Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Леђима наслоњен на срушену кућу, у којој расту коприва и трава, и око које се више ни лимару, ни зидару, не вреди трудити, седим на сунцу, међу маслачцима, и не знам шта је већа милост и радост: овом