Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Ја одох кући... Хтела сам плакати, али већ не беше суза... А шта би помогле сузе, баш да сам их и потоком лила? Моје ране беху дубље, бол и туга тежи него да би их неколико капљица тога горкога мелема залечити могле!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Полетеше као сиви соколи. За час их нестаде у редовима турским. И дотле се лила крв, али се сад проли. Наста забуна међу Турцима. Они изгубише памет... Што пође на шанац, то паде од зрна...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јула је у ћошку плакала, потоком лила сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора, и гледала без икаквог
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
минђуше, ту су ти валови У кума Персе капа од блонда, црвена пантљика и бео цвет; око врата ланац од две струке; аљина лила-фарб и црн појас; на врату леп бајадер, па ти стала код стола сека Јуле, мило ти је да је погледиш: А ја?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Киша је лила као из кабла. На обали, у густој и високој трави, људи се беху разместили без икаквог реда, полегавши по блату.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Није никаква рана, заправо! — поврну медик. — Зрно је прошло кроз месо и није ни дохватило кост! Нâко је исто лила крв и рана се мало запалила! Двије, највише три недјеље, па ће и устати.
Милићевић, Вук - Беспуће
и уздрхтало јецање; и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог јада који је лила у сузе, и он се стресаше, видећи је како дршће, са врелим челом на хладном столу, како јој играју груди како јој руке,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сваки дан га Мила полазила, На гробу му грозне сузе лила. Сузе лила, јаде набрајала, Име њему често спомињала, Тужно, јадно — кам би заплакао, Ма јад отај дуго не трајао.
Сваки дан га Мила полазила, На гробу му грозне сузе лила. Сузе лила, јаде набрајала, Име њему често спомињала, Тужно, јадно — кам би заплакао, Ма јад отај дуго не трајао.
била: Коса врана сада се милота Као и пре по зрацима вила, Снежна лица и сад је белота Као и пре на ме смехе лила, Смехе лила, на мене гледала, У срце ми блаженство сипала. 54.
врана сада се милота Као и пре по зрацима вила, Снежна лица и сад је белота Као и пре на ме смехе лила, Смехе лила, на мене гледала, У срце ми блаженство сипала. 54.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Свештенорујна куд лила жерав збациће стихар лахор перајар. Прте иноци свете окрњке, што се чатило, што се жагрило што је кривено ноћу у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници су нас нетремице гледали, готови да следују заповестима овога младића. А киша је лила, па им се цеди низ лице и одело, које је већ давно било засићено водом.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
188. Ангелина воду лила, На воду се наклонила, Сама себи говорила: “Мили Боже, лепа ли сам, Лепа ли сам, млада ли сам, Још да имам црне
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Крај његових је ногу клекла— Румена крв је из њих текла... Некад је на њих скупоцен лила Нард, А сад им грдне ране мила Очајних суза горком росом, С њих отирала својом косом Крв...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева Душа клече, Ристу рече: Ја сам душа мејанџијска; У вино сам воду лила, У ракију бенђелуке, Дуплом кредом биљежила.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Дођоше врућине нечувене и маслачак поче да вене. Облачак притрча брзо у помоћ: киша је лила све до у поноћ. И кад год је било потребе, облачак даваше све од себе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Са слушкињом?“ проверавала је. „И јарџије с њима спавају“, задовољно је потврђивао главом. Стреха је лила отопљен снег, око њих су хладно брбориле барице марта. Хтела је да заплаче, али је све сузе већ била потрошила.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Седам дана како је она немилосрдно лила без престанка и држала нас под стрејама где смо побегли из наших логора које олуја уништи једно послеподне кад се
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Да си умро пре десетак лета, Само б’ својта твоја сузе лила; Да с’ живео још десетак лета, Црна би ти земља лакша била.
Краков, Станислав - КРИЛА
— О... о... о... Крв је избијала на грудима, и лила се преко суре блузе. Војници су расекли и раздрли блузу са прсију. Указаше се маљаве груди по средини пробијене.
Војници су расекли и раздрли блузу са прсију. Указаше се маљаве груди по средини пробијене. Црна крв се лила по маљама и беломе месу. Лице се грчило од болова. — Ду—шане... убише... децу... децу моју...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Лакше подносим артиљеријску ватру него грмљавину — вели Ћирић. Муње су парале облаке, киша је немилице лила. Седели смо најежени на коњима, док су крупне кишне капи пљуштале по нама. Са свих страна је севало, грмело, грувало...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад почне бука, разум се повлачи. Артемије Брзан је напао у току ноћи јужни бедем. Лила је досадна киша, магла се већ у предвечерје била дигла из долине и прекрила читав хрбат Лаушевог брега.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Психеја, блудећи плачна, кад љубав небо јој узе, У цветне чашице ове лила је најдраже сузе. И помињући прошлост, венац је од њега плела, И он је мирисô благо са светлог њезиног чела.
песмом њега, И тужна, у самоћи, Спустивши руке своје На своја бела крила, У твоје бистре вале Бисерне сузе лила. Ја ћу, без миле наде, И одсад њега звати И с тугом спомињати Његово слатко име.
Је ли она жива? Ил' све одавно вечни санак снива? Можда је некад у минуло доба Старица мајка долазила туне, И лила сузе више рâна гроба, И звала сина што у њему труне. Плакала дуго и дуго га звала, Доклен и сама у гроб није пала? 10.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Искочише шегрти у лов за робом, и онога часа сви и нестадоше у страшноме пљуску. Толика се вода лила, да је жуборило по авлијама, а по крововима стојала врста ратне лупњаве.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— јецала је стрина и, разуме се, из очију је лила киша суза као из решетке за туширање кад се повуче онај ланчић. — Црни сине, шта си јој казао? — пита очајно мајка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Било их је двадесетак. Стајали су дечаци на путу, док је киша немилице лила. Носићи им помодрели од зиме. Сви су носили на глави неке старе шајкаче, сигурно од помрлих војника, да су им уши биле
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али, упрљаног крвљу, прахом и знојем, заручница га није познала: „Душо моја, млада Доротејо, лила селе Деренчића бана, ал' ме, душо, припознат не мореш ради лица потна, напрашена, што посмиди прахом и оловом?
Песме које описују тај живот идиличан и крвав, где се лила и крв и млеко у исто доба, имају каткад слике тог живота сасвим реалне, интимне, детаљне.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити. Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима