Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Рече и оде... . . . . . . . . . . . . . . . . . . На шпитаљским прозорима видела су се два-три бледа, уплашена лика — то беху болесници. Сироти!
“ Преко бледога лика родитеља мога прелетео би тужан осмејак: „Никад, селе, никад!... Ја ћу умрети...“ Сиромах отац осећао је да ће скоро
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови: Крушка, Маринко, Иван и Лазар... Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца
Африка
Најзад изабрасмо једну кућу где је девојка јединствено лепих обнажених груди, сањалачког, скоро нежнога лика и дугих дивних руку.
“ Овај је црнац, уосталом, први кога сам видео да је сасвим антипатичног лика и безобзирног држања. Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога утовар неће завршити.
онима који га први пут сретну у његовој земљи, а кад не глуми Европејца, то је та јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности да види, и зубима, која омогућују телу да се обнавља.
То је болесни Блонде. Израз његовог лика и изглед имају нечег што је заједничко и биволу и човеку. Толико је тај лик прост у својој грађи и трагичан у својој
Пред неким селом на стази дочекује нас један витак деран, младић, намазан мирисима и уљем, обојеног лика плаветнилом, руку и ногу препуних гривни.
За даровима младожењиним ступају без ритма у круг и таст, и сам младожења. Они су исте старости, истога лика, те их једва разликујем. Ево се опет појављује млада из колибе. Сада је носе на раменима две прве жене младожењине.
Исте црвене терасе, испуцани зидови, фетиши, кокоши и козе. Једна црнкиња, витешког лика, као Мештровићев Обилић седи на тлу са троје близанаца који се апсолутно не разликује једно од другог.
Она је дугог лика, бледожутог, са татуажама под усном, увијене косе у велове. Рекло би се слика Делакроа или Диаза, тек доведена робиња,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Црни капут, са два репа, као у ласте, пливао је око њега. Био је то човек са лепим, римским цртама лика, али као у детета. У бледилу лица, његове крупне, црне очи чиниле су се још црње и на њима је била као магла.
Признавала је од себе за бољега само једног малог кирасира, мајмунског лика, капетана Падованија, и Павла Исаковича.
Био је то човек педесетих година, блед, црн, цинцарског лика, а одевен у црн, сомотски, капут. На глави са високим, црним шеширом пештанских кицоша.
Мали, црн, мајмунског лика, али зјело богат. Он је своју полегушу, после, теслимио Исаковичу, сасвим случајно. У судару коњаника, био се
Па не може ваљда да оставља, успут, сирочад, и удовице, па да га прокуне цела Лика и Бачка. Није он остављао ни своје рањенике, ни у најгорим биткама. Та жена ће са њима, то јест, са њим, у Росију.
Теодосије - ЖИТИЈА
су ушли у Свету Гору, распитиваху се о оном кога су тражили, да ли је овде дошао, описујући узраст младости и лепоту лика. А неки им рекоше: — Такав кога тражите ушао је мало пре вас у руски манастир, и још је ту.
тако се ни после смрти не растајеш од порода срца твога, и многопечалну ми душу и скробно ми срце виђењем твога лика у анђелској појави насладивши, развеселио јеси.
Запрети самодршцу брату и свима који су плакали да ућуте. И гле, опет, слика на зиду, подобије часнога лика преподобнога, која је била у цркви и у трапези насликана: Бог који је источник чуда, који је негда из суха камена у
гроба миро точи, или да болне исцељује и духове одгони, него још учини да и света слика на зиду, подобије његова часна лика, из сировог камена и из суха креча миро извире на његову главу.
Јављају се и пред пуковима српских скиптара, Божји анђели у виду лика њихова, молитвама њиховим од Бога послани на помоћ у биткама, тако да су многи од војника говорили: — Видесмо светог
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
После ослобођења, 1689. год., Турци су избегли или се покрстили, али је Лика остала на међи турске Босне и млетачке Далмације, дакле на положају згодном за хајдуке, који су могли, прелазећи
године. После ослобођења Лика је постала главни део карловачке Војне границе. Немачки управници Војне границе су осетили да се на основи оних љутих
Да Лика није била у Аустро-Угарској, без сумње би по психичким особинама свога народа постала другом Црном Гором. Извршио се ун
Црњански, Милош - Сеобе 1
Плачући још јаче, она се сети мужевљевог лика и, спустивши главу на јастук, поче у мислима, да га љуби. Беше леп Вук Исакович кад је узе, хладне и глатке коже, која
стабло на врху брда, лежећег полеђушке у високој трави, уморног од љубави под густим грањем, беше га запамтила чистог лика, мада беше изнурен од живота који није разумела, ни знала, док јој га Аранђел Исакович није испричао и протумачио.
И у том детету, виде да ће остати само као неизвесна успомена, неодређеног лика, којег ће јој се кћи једва сећати. Размишљајући, пре, како би било да се преуда за богатога Аранђела, нарочито ако јој
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ја знам ко сам и по пријатеља својих господству, и по благородности њихова лика и слави им копља и штита. Са свецима и краљима ја сам у сродству, о мом пореклу из књига староставних владар на
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Старци ћуте и шарају штаповима по прашини. Уместо њих, говори њихов предводник, Лука, спечен старчић гуштерског лика. – Шта ћу сад без кола? — пита несрећни возач. – А шта ми радимо читавог живота? – Али, како ћу до мора?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бого мој, да су сви Србљи око једног господара, шта би нас било, и ко би нам што могао! — Ма ђе је та Лика? — пита Маркиша. — Ја мним ђе и Далмација! — објасни Перо Пуров. — Није! — одсјече Крцун.
У тај мах бахну на дворишна врата Ђорђе, игуман манастира Острога, људина необична раста, лика и ношње. Бахну и застаде на прагу, а колик бјеше, мало што не испуни сав отвор.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ја појући идем проз мрачну гробницу У предјеле св̓ јетле вјечите радости Да глас моје лире с гласовима слијем Лика бесмртнога код пр̓јестола Вишњег.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој давори, учитељи клети, Да чудне сте и дивне авети! Пола мачке, а пола сте људи, Лика љуцка, а мачије ћуди, А те избе и за књигу клупе Ништа друго нег' мишије рупе, Па по ваздан срце вам уздише Да из
Сунце зађе, а Гојко уздану, Спусти очи, глену низ пољану, И опази једнога коњика, Ал' још не мож' разазнат му лика.
У двори тешког рекоше боника, А то се њему не види из лика; Па ако беше, сада већ преболе, Могâ би амо силазити доле; Већ коња јаат и тркати море: Па зашто одма замаче у
Свака од њи раја вреди, Па мастило да се штеди? 8. Гради, гради, тако т' Бога, Што обрну ка сунашцу, Тако т' лика љуванога Штоно чуваш на срдашцу? Што — Но већ се песма не да... Збогом, одо унапреда. 9.
преко мора, Дено сунце пржи одозгора, И зато су момчад прегорела, Ал' одела и сарука бела, Страшна ока, страовита лика. Ал' баш то је за Срба прилика; Срб злотворе оће да освоји, Ал' и оће да се малко зноји.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Е, волио бих да сам на Чавлинову мјесту нег да је моја бутум Лика и Крбава! — отхукивао је узбуњени Дане Десница, закрећући очи од свога камарата.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика. Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
« Па познавши с бледа лика незнанога познаника опет једна другу пита: Да л' да приме из дубина хладне земље врелог сина?
дахом листове просу староставних књига, на певници што су, а на једном листу отворених књига писана слова пламеног лика, гњевита бељца огњевитим млазом ужежена, зборе 'ваким исказом: „Боже вечности, боже тренутка, боже 'сељене и сваког
Један осмех свога смиља не би дао за сву земљу од Индуса па до Нила. Од Индуса па до Нила нема таког красног лика, до у једног сиромашка, вајаоца Минадира.
Чело ногу седе ,млади богињина лика света, до висине њихне једва жагор свадбе што доспева. Чело ногу богињиних седе младих врх степена, млад је женик
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Творите речи с припевом зричка!) Обиле паше - грозди се стока. Нема животу границе, рока. Чувар од врта, лика ми одлив, с четири реке, истога врела, шуми божанствен, светли незлобив свештено радан слави ми дела.
Поредак њен је писмо неписма. Одише с њива злокрв ратáра. Раскршће свако није ли слика прилика трпних одсутног лика, изложба коби, кварних рачуна?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Не слуша Ћира што старац прича, већ виче, прети: „Дај кожух чича! Ја сам чиновник старога лика, сакупљам порез од пролазника. Никога тако не пуштам лако. Ја сам строг, знате, сви мени плате.
Угаси лулу, јадна ти мама, бојим се да нам не плане слама. Из једне књиге, препуне слика, девојче неко, чаробног лика, изиђе крадом, у руху белом, зави је магла прозирним велом. Девојче лута и куда крочи путнику сваком засени очи.
Знадем и зашто, то ћу ти рећи: уморни ковач спава. Понекад само просине мјесец кроз облак, лика снена. То ти је ватра ковача Марка, тиња — заборављена.
ПОЗИВ Рођена куцо, врати се кући, нећу те више, никада тући! Моли те, куми, тужнога лика Вребалов Ика из Ердевика.
БАКИНО ПИСМО Унуко моја, дете сунчаног лика, деда је срећан због твојих красних слика, руком их глади, милује читав дан, дедин је живот постао распеван.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Испред једног дела слободног неба видим два-три оштра, чаробна девојачка лика. Иза осталих је у позадини нека зграда тако да их не разазнајем. — Добро вече. Могу ли овуда изићи на врх села?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Певачи су још далеко под извор-каменом у гори, док стигну амо од кнежевог лика остаће само гар на зиду. У подруму се напила војска потопима своје сопствене крви, битка је још јуче свршена и
Малоумни и дрски, а овамо преподобног лика, насред се града деру као апостоли. Зашто од наше радосне вере праве нешто тмурно и строго, низашта лепо не хају,
ми залије стопе рушевине беле јаке усред каменолома наредио сам Ред и та наредба траје свако да се појави чистог лика то се односи на мушкарце и жене никад им нисам рекао да се деле ни да се потопом топе нити сам водио њихове
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Него сам се једном покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога лика но зла чинит како смо досада, да ако ми лакше души буде. (и плаче баба) КНЕЗ ЈАНКО Чудна врага, видите ли, браћо?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и руга — Нестао је чудно, с два једина друга, Да хиљаде тешких, сјајних оклопника Никад више смелог не виде му лика.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 Текла Сава по вр’ Гребенара; Вода Лика по вр’ Велебита; Вода Уна по вр’ Пљешивице. Све три су се воде састануле Испод Сења града бијелога.
— место где је много шуме исечено; крчевина ластина — угодност, удобност ленцуо — чаршав либро — књига лик — лика (од липе) лињак — врста рибе лубина — део тела (човека или животиње) где су црева и џигерица; ударити по лубину — по
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
све ово поседују, нека остану шест месеци, и тада братији да се придруже постризањем, и заруку божаственог и анђеоског лика да приме.
не постаде учесник другога брака, већ заједничарем учини себе неизреченог, и часног, светог анђелског и апостолског лика, малог и великог, и наречено име му би господин Симеон, месеца марта 25, на Свето Благовештење, године 6703 (1195).
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња ободе бијелца и стиже га. Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика. Бакоња бјеше дотле само једном видео ркаћкога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.
