости. Чије би име везала за тај лик? Мећу свим личностима у прошлости Вук је за то имао највише услова.
феудализма због његове тежње да привилеговани домаћи слој претвори у рају почели борити и сами кнезови, већ створени лик издајника служио је као моћно оружје у борби против свих опих који су ма у чему и ма како подржавали Турке.
Као такво оружје служио је овај лик и у XВИ веку. И тада, као и раније, њега је пратила убитачна клетва: Проклет био и ко га родио!
Крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио! У помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио!
Дакле, стварност за коју се морао везати песнички лик Марка Краљевића карактерише несменљиво Турско господство. Турци су били у земљи, њихове снаге су биле неизмерне, за
Из те жудње се родио пркосни и ратоборни лик Марка Краљевића. Ако се Турци нису могли протерати из земље, ако је њихова власт хтело се то или не — била неизменљива
Још су жешће у својој верности Дамајанти и Савитри из Махабхарате. Савитри је, свакако, најсветлији лик верне жене у читавој светској књижевности: својом верношћу она побеђује чак и смрт свога мужа.
остаје противречност (једна од многих противречности у нашој епици) и том противречношћу замагљен је феудални лик Мусин.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
се воли У једном дану Осамдесет шест хиљада секунди Човек може испратити Осамдесет шест хиљада људи Само један лик Не нестаје без трага Када одлази Особа која је драга У једном дану Двадесет четири дуга сата Двадесет четири
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ево ти још једна заушница. Стриц се још једном презриво искези на свој лик у прозорчићу и прогунђа: — Паприка! Ништа паметније нијеси могао да измислиш.
Отишао је Стриц, носећи у души прву истинску тугу у животу и неизбрисив лик тихе дјевојчице, која га је некад предано вољела и коју он ипак није умио сачувати.