Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И чујем како на фуруни зуји чајник, мирис липе се у снегу осећа, и видим како скочањене руке лончетом чаја греје дрвосеча, чији син излази у пролетњи дан,
Сви су вашљиви, прале, регрути, врве ваши по живом лешу, изнад црвене липе што жути анђели се бишту и чешу! Браниоци и нападачи, Тужиоци, жртве и кривци, свети ратници и колачи: вашљивице
Јасиковца према Спасовњачи, од Спасовњаче до на Ђаков камен, на Околишта, па према Кондеру, од Кондера преко Шупље липе, на Бобију, на Савин камен и Кик, са Крушевља на Таталију, од Ланишта до Велике равни, с Велике равни до у Губин
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
те примио; и стајаћу док ти уђеш у Китог, па кад два пиштоља избациш, онда ћу знати да си на саламет изишао, и с моје липе вире скинуо. и после који кога море, и чија дубље засече (тј. сабља).
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Неки ме хладни зној обузе. Ја побегох из собе и седох на једну клупу у ходнику. Кроз отворен прозор пиркаше са оне липе сладак, миришљав дах. — Не! — рекох ја. — Већи је онај горе и од мога друга Јоце! Он ће дати ономе.
узглавак, Благојев губер; и хоћу ти, Петрија, што ти је брат на робији, да узмеш подупирачу, па да растераш кокошке с липе и да сву ноћ стојиш више мене. А ко не послуша — „убио га бог!” Еј, бре, јесте ли чуле? Боже мој!
Африка
Лутамо широким авенијама, засађеним великим гвинејским дрветом, „фромажеом“, што увече личи на наше липе. Топли пријатни мирис црвених цветова покрива овај заспали град широких улица, црвене утабане земље и дрвених
Црњански, Милош - Сеобе 2
Госпожа Евдокија се тужила да су јој утрнула колена, и да се сећа како су, прошле ноћи, у Рабу, мирисале липе, исто тако. И јасмини. А Божич је онда упозоравао Павла, како жене не знају да мисле ништа корисно.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
октобром«, бившим »Луксором«, за столовима »Велике астрономије« бравари и урамљивачи слика пили су пиво на кригле, липе су цветале у Церској.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
) ПУТНИК И ТИЦА Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбија. А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје.
Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда, Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш?
уздану, Задркта се па још већма плану, Плану срце, а глава ми букну, Па за момом одма трагом сукну, Брзо стиго липе поносите, Али онде до две стазе вите, На тој ништа, онде нешто бело — Брже тамо, она је зацело!
Ал' се брго из забуне трго, Па се живо другој стази врну, Па полете њоме унапреда, Али само липе вите згледа, Само липе, само нојцу црну. Боже, Боже, дакле баш занаго Да не видим што је срцу драго!
се брго из забуне трго, Па се живо другој стази врну, Па полете њоме унапреда, Али само липе вите згледа, Само липе, само нојцу црну. Боже, Боже, дакле баш занаго Да не видим што је срцу драго!
Стењем, цвећем дивно окићено, Ту се воде понапијем добро, Те погледим околине, побро, Ал' стајау стене поносите, Липе гране рашириле вите, Нигде никог, дебело залађе, Благо драгу ко ту драго нађе! Тице поју: Благо ли си нама!
брега ресе, И скаче потом из ње напоље, Прескаче јарак у гај који прати; У гају сад је, на десно се вије, Високе липе око веће види, Под којима кристално врело тече; Сад већем његов сребрни талас, У коме огледа месец своје лице.
Ал' ди је она, ди се сакрила? За дубом липе? — Ту је, ту ће бити, У себи Милан виче, говори, — Јер често с' она вако играла. Но је ли сад?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Али сад осећам страх... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Да ти приставим чај? Оћеш од липе? Од шипурка? Од трешњиних петељки? Најбоље да ти скувам од нане. Нана смирује.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(9. ВИ 1989) АМОР ФАТІ Кажу ми, чујним шапатом, две липе иза куће: Ти си крив; ти си овде посадио нас обе у клизиште, на север, да штитимо ти темељ Рушевног дома — а много
нас ветар чешља, А ти си крив: због тебе ширимо корење овде у градску јаловину, у шут, у кршевину — Кажу ми шапатом липе, а ја им шапатом велим: Добро је што је тако; добро је што постоји Несразмер, кад се узрок сретне са последицом; Ево
велим: Добро је што је тако; добро је што постоји Несразмер, кад се узрок сретне са последицом; Ево вам благослов, липе; а ваш је благослов мени Прерастање мог чина, прерастање мог часа. (4—5.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У сјенци липе поје братија. Подржи, Боже, бруј над животом! (Нека ми свирне црна хартија музиком рала што шкрипи чотом!