Боне одреди најмлађега и они пођоше. Бјеше, ваљда, двије-три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика. Звао се Шимета.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
А кад се вратим дому уре касне Знала сву причу само по мом лицу. Седим за столом и не знам свог лика. Пред огледало залуд ми је стати: У твоме оку била ми је слика. Већ пола мојих ствари с тобом труле.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Адамова лаковјерност грдна и његова непостојност лика бациће их у плачевно стање, што и нарав ни у сну не снила. Сатанине мрачне намишљаје види моје свевидеће око: он
Адаму је почест обећао посље нас два највишу на небо; војника је од обадва лика обећао сваког окрунити по над једним великијем миром.“ „Ах, пресилни и преблаги оче!
оружјем и мојијем непобједним штитом, са храброшћу мојијех војводах, свим оружјем мога легиона, искреношћу лика Адамова, да намјеру испунит хоћемо ал' сви жертва бити благородна: вјечан покој вјечноје блаженство!
Ево Адам, ево Ноелопан, ево Разец и ево Аскела: од њихова несретњега лика отпадника неба поздрављају, куну му се бит дружина вјерна, само своју ријеч да одржи - да их круни самодржавијем
јавља: „Шар ћу један - каже - поставити недалеко од мрачнога ада рад временог тешког заточења Адамова и његова лика; шар ће овај бит састављен мали од хаоса и мрачне прашине, стихије ћу на њем поумјерит, а времену непостојност
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
пронађох репродукцију старе камее која предочава Птолемаја Филаделфа и његову супругу, а још више такву репродукцију лика Беренике!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Уз Митра до самога прозора заузео је место старац један измученога лика. Пати он од сипње, те се жали на рђаво време.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако бива уопће кад се збрише један реалитет: на његовом мјесту остане празнина тачно његових црта, лика и обичаја, и сједи на његовом мјесту за столом, као дух умореног Банка, и зури у нас...
И надодавао да је наивна, и дилетантска, и старомодна, и провинцијална оваква представа умјетникова лика. Па ипак!... Дивим се људима који могу да стварају у тим кртичјим условима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Заповиједам вам — рече им — да се ово све разиђе. Шта ће ов̓лика војска? Не би ни дланом о длан ударио, нестаде свега, као да није ништа ни било, а она узјаха коња и оде са свиралом
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ње су наде, И плаве мисли, и све оне пруге Велике среће; она живи дане Што човек каткад у часима туге Прозире, али лика им не знаде.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ја сам ту слику гледао неколико пута и сећао сам се лика сваког члана тог славног тима. Младог Луканића то је толико одушевљавало да је и сам хтео поћи на Колумбију да није
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У томе је разлика између реалне личности и књижевнога лика: овај други је увек део у односу на ону прву, део који добија свој смисао само на основу функције коју обавља у причи.
Најпре зато што је тешко говорити о стварном постојању ма којег књижевног лика. А онда и зато што Чарнојевић може бити споран као засебан књижевни лик.
Може се пећи да је у нашој књижевној критици разјашњен однос између ова два лика. Па ипак, кад дуго и стрпљиво радите на припремању критичког издања романа, уочавате понешто што би могло ићи у прилог
Мислим да то није случајно. Јер овај двојник, ова сенка од лика коју видимо тек у Рајићевом сну, долази нам из самог средишта пишчеве поетике.
Заметак Чарнојевићевог лика налазимо у објашњењу које је Црњански дао уз песму „Суматра“ 1920. године. Ту је први пут изложио своју поетику, нову
пореклом, животном судбином и песничком теоријом послужио је као стварносни прототип за обликовање Чарнојевићевог лика. Лика који је сенка.
животном судбином и песничком теоријом послужио је као стварносни прототип за обликовање Чарнојевићевог лика. Лика који је сенка.
Хијерархијско распоређивање тачака гледишта, од аутора па до епизодног лика, узајамни прелаз са спољњег на унутарњи опис, као и мотивација поступака која никада не измиче контроли, све то
трагу је и краћи запис о Црњансковом Чарнојевићу, у коме се, на само једном издвојеном питању, генезе једног књижевног лика, уз допунску припомоћ сплета биографских факата, евоцира преломни, међуратни период књижевне уметности у нас.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
визуелних, акустичких и тактилних, са финим прелазима; затим обиље чулних утисака који су преломљени у доживљају лика; најзад, хотимично везивање описа за око и ухо главне јунакиње, за њена изменљива телесна стања.
Премда се Софкино жртвовање може схватити и као казна, а ни грех није далеко од њенога лика: повремено ју је као могућност заносио и искушавао (рецимо у ИВ глави испробавање, па брзо одустајање да се пода
При томе се у доживљају лика - па и приповедача - влажно, хладно и тамно контрастира са позитивно вреднованим сувим, топлим и светлим.
али није имао намеру, и то је много занимљивије, ни да га напише просто у трећем лицу, одвојеном од јунакињиног лика. Сав усредсређен на Софку, он се колебао, и колебање се види у несигурној, испрекидано вођеној композицији.
При чему код Станковића - а по правилу је тако и код других писаца - аутор ретроспективни угао изводи из сећања неког лика.
А уопште, у роману, сећање лика може служити као мотивациони чинилац у организацији композиције, али га понекад налазимо само на нижој равни: с
ликова; потом, такође променљив однос између самих ликова; најзад, индивидуална а трерутачна перцепција из угла неког лика онако како ју је писац у том часу имагинирао.
у целини описује, и која је ауторова; она може бити, као што код Станковића често бива, преломљена у доживљају неког лика; затим долази тачка гледишта лика, или више ликова, што понекад води у врло сложене односе.
она може бити, као што код Станковића често бива, преломљена у доживљају неког лика; затим долази тачка гледишта лика, или више ликова, што понекад води у врло сложене односе.
на исту врсту преокретања, заправо свуда Станковића налазимо пред одлуком: продужити опис изнутра (из доживљаја лика) или га заменити описом споља (из ауторовог погледа).
све: на протицање времена у роману (што је у првом поглављу размотрено), на опажање и организацију простора, на опис лика, његове околине или на опис целог догађаја. Односи се, наравно, и на избор говора.
ретко где јасно показује, у извесном се смислу обнажује - како би рекли руски формалисти - да је јунакиња добила улогу лика у чијој се свести прелама опис који аутор у своје име даје.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зимом иде мука многа, Нема свако крова свога. Богаташи рујна лика, Сећајте се бескућника! Купују се чизме зимске И по леду да се гази, Купују се топле бунде И шалови и первази:
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Жеља за песмом без песника? Од прошлости и заборава време што се диви издајству мога заустављеног лика? Да ли то значи рећи промени: нећу! И оставити песму да се сама мења?
Како да те сачувам од туђих Мисли у мени, док бивам све луђи, За вредну горчину, шупље двојство лика, Чији је раст одјек будућности празне, Што податно тражи начине пролазне Да бујалост своју непролазно слика.
Петровић, Растко - АФРИКА
Најзад изабрасмо једну кућу где је девојка јединствено лепих обнажених груди, сањалачког, скоро нежнога лика и дугих дивних руку.
“ Овај је црнац, уосталом, први кога сам видео да је сасвим антипатичног лика и безобзирног држања. Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога утовар неће завршити.
онима који га први пут сретну у његовој земљи, а кад не глуми Европејца, то је та јасност и једноставност његовога лика, осветљеног очима, које дају телу могућности да види, и зубима, која омогућују телу да се обнавља.
То је болесни Блонде. Израз његовог лика и изглед имају нечег што је заједничко и биволу и човеку. Толико је тај лик прост у својој грађи и трагичан у својој
Пред неким селом на стази дочекује нас један витак деран, младић, намазан мирисима и уљем, обојеног лика плаветнилом, руку и ногу препуних гривни.
За даровима младожењиним ступају без ритма у круг и таст, и сам младожења. Они су исте старости, истога лика, те их једва разликујем. Ево се опет појављује млада из колибе. Сада је носе на раменима две прве жене младожењине.
Исте црвене терасе, испуцани зидови, фетиши, кокоши и козе. Једна црнкиња, витешког лика, као Мештровићев Обилић седи на тлу са троје близанаца који се апсолутно не разликује једно од другог.
Она је дугог лика, бледожутог, са татуажама под усном, увијене косе у велове. Рекло би се слика Делакроа или Диаза, тек доведена робиња,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Тек то рече, а исток се Зарумени, — дивна слика — Да л’ од жара моје среће, Ил’ од стида с вена лика? ЛXВИИ Овај лептир златокрили, Што с’ на пехар крина наже, Он је срећан и пресрећан, — Ал’ не уме да искаже.
Ја и тако к небу гледим, Ту им тражим лика, Кад се сетим мојих милих, драгих покојника. ЛВИИ Кад нам мили на пут пођу, Пуни смо жаљења, Рукујућ’ се
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Око ми није схватало небесне красоте лика, Срце и душа, сва природа внутрења тресла се од стрâ; Кад ал’ благе и силне им речи зазвонише озгор: „ „С нама је
Ти си залог од љубави, Моје драге дар, Ах, у теби тужан гледим Њеног лика чар. Ничи, ничи, рад’ утехе, Бели крине мој, Разливај ми љупкост рајску И вечито стој! Октобра 1842.
Ти си залог од љубави И последњи драге дар, Ах, у теби једном гледим Лика њеног дивни чар. Ничи, крине, рад’ утехе, И развијај рајски цвет. Да мирисом љупким красиш Мог зеленог венца сплет.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И невеста наша, Слава Победника, Са венцима рајским свежим и опојним Чека драгог свога крвавога лика, Чека га са стегом и трубама бојним. О, нераџин цвете, случајем не зови То знамење видно. О, заспи нас, заспи!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Немањина аутобиографија основ је за уметничко уобличавање његовог лика код двојице његових синова и биографа, Саве и Стефана, који су, сваки на свој начин, настојали да успоставе светачки
За вајање Немањиног литерарног лика владара и монаха Сава је користио већи број наративних модела и литерарних типова, поред слике коју је о себи дао сам
Али за убедљивост Немањиног лика и жив емотиван однос према њему, који доживљава и савремени читалац, има се захвалити искреној Савиној љубави и
У поимању светог Саве он је начинио радикалан заокрет. Све што је код Доментијана у обликовању Савиног лика било апстрактно, Теодосије је превео на конкретно. Он је пример средњевековног реализма.
Да је начин на који је српски краљевић обављао своју вазалску дужност могао помоћи обликовању његовог епског лика као народног заштитника показују два податка. Први је архивски.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1876. ЈАН ХУС На Сабору косничкоме Има, ваљда, пет стотина Црних риза и мантија — Али нигде ведра лика; Већ кô она туга тија Спустила се помрчина, Па се ваља као змија По грудима становника...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
све оне готово у једном оделу, с једнаким бројем низâ на прсима, и, нека сувља, нека дебља, али све плаве, једнака лика. До њих брат им.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И тако редом. Понављао је непрекидно како мора бити лепа као небески анђео, мила лика, смеђих груди, нежна и умиљата, висока три и по лакта, бујних груди, витких дугих ногу.
У себи и у другима видим само титраве сенке чувства, али њега нигде. Само његове бледе обрисе. Само одраз лика у блатњавој бари.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
По њеним мирним обалама, Као једини накит њен, Са својим витким гранчицама Жалосна врба баца сен. У томе хладу, мрка лика, Кад сунце жеже, кипти зној, По какав Турчин из Зворника Спокојно пуши чибук свој И ћутећ гледа на таласе, Пруживши
Мени је драго њено лице, Ја још једнако волим њу. Као суморног Алгијери Њеног ме лика води сјај Кроз освећене рајске двери, Где вечно млади трепти мај. Но даље с тугом!...
