Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Коњ стење и командир очајно гледа како животиња гризе земљу. Онда нареди да један војник остане поред коња док не липше. Узјахујући, добаци војнику да не заборави потковице. Макар штогод. Пук је стигао у Ваљево у први сумрак.
— Рањен је — викну неко. — Испрежи! — Терај док не липше... — Маррш... маррш! И људи, гоњени страхом, а животиње, подстакнуте лармом, учинише још и последњи напор и како
се тражи комисијски извештај од ветеринара и два официра, од какве је болести угинуо, и шта је предузимано да коњ не липше. — Ништа нам друго не остаје вели командир, већ очајан — него идући пут да се запрегнемо ми и војници.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Једног дана газди липше магарац. Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, сви заграјаше: — Па липо!... Куд ли ће се липше!... Па добро!... Кâ паметан човик!... добри наш вра-Брне!...
?... Штиј фра-Брне! Брне поче: „Кад господин оће да педипше И у гниву да нас за гри’ кара, Неком шаље ружне, ником липше, Једног болес, другог муња пара...“ — Почетак ми се не свиђа! — рече Блитвар.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Али је стена постан залогај, У желуцу ће црном застати... Па шта велите? Ја бих желео Да од тог липше стара дртина! РАДАК: Не разумем те — Ал’ кажи лепо и разумљиво Шта си на свету досад чинио?
Чекаће паша!... Има времена!... РАДАК: Па ево, бабо, Керуше градске откад чекају Да паша липше... Па ће липсати, Макар то било и догодине!... СТАНА: Безобразниче!... Хајдемо, Спасо, Да за видела конак нађемо!