У доба поста Христос је маслачак. По церов-горју гдегде врана, гачак. ПРОХОР РАЧАНИН: ЛИПА РАЧАНСКА У цркви липе липов бог се светли, а дружба пчела, приљежно, у срху, имање тече.
) По пелуд-царству стадо пасе, гуди што службу чини просјаку и луди. У цркви липе липов бог се светли, а саће јуна као квасац буја и попак жеже, и жубори гуја. Тек сјајак ланен (анђео ли, цвет ли?
), кроз свето руно (блажен, душо, лан ти), у сабор-коло с пропланка упламти. У цркви липе липов бог се светли. КИРИЈАК РАЧАНИН: САН У ИСПОСНИЦИ Шљивике гужва рачваст налет ветра.
ИИ Вилењак биљни јасне се са дуда: Четинар ја сам, листопадан, срмен, из липе бројим јасикова чуда по дану тек сам усред ноћи црвен; у глогу гајим дрхтавицу тисе: пламичак смисла да не загуби
У саму себе тек би унатрашке. В О жишко липе с јасеновог храста, у таквом склопу тек си светилиште, у крошњи срца давна слика гласа, што с крвних зрнца навире
о жишко липе ц јасеновог храста, ембрион ти си утројених сила, што трају ритмом симфоније биља, у чијем ронду језик није фарса,
о жишко липе ц јасеновог xпацта! ИВ У тесном склопу метрике и бола, „Миришу липе с питомог Врачара“, а с врата мојих врба,
о жишко липе ц јасеновог xпацта! ИВ У тесном склопу метрике и бола, „Миришу липе с питомог Врачара“, а с врата мојих врба, грм, топола зашуште жаром, као са ватраља, те чекам пљусак, плòдотворан,
“ „Причекај само земља да зевне“ Седмице лепа! Стишај, успори пупољке журне: шум ће да крене с ливада Горњих, с липе у гори. Недеља шушне: Трепнути не смем: пуни ми срце радости рефрен.
Растројство звучно пуни се озоном. ИВ У срцу гајим љубав гостопримства, реферат с липе када пчеле раде а куће ретке, пуста домаћинства.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Лево, на благој падини према реци под стаблом велике липе, налази се храстов сто окружен клупама. Десно се иде на улицу.
А одавде имате и поглед на реку! (Василију) Јесам ли вам показала онај храстов астал испод липе? Тамо можете да ручавате и вечеравате, док је лето! ВАСИЛИЈЕ: Шта да ручавамо?
Веома је топло и светло. За столом испод липе, Софија, Јелисавета и Василије пробају једну сцену из Шилерових Разбојника.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде! Узеше нам част, али светли сласт, небесна, као понос, на нашем лицу!
Гробља К унд К. регименте № 29. расута су по целом територију од Злота Липе до Тарнопола и била су, почев од септембра, све чешћа, све већа, све страшнија.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
јутара, мирисне уједе угља истовареног покрај подрумских решетки, цилик трамваја који су се котрљали низбрдицама, липе у Македонској улици, светлосни прасак људских гласова и звукова у априлу, нагомилано лишће по тротоарима почетком
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Миришу липе с питомог Врачара, ''Нешто се миче и нешто се мрда'', И, као око које се отвара, Засветле ватре с Топчидерског брда.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И када зоре зраци буду бистри Продрли варош, липе у прашини, Кад буду изашли на сунце филистри, И драге ноћи крај буде тишини, Ја ћу, к’о често, по познатом путу,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
где је много шуме исечено; крчевина ластина — угодност, удобност ленцуо — чаршав либро — књига лик — лика (од липе) лињак — врста рибе лубина — део тела (човека или животиње) где су црева и џигерица; ударити по лубину — по леђима,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Брне једнако пркелаше погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки. — Јето тако! Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде владâ како ваља, ја ћу фију!
Ко зна, може се све то још на липе свршити, а може бити да је Кркотић најмање крив.“ Тада вра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг
— заграјише сви. — Е, па у име тога да сте ми здрави! — настави Тртак. — За здравље ови вридни дијака и њиове липе младости. Бог им дај да доживе оно за чим иђу! Слуге поустајаше и скидоше капе.
— рече он дјетету. — Изгоне људе из куће св. Вране, људе који су, откле-докле, дошли на пожаловање!... А, ово нису липе билиге, ово... — Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако бога знаш! Немој због менека...
— „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи! Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У тамну плочу зурим нице. И стојим испод липе твоје, Самцит, уместо да смо двоје. ЗАР САД БАШ Зар сад баш када поноћ превали И кад је мозак тром и уморан И када
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У том су међуратном спокоју, опојном, кажу, а краткотрајном, зидане нове куће и израстале младе липе, калдрму је заменио асфалт а светлосна граница, невидљива оку оних који се никад не окрећу прошлости, једнако је
неба, све неухватљивије док траје јунско предвечерје које ће це изгубити, а прашина је сва сањива, а стапају се мириси липе, и шам-дудова, и дивље нане, и жалфије: само благости више нема, угасила се.
Уредио је да се у двориштима, било их је два, насаде липе, ујутру и увече сам је неговао ружичњак а његов се мали виноград простирао све до шанца.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
лети, празником послеподне, ту пред кућицом у коју се и кроз прозор са улице могло укорачити, испод широко разгранате липе, изнела би она слатко и хладне бунарске воде, а он би јој, пушећи, причао разне канцеларијске новости.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1887. НА ИЗВОРУ (Слободно по Шамису) Хај, под липом извор што је! С липе мири цео дô. Како онде тице поје Не зна свако, не зна то.
Петровић, Растко - АФРИКА
Лутамо широким авенијама, засађеним великим гвинејским дрветом, „фромажеом“, што увече личи на наше липе. Топли пријатни мирис црвених цветова покрива овај заспали град широких улица, црвене утабане земље и дрвених
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛІІ Путујемо. Воз нам лети. Беже поља, беже њиве, Беже липе и јаблани, Па и врбе жалостиве. Ено видим раздрагану Једну милу птицу малу, — Све то видим у твом оку, Кâ у
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
пре мање или више година (Рад, 43, 159; ГЗМ, 6, 372); цркве и џамије можда су у појединим случајевима замениле свете липе, као што је нпр. код извора у Цернику (Славонија) била некада, прастара л. (»најстарија југославенска липа!
и чита јеванђеље (Врчевић, Помање, 76). Поједине свете липе спомињу се често, нпр. Хаџи-липа у Бањалуци (Шк. вјесн. ‹Сарајево› 10, 1903, 775), липа код села »Липника« (околина
причају се легенде. Народ у Словенији верује да је Исус био разапет на л. дрвету (Рад, 1. с., 172). Поред свете липе у Бањалуци био је поточић.
Ћипико, Иво - Пауци
— Јема прав' главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?! Па баш сада, кад су овако липе године... Наста жамор међу вијећницима. — Ча ће нам поток, неће увик кишит'!... — А како ће се село прихранит'?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
видљиве за ноћи пунога месеца, приметне за човека којег нису одабрале за своје задовољство једино кроз отужни мирис липе или густу распињућу чежњу. Ловина им је дошла на ноге.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Истина, његова стара стабла, - липе, дивљи кестенови, борови и јеле, - сада су још већа и лепша него што су некад била, али у њихову дебелом хладу воде
Како немам прскалице са перолином, то сам замолио три старе липе да нам оне омиришу ваздух, а побринуо сам се и за оркестар: цврчци већ удешавају у трави своје инструменте.
путању сам претставио јаким црвеним концем, који се проплиће овде кроз јоргован, па иде, као што видите, преко ове липе до ова два кестена а одавде, преко онога реда белих штапова побијених у траву, чак до леве тарабе врта, коју додирује;
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје. Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда Поред липе води: „Ој
Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на грани стојиш, Окле тако силно Срце мени својиш?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чак се и ветар ућутао. Кад, одједном, као да однекуд дође шум воде. Пође Ведран за шумом и виде — под кореном липе кључа извор! Дивота! Дечак се наже и напи воде, па од досаде поче да у извор баца грумичке земље.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
41 Сневах о чеду краљевском, Лице јој је сузно и свело; Под грањем липе сеђах с њом, И ми се грљасмо врело. ''Ја нећу престо оца твог, Нити му круну јасну, Ја нећу скиптра краљевског,