Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Но, како вам се допада мој Љуба? — Фајн — здрав момак! На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа. — Заповедајте. Пију ликер.
— Заповедајте. Пију ликер. — Ал’ је ОВО добар ликер, — рече чика-Гавра. — Ово је најфинији онајзликер, — примети Љуба. — Да ли је — прочитај!
— Заповедајте. Пију ликер. — Ал’ је ОВО добар ликер, — рече чика-Гавра. — Ово је најфинији онајзликер, — примети Љуба. — Да ли је — прочитај! — Нећу, не треба.
— Ово је најфинији онајзликер, — примети Љуба. — Да ли је — прочитај! — Нећу, не треба. Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође!
Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро? — Та и боље је за вас ликер него клавир. Хајдете! — Баш добро, — дода тихо чика—Гавра. Сам остаде Љуба са фрајлом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Хоће ли госпојца, можда, неко финије пиће? — Не, хвала. Не пијем. — Чоколад-ликер? — Хвала. — Аеро-коњак? Пелинковац? Или госпојца из Београда пије само виски? Одакле је оно госпојца? — Из Београда.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
(1723-1782), немачки писац лест — превара либо — који год, какав год, који, какав лижисан — чанколиз ликвор — ликер лис — лисац лихва — интерес уз камату лише — чак локај — лакеј, слуга лоно — крило лотарија — лутрија Лукијан —
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тад не мисли питко што ће сутра бити, Ту се мора ликер, пунч, токајер пити, Ту се деле карте, расипљу се новци, Ту постају банкрот млади ветроловци; Ту се игра, пева,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А оне речи је управила господи која су долазила у апотеку на ликер. Господин Јоксим се као мало зачуди питању: — Па научиће Павле француски, госпођо; врло просто.