Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје. Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда, Поред липе води: „Ој тиче умилно,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Није преживео. Ја сам преживео. Ми смо бачени у ватру (Барбис: Феу) на Злота Липи, у великој офанзиви на Русију, која се, за двадесет и девету, завршила катастрофално, приликом пропасти пука, и
Рећи ћу само толико да смо у крви били од те прве летње ноћи, на Злота Липи, сваки дан, до јесени. Ја ћу о томе рећи само неколико куриозитета.
Од артиљеријског брзо. Жваћу крв и зуби су им, као и чела, разбијени. Руси су, на Злота Липи, праштали живот, доброћудно, онима које би у шумама заробили.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— понови Бакоња и пољуби опет стрица у руку. — Тако, мој липи Стипане — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми, смо кâ говеда...
Чагаљ упро кажипутом у своје чело па куца у њ. Осињача рече дјеци: — Ајте’ пољубите руку стрицу и реците: Вала наш липи дујо. Чмањак, Кривица и Галица учинише тако а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика. — Таа-ко! Ајте лезите!
— Лажеш! — рече Осињача кроз плач. — Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а могâ би липи ствари изређати... Дакле, разумија си све, па сад га води! Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св.
бам! тум! пум!, кâ да се не може људски... — Добро! Добро! Ајте сад! — А мој добри, мој липи вра-Брне! — настави Чагљина — немој ти мислити да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам знâ да ћеш ти учинити како
— Јено га под Црним куком, у синици стрица Роре. — Трчи ћаћа! — вели Бакоња давши Кењу новце. — Брзо, мој липи Јере — дода жена. — Ајдмо — рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом.
Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће. Мувајући се по цркви, мољаше се: — Мој липи свети Вране! Ослободи ме овога пута, па јево ти се за...
А ако ли вра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!... А ти знаш ко ме навеја да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!
Срећом не бјеше никога. Он намјести уста на кључаницу, огради уста шакама и поче: — Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам знâ, него опрости... — Носи те враг! — прекиде га изнутра Брне.
Одмах се промолише друге — бијаше лијепих — те викаху једна за другом: — Куд тако, липи младићу? Станите, липи господине! Бакоња погна касом.
Одмах се промолише друге — бијаше лијепих — те викаху једна за другом: — Куд тако, липи младићу? Станите, липи господине! Бакоња погна касом.
око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па онда започе кроз сузе: — Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш...
Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сад име вра-Брне! Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Где су они што дају водицу? Унук ми се родио. Калуђер збуњено прихвати дизгине и белу кобилу повуче према липи. Из конака измиле и пође к њему неколико брада и мантија. — Дођох по водицу. Унук ми се родио!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Нидерле ‹Слованѕкé ѕтарожитноѕти, Жівот ѕтарýцх Слованů, Праха, 19242, ИИ, 1, 186 идд›), и указивало би можда на култ липи. Занимљиво је да је у близини липничке л.
Он пешкир обележи, и када се после вратио у Бањалуку, оде ка липи и ту нађе онај обележени пешкир. По том чуду прозове се она л. Хаџи[јина] л. (Шк. вј.
Ћипико, Иво - Пауци
Наћи ћеш тамо право друштво! Који бал? Николико гладуша, голаћа. Да ти измами коју литру вина. Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — 'Ајде спати, боље ти је! Они нису твој пар!
— Тако је! — потврди Иво. — Ча, дакле ћу поћ' шест мисеци унутра за оно... — Липи закон! Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А на реци ледној Дивне липе стоје, А на липи једној Дивно тица поје. Јоште путник туда Ногом лаком оди, Стазица кривуда Поред липе води: „Ој тиче умилно, Што на
На китњастој липи нашој Жуто грање ћути, дрема; Под стрехом се гнездо рони, Јер у њему ласте нема. „Куд је от'шла та црнојка?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
45 ПОПИЈЕВКА ОЛ СВИЛОЈЕВИЋА Али сиде дивојка мисецу говорити, небога дивојка: „Кажи мени, липи мисец кој' доходиш с истока, јеси видил в Цариграду мога млада Свилојевића, заручника мога?