Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ДОМОДРЖНИЦЕ Жене које перу кошуље лоповима, које убицама пресвлаче постељу; жене које кувају липов чај и сипају га прехлађеним џелатима; које издајницима рукавице плету, и паликућама лампу над вечером пале;
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У доба поста Христос је маслачак. По церов-горју гдегде врана, гачак. ПРОХОР РАЧАНИН: ЛИПА РАЧАНСКА У цркви липе липов бог се светли, а дружба пчела, приљежно, у срху, имање тече. (Збожен, крцат стрепњи, са срца круним молитвицу крхку.
) По пелуд-царству стадо пасе, гуди што службу чини просјаку и луди. У цркви липе липов бог се светли, а саће јуна као квасац буја и попак жеже, и жубори гуја. Тек сјајак ланен (анђео ли, цвет ли?
), кроз свето руно (блажен, душо, лан ти), у сабор-коло с пропланка упламти. У цркви липе липов бог се светли. КИРИЈАК РАЧАНИН: САН У ИСПОСНИЦИ Шљивике гужва рачваст налет ветра. (Потеци, снаго, извору у ждрела.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину. Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
83. Пилипиљ цара копа под липов пањ на Ђурђев дан. 84. Подиже се петељева војска, те ми оћера по леду говеда, кад ми бјеше у киту вшеница. 85.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зима је. Шта је лакше него да човек назебе у путу? Одбио је да руча. Поручивао је само топао липов чај. Жмурио је кад би девојка ушла. Па он је стварно болестан и стварно га пробада с леве стране, убеђивао је себе.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ах, цомме ил еѕт гентіл вотре цамараде... причала му је истога вечера. И тога су вечера делили липов теј као и увек из дугих бокала, које је носио мали Анамит болиничар. Пуковник Веља је протествовао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
дрвета, упор. изразе; »липов бог« и »држиш се какор липов бог« код Словенаца (с објашњењем које дају Шулек, Рад, 1. с., 172, и П. К. Булат, Јсл.
дрвета, упор. изразе; »липов бог« и »држиш се какор липов бог« код Словенаца (с објашњењем које дају Шулек, Рад, 1. с., 172, и П. К. Булат, Јсл.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
си нешто после поноћи Огњеним пољем врачева Између сенки кућа и липа Носио си живо вуче око врата Свирао у липов лист Две искре ти играле по кожуху И љубиле риђу браду и руке Нисам те заустављао Разбио бих чело о стару
бих чело о стару липу Нисам хтео да се петљам У послове врачева Огањ им овде нема чисту савест Откинуо сам липов лист И свирку ти продужио НЕБОЈША КУЛА По цео дан се гола огледаш У рајској реци Окрећеш се око себе И откриваш