Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Седи, Јелице!... Ох, како је ово дивно место!... Осећаш ли како липа мирише?... Чујеш ли песму славуја?... Веле да он сву драгу ноћ само љубави пева, кажу да и он љуби... — Ох, Милисаве!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ко је тај што ме гони и води кроз ватру битке и огањ грипа да једем, спавам, трунем у води, а кров ми само стара липа?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Док блиснуше небеса у часу, И шум чудан прође по самоћи, Мирис липа долином се расу: Једна душа мину посред ноћи...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор. И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Е де! Оћим да купим, оћим да си осиромашим; нећим да купим, оћи да иди проклето на нотариус, ис тон официр, ће та липа... Знајте садашње свету. ДИМА: Тифлуте то филун пери то филуменом ЈАЊА: Што? На ову кугу од време? О теос, филакси!
Црњански, Милош - Сеобе 2
А доња, укопана у земљу, за зиму. Пред њеним пенџерима, испод два реда липа, све је било у жбуњу јасмина, и јоргована.
Стајао је тако, изгубљен, испод липа, крај фењера, који је био спустио крај себе, на земљу, међ ноге. Био је загледан, низ стрму, празну, будимску, улицу.
Кола су тада већ била зашла у неко село и дизала су прашину, у коју се мешао, са свих страна, мирис липа – које су те године биле процвале рано. Зачу се, однекуда, и неко, ситно, сеоско, звоно.
Него су, у свему, подложне уобразиљи. Не вреди мирис липа, него теј од липа, одличан, за стомак човека и за бешику. А без функционариума бешике човек не може имати ни добре,
Него су, у свему, подложне уобразиљи. Не вреди мирис липа, него теј од липа, одличан, за стомак човека и за бешику. А без функционариума бешике човек не може имати ни добре, философическе,
тога, кроз тај мирис јасмина из пролећа, кроз тај сјај звезда у ноћи, кроз те црне очи што га гледају из расцветаних липа.
После турских ратова, Вијена је била постала варош башта, јасмина, јоргована, липа, игранки, песама, вина. Било је, као и другде у Европи, и у њој, лопова, кесароша, проститутки, доста, али су убиства,
Будим је, истина, то лето, био весео, после летњих киша, сав у мирису липа и багрења. Расцијанска варош, која је у прошлим ратовима давала царству толику војску, пливала је и сад у изобиљу, то
У соби, кроз чије је прозоре мирисала покисла башта, била је пријатна хладовина. Грање липа, и кестенова, допирало је до првог спрата, а муње су осветљавале њену постељу, као да је неко, са облака, хтео да је
Будим, Гран, Темишвар, Липа, Сента, биле су битке оне прве армије, победе читавог њиховог национа. Последње, после сто година – Кустоца, Солферино
На тој земљи, на Донецу, сем мирисне, високе, траве, багрења и липа, није живе душе било. Каткад би се само неки коњаници појавили, на видику.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лаки ветрић осмену се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се Па кроз липу вирну. Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну. 1843, 6. дек.
(1844, 5. јул) ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири Кô и пре, Врело жубори По лисној гори Кô и пре, Ја сам млада Овде сада Кô и пре, Сунце бега, Ал' нема
— Мила моја, зоро моја, Сунце дану моме, О слађана мисли моја А о злату моме! (1846, 6. јун) ЈАДИ ИЗНЕНАДА Липа стоји насред двора, Сунце сјаје одозгора, А под липом једна дева Везе млада па попева: „Итро, итро, игло моја!
“ Тако мома песму доче, Сунце јарко пламтит поче Да деклицу красну згледа, А угледат липа не да. Мома везла — готова је, Тура везак па устаје, Гледа брду, двором шета, Ал' одозго једна чета — „Боже,
све јасно канô у по дана Када сине луча та сунчана, Дивно место, пуно лепирића, Пуно тица, и пуно цветића, Пуно липа и друге дивоте — Баш ми срце из недара оте.
Збогом, горе, места моја слатка, Пуна липа и дебела латка, Пуна тица, пуна јагодица, Јагодица, прелепа ђурђица; Збогом, доле, збогом мирисаве Пуне оне љубице
другојзи страни, А одавде све још убавије: Како само долина се вије, Како гора подигла се густа, А по гори све та липа пуста, Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују, Уз косове браћа
А одавде све још убавије: Како само долина се вије, Како гора подигла се густа, А по гори све та липа пуста, Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују, Уз косове браћа подвикују: „Ао
каке печенице, Повратити срце гладно, трудно, Воде ладне напојити жудно; Воду пијеш, а врело жубори, А над тобом липа мирисава, А славуји свуд поју по гори, А крај тебе цветићи и трава!
се стена слива Умилно његов жуборећи пад, На брежићи му дикоји почива Зефирима љуљан њежни цветић млад; Мложина липа тебе ту покрива, На тебе шиљућ благодатни лад, А поред тебе врела воде клизе И вијају се чак до оне низе. 30.
“ Па се млађан за њом стисну Довати је саде, Мили боже, она врисну Па у траву паде. Липа гране шири, Шапће дану сјајну: Вири, дане, вири; Али чувај тајну. ОПРОШТАЈ ДРАГОГ И ДРАГЕ Спеван до поле 11/12.
О како душу диже силно! О красото ти дивна брда! О како доља лепо врда! О како лаор мирис краде! — Јер липа доста тог имаде. Итд. у мисли иде к Стражилову, онде пије воде, бере цвеће, етц., етц.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ил' гробни низу! ил' рајски вису! увели цвете! однет мирису! — Мирису, да: — та беше нам липа, славујма српским у лишћу лег, а из цветова мирисе сипа патничком свету богодан лек.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Дан само међу данима, а ипак Друкчији, као бели лист у књизи; Прекид у тексту. Одмориште. Липа Грезне у жуто, црвени се шипак, А сви дохвати подједнако близи Или далеки, и сви недохвати, Све је у знаку половине
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ПАНОНИЈЕ 92 КАО ЛАЂА ПО ПУЧИНИ 99 ИИ 103 ВИСАРИОН РАЧАНИН: РАЧОМ О ПОСТУ ЧАСНОМ 104 ПРОХОР РАЧАНИН: ЛИПА РАЧАНСКА 105 КИРИЈАК РАЧАНИН: САН У ИСПОСНИЦИ 106 ДОРОТЕЈ РАЧАНИН: СЛОВО У ПЧЕЛИЊАКУ 107 ТЕОДОР РАЧАНИН: ЖАЛ ЗА
У доба поста Христос је маслачак. По церов-горју гдегде врана, гачак. ПРОХОР РАЧАНИН: ЛИПА РАЧАНСКА У цркви липе липов бог се светли, а дружба пчела, приљежно, у срху, имање тече.
Један јаблан ушиљеног мача само што се не забоде у пун месец. Кроз већ нажутела руна двеју липа назире се софра, модра и бескрајно удаљена, за којом вечерају узрујане звезде, а у заумној дубини Вишњег модрила Неко
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Надамном мирише у облацима сивим шума твоја фрушка, од тамјана кадионица сребрних. И док звезде гаси ветар липа ја се смрти дивим. Она ми се чини једина чиста и поносна судбина мушка. А икона се блиста.
Наша црква била је чувена по иконостасу Данила. Порта је била башта, са пљуском јасмина, и липа. Насред Темишвара, сваке недеље, кад је време лепо, свирала је војна музика, на тргу, опкољеном терасама ресторана и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
сјајем ове прве ноћи Како се у мојој обновљеној души, Уз веселу песму раздраганих гнезда Док шушти топола и мирише липа И радосно небо месечину сипа, Тајанствено рађа ново јато звезда...
твоје Из црне ти чарапе кад провири, Ја склопих очи и задрхтах тада, И све што беше са мном и крај мене, Редови липа, и људи, и жене, И та старинска осветљена зграда, И месечина, и природа цела, Стопи се намах, за минуту једну, У
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПЕСМА ТАМЕ Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.
Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ. Добро ми дош’о, тренуте радости!
Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
могу да буду и поетске лепоте (Оденуо се као гора листом, Нагиздала се као ливада о Петрову-дне, Оправио се као липа у пролеће, Чиста пшеница као да је голуб зрно по зрно бирао, Господски иде као патка по дубоком виру итд.
Ођевен као цвијет. Ођео се као каћун. Окитио се као гора листом. Оправио се као липа у пролеће. Оста један као пањ у лазину. Порастао као конопља. Пун беседе као шипак зрна.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
врапчи, из Дунава шарански и смуђевски, и све се разуме, и што петао кукуриче са руде, и што лонац крчка, и што липа шкрипи!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика. А вра-Брне је јопет душеван. — Липа ми његова душевност, кад одире људе каматом!
Здрав уранија! — Откуда ти у ово доба? — пита фратар надувајући образе. Ја пошâ још синоћке. Кâ, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина... — добро, добро, па зашта си дошâ, а? Кушмељ се снеби због така дочека.
Јелици да јој се кунем богом и светим Франом и свим на свиту да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О најлепше се липа смеје — У самом ваздуху као густ врт. Под очима трава мирно веје. Жута се лала у њој злати И клати и тако теку сати.
Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе. Већ видим ров са новим каблом: Пашће у подне липа стара. (Ишчупаће ми са тим стаблом Најдражи мирис мог олтара.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он! рикнуло је у њему и пресекло му дах. Био је стара, накривљена липа. Фијакер је пред гвозденом капијом, на десетак корачаја од њега, стао.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Длето је од њега просто одскакало. — Покушај с липом. Мекша је! — упозори га мајка. — Липа је за бабе! — држећи ножић у левој, а пањић придржавајући патрљком десне руке поче резбарити.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
После Другог рата она се ширила и преплитала са крошњама израслих липа тако да над Француском улицом, сада, чак и у затамњеним данима, непрекидно трепере слојеви светлосне прашине која
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А одавде све још убавије Како само долина се вије! Како гора подигла се густа! А по гори сва та липа пуста! Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују; Уз косове браћа
А одавде све још убавије Како само долина се вије! Како гора подигла се густа! А по гори сва та липа пуста! Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују; Уз косове браћа подвикују: „Ао, данче,
Лаки ветрић осме'ну се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену се, Па кроз липу вирну. Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: „Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну!“ Бр.
Л. Костић XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири, К'о и пре. Врело жубори По лисној гори, К'о и пре. Ја сам млада Овде сада, К'о и пре.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То не знам. Али одох, знај од-ох... Прођосмо цркву и скретосмо у његову улицу коју сам познавао. Велике, црне сенке липа покретале се на земљи потајно као утваре. На улици пред бербер ницом кашљао је и гласно зевао ноћни стражар.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ох, какво је само клање било! XИ СПОКОЈСТВО По земљи су били редови носила. Над њима је било лишће липа и сјај солунског неба, невидљиве ласте и једна далека залутала песма. Ваљда каквог пијаног морнара.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
По дивном Левчу, Куда је срндаћ некад весело Кроз густо лисје липа мирисних Са мудрим оком извор тражио, Сад човек онде, страхом присиљен, Прикрива нејач, обучавајућ Да гласа свога
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1912) ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ Како опојно мирише липа И тихе ноћне сени мру, Док црвен бакар зраке сипа И тешко дише влат у сну. Дубоко, немо жеље мру.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
68 КУКОЉ 69 КУКУРЕК 70 КУКУРУЗ 70 КУКУТА 72 КУПИНА 72 КУПУС 74 ЛАЗАРИЦА 74 ЛАЛА 75 ЛАН 75 ЛЕСКА 76 ЛИМУН 78 ЛИНЦУРА 79 ЛИПА 79 ЛОВОР 81 ЛОЗОВИНА 81 ЉУБИЧИЦА 82 ЉУТИЋ 82 МАЈКИНА
, 511; 532), трбобоље (иб.). Њен корен обично се потапа у ракију. ЛИПА Лінде (тіліа). Липа. Реч је прасловенска. Шулек, Рад, 39, 12. Л. је, код Срба и Словена уопште, била свето дрво (в.
, 511; 532), трбобоље (иб.). Њен корен обично се потапа у ракију. ЛИПА Лінде (тіліа). Липа. Реч је прасловенска. Шулек, Рад, 39, 12. Л. је, код Срба и Словена уопште, била свето дрво (в. уопште В.
код извора у Цернику (Славонија) била некада, прастара л. (»најстарија југославенска липа!«), па је доцније ту стављен крст (Рад, 1. с., 164).
и чита јеванђеље (Врчевић, Помање, 76). Поједине свете липе спомињу се често, нпр. Хаџи-липа у Бањалуци (Шк. вјесн. ‹Сарајево› 10, 1903, 775), липа код села »Липника« (околина Бихаћа, БВ, 6, 1891, 216), л.
Поједине свете липе спомињу се често, нпр. Хаџи-липа у Бањалуци (Шк. вјесн. ‹Сарајево› 10, 1903, 775), липа код села »Липника« (околина Бихаћа, БВ, 6, 1891, 216), л. код Требича (Славонија, Рад, о. с., 159).
« (ЗНЖОЈС, 12, 304; упор. и ТРЂ, ННЖ, 3, 34). Чињеница да се липа радо сади по гробљу (ГЗМ, 6, 154) доказ је да се она сматра и као сеновито дрво.
које припадају дивовима), или, најзад, божанствима (храст богу громовнику, леска неком великом женском божанству, липа такође неком великом божанству)« (Мит и религија у Срба, 6).
Ћипико, Иво - Пауци
у добру”, дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше наискап и запјевајмо „Липа наша домовино!” Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.
Нима ни недиљу дан' да сам ти их да... — Свући ћу, кад хоћете... Ма знам ја што је'... Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. — Не зановетај. Свуци, па 'ајде! — Не бојте се, оставићу их!
И доста ми је у тузи миса 'на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем. Мучим се како ћу чакод заштедит', па да ми се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нагрнули су одасвуд кљасти и узети, шугави и костоболни, сушичави и суманути. Гледам те несрећнике што леже у хладу липа у дворишту. Окупили су се овде као гроздови чавки, чекају на ред код Доротеја.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
не. 1888. ОМОРИКА У дубини тавних гора, где широка липа мири, Усамљена оморика црне своје гране шири. Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа.
Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледô у долине. Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А уз њу ће долетети Много, много живих птица, Па ће опет оживети Наша липа и баштица. СРПСТВО МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Шта је Српство?
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
сам те старче пастиру Усред белога града Пролазио си нешто после поноћи Огњеним пољем врачева Између сенки кућа и липа Носио си живо вуче око врата Свирао у липов лист Две искре ти играле по кожуху И љубиле риђу браду и руке Нисам те
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Лети, а испод њега промиче сребрна плоча воде, мравињаци ситнији од камичака, крошње липа! Сав у грозници врати се Белко свом дому, али читаву ноћ није успео ока да склопи. Можда му се летење само приснило?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Али најгоре што је, То веће не знаде вајно; Најгоре и најлуђе ја сам У срцу носио тајно. 25 Цветала је липа, славуј клицô јасно, Смејало се сунце радосно и ведро; Ти загрли мене и пољуби страсно, И притисну чврсто на