Употреба речи ликове у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У народним причама и песмама јасно долази до изражаја симпатија за ликове који су слаби и немоћни. У њима о нејачи брину натприродне силе и добри људи.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Како да не! — ускликнух одушевљено. — Одувек сам волела твој стил! Узмимо, на пример, само како си обрадио женске ликове у Рату и миру од Лава Толстоја! Мислим да ти је то најбоље испало ... — Завежи! — избезуми се матори.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Црне и тешке рибарске прилике, којима сад не распознајем више ликове, раде тешко, превијају се, вуку, дрипче. Пошто је мрежа пуна и пошто ће ускоро да свиће, бродови се приближују и мрежа

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Чамалара, тако трену бесамртни ангел на свијетла и огњена крила к небу сјајну и трону вишњега међу своје блажене ликове: мене узе под зефирна крила и унесе у предјел небесни.

мртвило не да познат великога творца отеческо благоутробије, - рече Гаврил оцу бесмртноме - и на њине небројне ликове заждиће се жертва к твоме трону, све ће теби пламат признаношћу!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Преображавају свој вид већ према етапи пута с које их проматрамо. Спљашњавају се у беспросторне ликове, образују се у невјероватно деформираним пројекцијама.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

За њих кажемо да су ликови из бајке, а препознајемо их као ликове зато што су њихове карактеристике на типичан начин повезане са функцијама које у причи имају (зна се, на пример,

Ови оквири – познато је – знају да пресеку поједине ликове, да оставе, рецимо, само пола њихова тела или чак само руку, а то се чини и зато што је укупна композиција слике

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

38 Напослетку, кад се пажљивије погледа, види се да је наговештен и посебан однос према главној јунакињи: за остале ликове једноставно се каже да се „знало и причало”, док се за Софку употребљава већ помињана а толико јака допусна

Али он на ликове гледа као сведок са стране, као оштро, продорно, али увек и „туђе“ око. И не узима видљивог учешћа ни у једноме делу

Јер опис куће код њега и ваља најпре разумети као опис простора где најчешће затичемо његове ликове, где они проводе претежан део свога књижевног живота.

П. ) неком кућу продао”. 102 Учитавање се затим све више појачава, редом се преноси на остале ликове, па и на догађаје који се у међувремену дешавају; тако да читалац све до почетка Х главе ствари види искључиво у

Али зато и њихово строго поштовање за ликове може бити - а најчешће и јесте - поразно будући да тражи превелику личну жртву.

тврди, напослетку, и Милан Богдановић кад наглашава - у иначе изврсном огледу Реализам Борисава Станковића (1956) - да ликове спутавају „обичаји, нарави, прилике, читав одређени ред ствари, који зато ако је био примитиван, није ништа мање био

Просуђујемо ли са овога семиотичког становишта Станковићеве ликове, не преостаје друго него да им понашање одредимо као у високој мери условно, дакле и веома култивисано.

195 Што је за нас ствар индивидуалног избора, да ли ћемо ићи више уза зид или средином улице, то за Станковићеве ликове подлеже једној лако препознатљивој социокултурној норми. Норма је, уосталом, у приповеци и објашњена.

Можда и стога удовице иду међу занимљивије Станковићеве ликове, с јаком, драматичном психичком напетошћу. Та напетост или, конкретније, конфликт између чулне устрепталости и

Занимљиво је да нас Станковић у тренуцима пресудним за ликове - кад сами доносе судбоносне одлуке или када то други место њих чине - не уводи толико у њихову свест колико нам

је приповедач у исти мах не само учесник у радњи него и важан психолошки рефлектор: читалац из њега гледа на остале ликове, и из њега их тумачи, а не обрнуто.

ретко кад гледамо непосредно, него претежним делом или са Софкине стране или чак њеним очима и кроз њен доживљај. Ликове Станковићевог романа, према томе, не можемо ваљано разумети ако пре тога до у потанкости не расветлимо сложено грађен

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Поетско виђење прошлости кроз епске ликове народних јунака морало је у усменом систему бити веома развијено, морало је постојати јака потреба за поетизацијом

У најбољим налазимо исто што и у аутобиографији: живо осећање за народне потребе, дидактику, хумор, живописне ликове, поетске описе природе. Најзначајнији српски писац 18. в.

Змај је такође велики дечји песник, који је у мноштву песма дао незаборавне призоре и ликове из света детета, створивши прави епос детињства.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

О томе имамо сведочанства по свима музејима, но најлепших од њих било је у Петрограду. Удубљујући класичне ликове у племенито камење, мој се руски племић удубљује у она класична времена.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Она снова види све вечери касне, Кад је у колеби сваки кут грохотô; Види сва три сина, све ликове красне, Огњиште и ватру, вериге и котô. Све види и чује.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Они су носиоци најдубљих народних мисли и осећања. Сав хероизам, сва страдања, све жеље уткани су у те ликове. Између многобројних подвига у току деценија и столећа народ је издвајао најзначајније, између небројених патњи

Но, с друге стране, песма је сачувала дивне, мученичке, дубоко људске женске ликове. Иако у потчињеном положају, иако злостављана, жена је најчешће била стуб породице, она личност која постоји не себе

изразитије могло сагледати на примеру самог Марка Краљевића упркос његовом краљевском роду, како народне црте улазе у ликове и поступке феудалаца. Исти је случај и код Мусе. Забуна проистиче отуда што је Муса туђинац.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности