Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И прецизирајући овај услов, он захте једноставно: да му се тамо, у томе Липолисту, противу кога ништа нема, отвори таква помодно-мануфактурно-колонијална радња која би у свему достојно представљала
3 Ето тако је живео Илија Васић на ономе чистоме зраку у Липолисту, где су му шабачки ђаци често о празницима гостовали, па се частили увек од оног пазара; где је он мало-помало здравље
сељаци, а да би се удобрили његовом оцу Степанчићу, доставише једнога дана ово: да над вратима његове филијале у Липолисту и не постоји више, нити каквога трага има од његове фирме, толико познате и признате и дотле постојеће на оној пијаци
“ (узвик, или рефрен који је, уосталом, имао тесне везе са пропашћу филијале оптуженога, у Липолисту). Све је то, дакле, несумњиво утврђено и констатовано и осведочено, у току оне — дужни смо да признамо — савесне
и ковитла оним тесним крфским сокачићима и налеће сваки час на оне Грке што наличе на сараге какве је он продавао у Липолисту, а сколили га са свију страна па му нуде и „густирају“ „грандо цисто дама и камара“; све ковитла тако Икета, баш као