Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови: Крушка, Маринко, Иван и Лазар... Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...
Африка
Нигде ни сала ни претераних мишића; кожа угасито бакрена, светла и свилена. Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан.
Њина тела, необично лепа, постала су скоро филигранска у својој мишићности и пластици; њини ликови су одвише мисаони. Људи ниједног племена немају такву одмереност у опхођењу, такву невезаност и љубазност, а ипак, и
Изузев гривни, ниједна нема друге одеће до свеже лишће напред и позади. Њихови су ликови раздрагани; зуби који блеште и очи које сијају. Удови светли и чврсти.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Била је недеља и људи су се одмарали, тако да је плажа била готово празна. Једино су пецачи чучали уз обалу и њихови ликови посматрали су их окренути наопачке на тихој, готово замрлој Тиси.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сели су за ручак. Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће. На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатина Тарновског, Собјеског, Кошћушка, Домбровског, Поњатовског и још
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Краљевић, Војвода Пријезда, Бановић Страхиња и други) уједно су, како то показује једно истраживање, и најомиљенији ликови међу нашом децом.⁴⁹ Милош Обилић, витез над витезовима, најславнији је лик целокупне епске поезије.
причама и песмама јунаци се одликују превасходно храброшћу, самопоуздањем, снагом (физичком и умном), упорношћу итд. Ликови из народне књижевности увек су спремни на пустоловине, ризик, они су бунтовни, смели, подузетни и непослушни.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ту су призму пропуштена; детињство је светлосна тачка од које, повремено и неочекивано, долазе сигнали, сећања, слике, ликови, сазвучја: оно што осећамо, и оно знамо.
Чим га напусти, чаролије нестаје. Сви водећи ликови тог приповедачког круга обрасци су душевности и поетске осмишљености живота.
Појављују се људи-симболи, људи-речи, људи-имена, људи залутали из других књига (сви ликови Џона Питлфокса), личности од папира и текстила (Аћим, и други лутани из серије На слово, на слово), људи-риме
подсећају на најпознатију свакидашњицу, иако се крећу довољно слободно да бисмо с пажњом пратили њихове судбине, ликови романа уза све то остају чудесно нестварни: сваки њихов поступак, свако прегнуће, све, па и имена сама, обавијено је
Све је ту врло условно: и ликови, и радња, и време, и простор. Поповић прича о свему, и ни о чему: заплет му је пуки изговор за причу ради приче,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Мучила ме је стрепња да не наиђем на кога од њих, јер су ми њихови ликови остали у свести, те су ми били блиски. Али мучно је загледати, јер су сви мртви имали подједнако мученички израз, те
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Њихови ликови су компоновани са испрепуцаним јарболима и испреплетаним ужетима и одају тупу патњу и сиротињу. Њихов говор се састојао
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Помислим да сам рекао све што сам имао, одем у постељу, угасим лампу, а оно — искрсне нова тема, нагрну нови ликови и призори. Стари професор, бака на мартовском сунцу, деда који броји године, воз заспао између две станице, Крсто Пепа.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И не чују се бола крикови; Избледели су драги ликови, К’о избачене старе листине. А изгубљени добри трагови; Кобни плес смрти воде врагови Пред лицем нове, голе
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Славословни ликови ангелах, на безбројне хоре, легионе усијати у блажена поља, расхорена слаткогласијама и химнама вјечите љубови,
Бјеше грдно једном мрачно царство свуда своју владу раширило, и његови наказни ликови улазаху у поља небесна (те грдобе и тијех изродах до ја нико вообразит не зна), само што се свештенојзи гори и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Изуми ових великих људи чији се ликови налазе на овој великој слици, видели су се на сваком кораку изложбених просторија.
Били су одевени као и сви други грађани, али њихови маркантни ликови и њихове биране речи, остављали су на мене утисак да спадају у виши круг људи које је сам народ уздигао.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Њен су саставни део, дабоме, ликови као учесници радње. Прича је усредсређена на настанак везирове задужбине, па самим тим и на везира Јусуфа.
Јер то су границе и саме приче, као оквири на сликарскоме платну, па зато можемо сасвим лепо пратити како ликови у „Мосту на Жепи“ улазе у причу и излазе из ње.
За њих кажемо да су ликови из бајке, а препознајемо их као ликове зато што су њихове карактеристике на типичан начин повезане са функцијама које
Везир, неимар, Циганин Селим и писац хронограма такође су ликови, али новелистички: њихове су улоге строго одређене композицијом новеле, па би се могло рећи да њихове у новели
Ето се прича није завршила кад су сви раније наведени ликови већ изашли из ње, него се завршава описом моста. Штавише, кад се она доиста заврши, пред нама искрсава још један,
али не именује, онај исти предео с реком и језером, у деволској долини, у коме су у осмом веку живели Набор и Управда, ликови из Бурлеске господина Перуна бога грома.
онда се заиста с правом тврди да је Попина реч, као поетска, „равнодушна“, или чак окоштала, готово канонска, као ликови на иконама.
И као што на нашој икони и фресци – да продужимо ову паралелу – ликови и предмети не бацају своје сенке, јер се не признају спољњи извор светла, него унутарњи, који се, као што је познато,
Његови ликови, због густе мреже културних забрана, имају напет а прикривен унутрашњи живот, у веома чулном телу. Приповедач постаје
Код простора се та мрежа у Станковићевим текстовима необично добро види. И види се како ликови реагују на простор по коме се крећу, како га доживљавају, нарочито према степену његове отворености или затворености.
Нешто шира испитивања, у која се овде не може улазити, на крају су показала да култура из које нам Станковићеви ликови долазе није нимало сурова и дивља, како су критичари редом истицали, него је то једна стара, врло утаначена и врло
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али не треба мешати грађу из које су ликови саздани са њима самим. Они су условне, књижевне творевине, па се стога и не могу разлагати и посматрати средствима,
не могу разлагати и посматрати средствима, рецимо, аналитичке психологије као да су пред нама изворно дате личности. Ликови Станковићеви, њихове судбине, па и Софкина судбина, могу се како ваља разумети тек кад их посматрамо у њиховоме
варош, утопијска колико и стварна; својим се границама, унутарњим и спољњим, она подудара са простором по коме се ликови крећу и живе.
које љубопитљиви поглед заустављају већ на дворишној капији - изнутра гледало, које би гледало у тренуцима кад се ликови у интимноме простору опуштају, обзири слабе а нагони и жеље навиру у појачаној психосоматској динамици.
Штавише, њих ликови нису толико вољно одабрали колико су им они просто отели маха. И ваљда из те за нас немерљиве, али за Станковићевог
И ваљда из те за нас немерљиве, али за Станковићевог приповедача и мерљиве и знане разлике између онога што ликови пред блиским људима желе показати и што им се нехотично отима, заправо и долази она особена, осетно напрегнута, неким
да је дошло до замене какву и у психолошком тумачењу налазимо кад се помоћу приватне личности пишчеве објавшњавају ликови у роману.
Јер ликови овде мало говоре, дијалог је редак, а и кад га има, оскудан је. Али тако је само споља, а споља су гледали готово сви
Човек би се овде могао присетити Станковићевог приповедача из Старих дана, кога ликови зову Миле; рецимо у часу кад сустопице прати Томчу и - како је раније већ истицано - у његовој мимици и покретима
ју је извео из књижевне вароши, из онога, наиме, утопијског простора у коме не живе стварни људи, него његови књижевни ликови.
И као што то често бива, у преокрету ситуације уводе се нови ликови. У Нечистој крви при томе се уводи једна посве нова, газда-Маркова породица, која је такође трочлана (отац Марко,
Таква потпуна, ненијансирана а уједанпут учињена промена, чини да нам ликови Станковићеви понекад изгледај у психолошки прости, примитивни чак.
Петровић, Растко - АФРИКА
Нигде ни сала ни претераних мишића; кожа угасито бакрена, светла и свилена. Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан.
Њина тела, необично лепа, постала су скоро филигранска у својој мишићности и пластици; њини ликови су одвише мисаони. Људи ниједног племена немају такву одмереност у опхођењу, такву невезаност и љубазност, а ипак, и
Изузев гривни, ниједна нема друге одеће до свеже лишће напред и позади. Њихови су ликови раздрагани; зуби који блеште и очи које сијају. Удови светли и чврсти.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
1952. Штампа ратну хронику из Другог светског рата Велика забуна. 1956. Објављује роман из заробљеничког живота Ликови у сенци. 1962. Умро у Београду.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И док пољима њихов кикот звони, У њином оку блиста мир гробова И протежу се, кô сенке јаблана, Ликови хладних северних богова. И бише деца Светом Речју збрана.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
појављују се типски ликови у потенцираним ситуацијама, у којима ће те особине доћи до најбољег изражаја. Најпознатији је национални типски лик
Српски модеран роман и приповетка заправо почињу од Борисава Станковића (1876-1927). Његови су ликови сложено грађени, с јаким унутрашњим конфликтом између противречних побуда.
Најзад, Роман о Лондону (1972) даје слику емиграната, расејаних лица у савременом мегалополису. Сви ликови, и цео један народ, налазе се у потрази за завичајем.
Лалић у следећим романима неће мењати тематику, ни време и место збивања (северна Црна Гора), чак ће се и исти ликови појављивати више пута.
Мрачне сцене из нацистичког логора и ликови који су изгубили људске особине приближавају Небески одред егзистенцијалистичкој драми.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ми смо већ обележили садржину, видели смо главну тему. У потпуном складу са таквом садржином, са таквом темом, стоје ликови и подвизи јунака наше народне епике. У њима је оваплоћена вековна борба.
У песмама у вези с маричком битком помиње се само Вукашин; иначе, и Вукашин и Угљеша представљени су као негативни ликови (вероватно, због тога што су се држали као самостални владари за Урошева живота).
посматрање и чврсте уверености да има само један начин за обрачун с тиранијом, могли су да се створе овакви ликови какви су Пријездин и Јеличин. Кајица Радоња и Облачић Раде у нечем личе на Милоша Војиновића.
Крв не иде из бабине руке, него иде крвца из конопца“, Многобројни су и разнолики хајдучки ликови који су сачувани у народној песми.
Најизразитији хајдучки ликови су: Старина Новак, Грујица Новаковић, Костреш харамбаша, стари Вујадин, Мали Радојица, љуба хајдук-Вукосава.
Весели се, Поцерац-Милошу! дуго ти се име спомињало, докле текло сунца и мјесеца! Очигледно, ови ликови имају много заједничког са јунацима из средњих и старијих времена.
Због директног говора ти односи и ситуације су сликовитији, а ликови појединих јунака у њима непосреднији, живљи, рељефнији, њихове индивидуалности пуније и конкретније.