Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
000 оваца и изнудили му 2.500 турских лира. Услед оваквих отмица сточарство је бивало све теже и Реканци су га све више и више напуштали и одавали се печалби.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И Андерсен је осетио горчину промашаја пре него што се определио за дечји израз. Од „озбиљног” Едварда Лира ништа није остало, ни од Сент-Егзиперијевих пилотских романа, итд.
Ј. Змаја, Луиса Керола, Едварда Лира и Душана Радовића... Тај, посебан тоналитет, ту умекшану интонацију гласа, осећамо и у неким старим записима и
Керолових песама, Цтар си, оче Вилијаме, пародија је Саутијевог Оца Вилијама; цела Воок оф Нонсенсе Едварда Лира јесте пародија; за Чуковског Шкловски каже да је „дечје стихове, вероватно, почео да пише као пародију и саградио је
„Хоw плеасант то кноw Мг. Леар!” Wхо хас wриттен суцх волумес оф стуфф! („Како је пријатно знати госпон Лира!” Стари је написао толике којештарије!)19 Доколице су то и којештарије само у односу на владајуће књижевне стандарде.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Стиховима се јавио још 1834, збирка Лира изишла је у Пешти 1837, а Босилѣ у Будиму 1843. Наука о србскомъ цтіxотвопцтвy изишла је 1845.
— певао је 1821. Сава Текелија. А један други стари писац узвикивао је: Слепачке гусле Орфеју зар лира да буду? Књижевна традиција била је већ доста јека, стари језик владао је у цркви и школи неких осамдесет година,
је певао и живот људски у свима добима, сву гаму људских осећања, и његова поезија је била у пуном смислу речи: цела лира. Змај је био песник српске деце.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
одвешћу те светлој сени, златној звезди стар-Омира! — — Мене шаље зрак Шекспира! — — Мени свира вечна лира Пиндара, Анакреона — — и Милтона — и Бирона — — Шилеп — Гета и Тењира — Данта — Таса — — Калидаса — — Тако мене звуци
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Две порције пет хиљада лира! Стигао сам до Београда за осам сати мојим „ровером“. Нема шта, сјајна су то кола, мада коштају девет милиона!
Суле са Аде баци према матором иза фотеље телефон, и то онај стилски што у Италији кошта триста иљада лира! Матори, не буди лењ, звизне у правцу лопова најлепшу стону лампу из Вршца — музејско ремек-дело, а Суле заузврат
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зар тимор-ружу изгоним у брања, у пашу меда, да процвили лира: Дивизме мисле уместо Пастира? А мисли где су, шта су осећања? ИИИ Растројство звучно пуни се озоном.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
окреће листове књиге потом на лири твори звуке очи јој расту док у нас гледа и види слику која зури као што и лира више свој звук неће да преда тако и књига до врха пуна знака не одговара више и не пита листови се окрећу Слово
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У шталама царским нек ме тад запосле! ЖАЛОПОЈКА ПРЕД ПРАЗНОМ КАСОМ Такву жалост никад досад не опева моја лира: У благајни Краљевине остадоше три талира!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Снага, и полет, ведрина и лира — Ништа!... И страсти, и жеље, и наде Одбациле су живот што донáша Само бол, сумњу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело на стуб је притиск'о хладни; На коленима светли сребрна и звучна лира. У цвету младости прве љубљаше Хипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Покажите ми тог Отела који трагички не насједа, тог лира о кога се отимљу љубезне кћерке, Хамлета који се без колебања одлучује за „бити”!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нама се спава. Нама се не сања. Губе се редом, труну под животом Алеје бола и поднебља плава, И моја лира са њеном лепотом, Тугом и срећом... да је да се спава.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тих дана господару Вељку стиже од Спасоја упутница на пет златних лира; пише му да му их на његово име дарује Цвијети, а она, како их прими, нека крене на пут.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Једнога му Турци позвали у војску. Дошао је у Гилане и плаћао и законски откуп и нудио мито пуну шаку лира. Сетили се Турци и било им криво, па га одагнали.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Још само тражим титулу часну, Титулу за те згодну и красну — Јер кога одом обаспе лира, Тај ваља да се и титулира.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тибуле, о, срећни! Услишила Делија ти љубвежељни глас, Лира са мном већ је умолчила, Љубица јер и не слуша нас. Тибул, Дел’ју, Виргил а Кесара, Прв’ за љубву, втори за корист
и многе друге „грађанске”, па се свакако тиме може објаснити што се налази у већини рукописних песмарица и штампаних лира у другој половини XИX века, обично без ознаке писца. Ево како се певала: АХ, ПРЕСТАН’ТЕ, НЕВИНЕ...
помоћу силе уображења, но и то једва, у стању празнину срца допунити; гди пак поред ладног срца ни нештине нема, ту се лира у дромбуљу претвара.
Ћипико, Иво - Пауци
* Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку. Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У струји вечитог мира Мирисни ћарлија лахор под светлим небесним сводом, Кô Еолова лира. Светови у миру блуде. О, срце, и ти се смири!
И храбри синови твоји, Уз громке ударе лира и Риге и Бајрона, Сплетоше безбројне венце међ венце победа своји'. Где, у сусрет дана бела, Уздишући Филомела Чека да
И колебљиви дух Прèну се од гласа твога, и гордо потресе лира Мој очарани слух. И препорођен тако, под заставом слободе Мој дух се глупости смејô на њеном шареном трону И грубој
На слаба колена своја Ја звучну узимљем лиру, и својом уморном руком Додирнух сребрне жице. И лира загрми моја Очајним и страшним звуком И ја се препадох силно. Шта значи јецање боно?
идеал добра и нежни анђео мира, Ти сиђе с висине тада, да бурни смириш дух: Да седмоструни кимвал и звучна опије лира Празничном својом песмом мој очарани слух!
Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело, на стуб је притискô хладни, На коленима светли сребрна и звучна лира. У цвету младости прве љубљаше Ипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Књижевно дело овог писца је веома обимно и разноврсно: пише песме (Лира Јована Суботића 1837, Босиље 1843. и др.), класицистичке оде, епове (Краљ Дечански 1846, спев Потопљена Пешта 1838),