И кроз чарну гору, суморнога лика, Јасно звонце звони с овна преодника. 1880. ВАРТОЛОМЕЈСКА НОЋ Над умореним Паризом тавна се спушта ноћ, И тавни
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На жалост, рано се показала јака кратковидост, и наочари на детету још су додале непријатности лика. Али умиљатост, својтљивост, и нека мекана васпитаност озаравали су дете: „Госпа Нола стекла пажа”, шалила се паланка.
— Честитам ти, Лука, и радујем се. Ти можеш светла лика стати и пред мртвога оца, и пред матер, и пред твоју „добротворку”, како си ме у последњим писмима називао.
То га ружи, ако ту страну лика окрене. Кад се замисли, исправи главу некако изазивачки, лагано диже и спушта капке на очима, и усне му се узнемире.
Одлична књижица. — Нашла је књига пут и у Лику. Фрау Роза је показивала Бранку личке новине: Лика топло приказује дело, и назива Павла својим сином.
Лепши је од мене и Стеле. Нешто има од деда Јове граничара, али оне црне очи сасвим су у енглеском типу лика... А како си ти, Бранко? лепо изгледаш. — Хвала, добро сам.
Борила се Лекса са својим карактером. У тој девојци птичијег лика, као и у оца јој, у девојци тананој као шибљика, гушила се и романтика несрећне младости, и романтика породичног
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
раван Знати једну једину ствар и њоме знати све И за вратима чеках кришом рођај ти вечно славан И једино рад твога лика жртвовах оне сне Цео дан остах скривен укочено мотрећи ти ход Потом бих ноћу беснео дивље, викао звучне речи И међ
раван, Знати једну једину ствар и њоме знати све: И за вратима скривен чеках рођај ти вечно славан, И једино рад твога лика жртвовах оне Сне.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Коначно, дође и тренутак у коме је сликар могао да почне са сликањем Царичиног пресветлог лика. Дворани су, занемели од страхопоштовања, гледали како он на платно преноси сјај најсвечаније Царичине хаљине, па
Где би ту могао нићи цвет? Жељно се чекало да сликар повуче прве линије Царичиног лика. Али, само што сликар повуче линију царичине браде један дечачић викну: — Зевалица на зиду!
Али, у истом том часу сликар крикну и баци четкицу у страну. Прекасно! Једна за другом нестајале су црте Царичина лика, а онда се, на очиглед свих, Царица преобрати у цвет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Црте тога лика налазимо код Југовића, код Бановић Страхиње, код Срђе Злопоглеђе, код Мусића Стевана и, понајвише, код Милоша Обилића.
намета и да је касније, под теретом турских насиља, успомена на такво стање имала пресудан значај за стварање јуначког лика Марка Краљевића. Познато је да су се песме о Марку Краљевићу певале већ у XВИ веку.
У стварању оваквог Марковог лика народни певач нарочити удео приписује мајци Јевросими, која клетвом гони сина да суди „ни по бабу ни по стричевима“ и
У светској књижевности нема таквог лика као што је Дојчинов. Њега је могао да створи само народ који је столећима војевао против намета, увреда и бешчашћења.
Грујица Новаковић — по потпуности свога лика, по богатству црта, нарочито по својој надмоћности, чији су извори не само у физичкој снази него и у бистрини ума —
Како је приказан у песми Иво Сенковић и ага од Рибника он иде међу два или три најсугестивнија лика нашег херојског песништва.
Али речи се не смеју одвајати од поступака, карактера, целокупног лика личности која их је изговорила. А та личност је Милош Обилић, по песми човек простога рода, неправедно увређен, и