Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Своје махом нејасне и чудњачке идеје излагао је мутним, често неразумљивим језиком. Моралист, археолог, лингвист, географ, песник, он је све покушавао и нигде није успео, све радио као дилетант и химеричан дух, имајући лепих
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Штавише, на сасвим другој страни, али у исто време, први пут је један озбиљан лингвист, Лав Јакубински, близак формализму и футуризму, порекло поезије извео из чистог инфантилног језгра – из дечјег тепања.
година, управо у Београду као и у Софији и Паризу, заступали руски научници у емиграцији, међу којима и истакнути лингвист Н. С. Трубецкој.
Није, међутим, тако у поезији; поготову није тако у Попиној поезији. Наш лингвист Ранко Бугарски обратио је пажњу на синтагму у самоме наслову Попине књиге Споредно небо; ми његову анализу на равни
Још је у прошлом веку пољскоруски лингвист Н. Крушевски историју речи одређивао као историју њене све шире употребе, при чему се специфичност, пуноћа њенога
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Занимљиво је такође да је лингвист Георгиј Винокур давно запазио у синтакси авангардног песника Мајаковског оно што ми данас откривамо у синтакси