Употреба речи липом у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Чисто ми се сажали кад га видех отоич како седи ту под липом, па се крпи као неко сироче. — Тхе! Шта ћу му ја? Ето, нека рђа не да му никако да се отресе. — Нема среће, веселник.

Кад се Стамена удала, онда је тек отишао Бошку у Лајковце. Вуја се опет крпио под оном липом, укоричавао књиге, звонио у цркви, певао кашто за певницом и слушао свога попа. Нико се не сећа да се икад оженио.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Као помамна улете женама у кухину: — Јесте ли чуле, ви? Жене, па да не чују! — Ја хоћу сад да ми се простре под липом.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

у једној полемици питао за кога пише он своје романе, »да не приповиједа дјеци, у порти код пештанске цркве под липом«.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

(1846, 6. јун) ЈАДИ ИЗНЕНАДА Липа стоји насред двора, Сунце сјаје одозгора, А под липом једна дева Везе млада па попева: „Итро, итро, игло моја!

Какав млађан не, не смије бити.“ — И срце јој силено закуца, Још ослушну: „Што ли ово бјеше?“ Вјетар само липом зажубори, Друго ништа — „Али ово сада?“ Опет слуша: „Ништа, опет ништа.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

У ПРЕДСТОЈНИШТВУ ПОЛИЦИЈЕ 16 ИИИ СЛИКА СВАЂА У АЏИЋА ДВОРИШТУ 28 ИВ СЛИКА ПЕЧЕНА БУНДЕВА НА ХРАСТОВОМ СТОЛУ ПОД ЛИПОМ или ПРОБА ШИЛЕРОВИХ „РАЗБОЈНИКА” 64 МЕЂУИГРА 81 ДРУГИ ДЕО 84 В СЛИКА ЗАБРАНА ПРЕДСТАВЕ 85 ВИ СЛИКА ДРОПЧЕВИ

ДАРА: Шта је, глумци? Гледате наше крваво позориште? (Затамњење) ИВ СЛИКА ПЕЧЕНА БУНДЕВА НА ХРАСТОВОМ СТОЛУ ПОД ЛИПОМ или ПРОБА ШИЛЕРОВИХ „РАЗБОЈНИКА” (Двориште из претходне сцене, нешто иза поднева. Веома је топло и светло.

СИМКА: И кад би неко хтео да простре столњак! ВАСИЛИЈЕ: Јелисавета! (Јелисавета простире столњак на сто под липом. Василије износи огромну печену бундеву. Ставља је на сто.) СИМКА: Ово би се, за невољу, могло назвати чак и ручком!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А и онâ, са свећом и амрелом! Бокте, ко да има квасац у сисама! Е, да смо у Мачви, у Раденковићима! Настáлу под липом шљиве и ораси, ставиш је у крило, пијуцкаш ракицу, јесен, а она дубока ко Дебела Берта!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Длето је од њега просто одскакало. — Покушај с липом. Мекша је! — упозори га мајка. — Липа је за бабе! — држећи ножић у левој, а пањић придржавајући патрљком десне руке

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

још за вама жуди, За потоком, за зеленим лугом, За славујем, мојим старим другом, И за пољем росним и зеленим, И за липом, за мирисом њеним, За песмама што се туда оре, Што се оре од горе до горе!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Седи он у радњи, или пред њом, под липом за храстовим столом, обично чита нешто, певуши или прекрсти руке на трбуху и дрема; чека муштерије, па нека сељанка

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А рузмарин замириса Најсватовскије. »Јавор« 1887. НА ИЗВОРУ (Слободно по Шамису) Хај, под липом извор што је! С липе мири цео дô. Како онде тице поје Не зна свако, не зна то.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Пој како је омилила Милица Ненаду, Оставивша везен појас под липом у хладу. Но не! То је давно било, повјест сада мртва, А љубови нашој жива подобаје жртва.

Надвладаше њега боли, Ах, па прећи не би вредно!... Там’ под чарном оном под последњом гором Под цветнатом липом, пред бистрим извором, За духове напој свети који лева, Млади песник тамо сне вечности снева.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Била је топла летња ноћ, звездана и тиха, па смо седели под липом. Све смо видели. Ситним корацима, главе забачене уназад, изашао је Прохор, направио неколико корака и онда је чучнуо.

пошто смо из трпезарије, где смо по обичају морали да ћутимо за време обеда, изашли у двориште и поседали на клупу под липом. Ноћ је била звездана, јасна, пун месец је лагано пловио небом. Човек је у таквој ноћи морао испољити радост.

Смрт се увукла у манастир, угњездила се овде, поставила свој чадор у средини дворишта, баш под липом где смо за срећних и мирних дана, с пролећа у мају и јуну, седели, ленчарили, доконо ћаскали; разбашкарила се ту она у

Дремеж којем од јутрос одолевамо, савладао нас је кад се сунце попело два копља изнад источног видика. Хладовина под липом, мирис свеже бујади коју смо пожњели и прострли по земљи да нам буде удобније, непрестана птичја граја из шуме свуда

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Најпознатије његове песме су „О Видову-дну“ („Сабљо моја димишћијо“), „Под липом“, „Напред!“, „Направићу шајку“, „У гори“, „Шалајдалајданом“, „Гусле моје јаворове“.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

52 Опет сам сневô о добу давном: Ноћ мајска, а сретни цели Ми смо, седећи под липом тавном, На вечну верност се клели.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности