Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ 51 РЕФРЕН 52 СУНЦОКРЕТИ 53 СЕТА 55 ПЕСМА МРАКА 57 ЧЕКАЊЕ 58 ПЕСМА 59 МЕЂА 60 ЛИРИКА 1943 62 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ 63 СЕМЕ 65 ПУТ 66 ПОБОЖНА
А страшна међа шта значи, Што дели покрет од мира? Шумна је река, кад смрачи, Од својих обала шира. ЛИРИКА 1943 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ Знам да си скривен у морима сјања.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, Антологија народних приповедака и осталих прозних народних умотворина, СКЗ, Београд 1951, с. 34; Ђурић, В., Лирика, СКЗ, Београд 1982, с. 508—509. ²² Новаковић, С.
Ђурић, В., „Српскохрватска народна епика“, Антологија народних јуначких песама, СКЗ, Београд 1987. Ђурић, В., Лирика, СКЗ, Београд 1987. Елијаде, М., Историја веровања и религијских идеја, И—ИИИ, Просвета, Београд 1991. Елијаде, М.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Певао је у краткотрајном, јутарњем тренутку повести и поезије: његова је лирика извирала из душевне ведрине, из трезвене заљубљености, из посебног осећања одговорности.
Тако нам лирика, пре икаквог аргумента, пре сазнања, пружа могућност излечења; она је чист ваздух који се дише, ваздух са самог
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Четрдесетих година ствара се такозвана школа »мирног чувства«, у којој влада »лирика мисли«, која пева мирна, сталожена, општа и безлична осећања, склона поуци и моралисању, у основу рационалистичка.
И тако певају сви изреда, и они који немају никаква талента, увек по једном истом калупу. Та романтичарска лирика дала је неколико песника од вредности, али и знатан број стихотвораца и песничких симуланата.
и 1900. Српска књижевна задруга издала је 1903. у Београду књигу прву Радичевићевих Песама, у којој је његова лирика. ЛИРИЧАР.
И сва његова лирика биће јувеналиа једног врло младог песника у једној врло младој књижевности. У таквој поезији љубав је морала заузети
ЕПСКИ ПЕСНИК. — Главни рад Бранка Радичевића то је лирска поезија, лака љубавна лирика, нешто као ліед у немачкој поезији прве половине XИX века, нарочито код Хајнеа и Уланда, који су били од извесног
догађаји се нижу као у каквој чаробној причи, личности су мелодрамске, све је високо поетско, свечано и задихано. Лирика је преплавила епско развијање, стихови су накићени, речити и затрпавају радњу.
Цело његово дело је лирика интелекта и апотеоза мисли, ослободитељке и утешитељке од свега. Све те високе и лично осећане мисли казиване су
Међу њима нема јаких личности које све наткриљују и засењују. Али данашња лирика има дубљи душевни живот, тананије осећаје, отменија осећања, нарочито савршенију форму.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ЛИРИКА ИТАКЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ЛИРИКА ИТАКЕ Садржај ПРОЛОГ 8 ХИМНА 10 ГРОТЕСКА 11 НАША ЕЛЕГИЈА 13 ЈАДРАНУ 15 СРП НА НЕБУ 16 СПОМЕН
ПОКОЉЕЊЕ 302 БЕСПУЋА 304 ЖИВОТ 306 ПЛЕС 308 ДЕВОЈКА 310 БЛАГОВЕСТИ 311 ПОВОРКА 312 ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ 314 ЛИРИКА ИТАКЕ ПРОЛОГ Ја видех Троју, и видех све. Море, и обале где лотос зре, и вратих се, блед и сам.
је написан, и штампан, уз прву збирку песникову, која је изишла у Београду, после првог светског рата, под насловом Лирика Итаке. То је била антологија песникове ратне, родољубиве лирике и ушла је у штампу већ 1919.
Песме које су ушле у збирку Лирика Итаке песник је писао, и штампао, за време првог светског рата, са пуним својим потписом, у униформи аустријског
после првог светског рата била је још, сва, у знаку помпезне, парнасовске поезије: Дучића, Ракића, Бојића, Јелића. Лирика Итаке није била таква. Дотле, због тога, песник је уживао велики углед у друштву.
Већ тог пролећа ја сам предао књижару С. Б. Цвијановићу рукопис моје прве збирке песама, коју сам назвао Лирика Итаке. Као што рекох, Цвијановић је три пута одустајао од штампања.
Није нашао ламбду за прво слово у речи „лирика“, у наслову, па је један римски број, главачке, произвео за грчко слово. Тако се онда штампало.
29, која је била редакција Дана, ја сам, за штампу, био припремио много штошта. Цвијановићу сам био дао збирку Лирика Итаке и књигу прозе, коју је штампао под насловом Приче о мушком, али сам намеравао да издам и друго.
Штампарске прилике биле су, тада, тешке. Цвијановић је, на пример, ову песму, у збирци Лирика Итаке, на стр. 70, штампао прилепљену уз претходну.
Најновија уметност, а особито лирика, напада се, већином, због њене „таме, неразумљивости, декадентности“ итд. О томе се не може говорити без ироније!
Наслов: Објављење. То је најмлађа лирика Аустрије. Нема више сумње, они ће се ускоро спојити са Немачком. Дотле, они су засебан део Германа.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Каква је и сама косовска народна лирика, кад је у правом тренутку и на прави начин захваћена из чистог кладенца. На то сам овом приликом једино и желео да вам
Присуство прикривеног страног текста у народној лирици не би требало да нас изненади. Сви се слажу да нам народна лирика долази из велике старине, и при томе се радо позивају на Вукове речи да су неке лирске песме, за разлику од епских,
жена обучена у сунце (2) месец под ногама њеним (3) на глави јој венац од дванаест звезда Народна лирика (1) у сунце је обучена (2) месецом се опасала (3) звездама се накитила27 Нисмо цитирали Вуков превод Откривења зато
„Вечерње песме“, у које спада и сва Лирика, штампана 1943, дошле су на крају, као сам врх Дучићевог песништва. По свему судећи, то је уопште један од врхова наше
у самој поезији, покушаћемо мимогред да покажемо помоћу дватри проста детаља, која се свима нама налазе надохват руке. Лирика из времена наше модерне буквално је преплављена пејзажима сутона и јесени. Јесен се понавља све до монотоније.
традицији зачиње нову стилску формацију; у другом – следбеник, без обзира на стварну вредност и снагу коју његова лирика може имати. Скендер Куленовић је у својим изузетно раним сонетима био несумњиви следбеник.
Можда је сувишно још једном устврдити да су Оцвале примуле (1927) следбеничка лирика; међутим, није сувишно ако покушамо да укажемо на неке моменте који ће, можда, бацити извесно светло на песниково
Дучић је касније мењао стих и удаљавао се од парнасосимболистичке поетике. Његова позна, дубока, мислена лирика, прожета је суморним егзистенцијалним дрхтајем, пред страшном границом између бића и ништавила.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Од Радичевића до данашњих дана наша лирика показује, вели он, „изванредно правилан, управо типичан развој једне оригиналне лирске ‘цвасти'.
Његова прва збирка песама, Лирика Итаке (1919), сва је окренута ка разграђивању, оспоравању баштињених књижевних и културних вредности.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Још увек некако на самоме прагу књижевности а ретко је се кад сасвим озбиљно домашивши, стоји такозвана грађанска лирика српска XВИИИ века (залазећи добро и у XИX).
сирових и примитивних, него права поезија, оригиналног и чистог стила, — пре импулс за лирско усредсређење него лирика.
често неизлечиво вулгарно, а у језику који се просто распада од периферијских дијалекталних унакажења; његова љубавна лирика познаје пре љубавни јед но јад; то песништво је без крупнијих мисаоних и осећајних доживљаја и идеала, приземно и
По ономе што је В. Ћоровић рекао о њој (в. стр. XXИИИ предговора књизи Српска грађанска лирика XВИИИ века. За штампу приредили Тих. Остојић и В. Ћоровић. Београд—Срем.
дим. Руварац, Архимандрит Јован Рајић, 232—3). ПАШХАЛИЈА НОВАЈА (стр. 54). Текст је узет из књиге Српска грађанска лирика XВИИИ века. Из старих песмарица. За штампу приредили Тих. Остојић и В. Ћоровић. Београд—Срем.
85, стр. 100—1. МОЛБА ДЕВОЈАЧКА (стр. 74). Прештампано из Остојић—Ћоровићеве збирке Српска грађанска лирика XВИИИ века, 136—7.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
језик 14 СРЕДЊЕВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (АУТОР РАДМИЛА МАРИНКОВИЋ) 1 НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ (АУТОР НАДА МИЛОШЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ) 10 Лирика 18 Прозни облици 20 КЊИЖЕВНОСТ 18. И 19.
песме Бој на Мишару, у којој се признање погинулим турским поглаварима спаја са самилошћу према Кулиновој удовици. Лирика ирска народна поезија представља веома сложену, усмену уметност речи.
Класична српска народна лирика у облику у коме је до нас дошла превасходно је лирика села, пре свега израз различитих видова патријархалне културе,
Класична српска народна лирика у облику у коме је до нас дошла превасходно је лирика села, пре свега израз различитих видова патријархалне културе, која је вековима опстајала под нашим поднебљем.
Изузетно разноврсност стиха, од четверца до шеснаестерца, српска лирика има три основна структурна типа: монолошки, дијалошки и наративно-описни, који се смењује или употпуњавају, те од тога
Његову основу чини интимна лирика, љубавне и породичне песме, сабрана највећим делом у две тематски повезане песничке књиге, Ђулићи и Ђулићи увеоци (од
Змајева лирика изражава осећање дубоке везе, јединства, са својима, са женом, децом, породицом и, у продужетку, с целим српским
првој књизи имамо озарене, идиличне пејзаже, а у другој суморне јесење слике, визије ништавила, непостојања, мртвила. Лирика чини сразмерно мањи део Змајева песничког опуса. Његова продукција у области ангажоване поезије била је огромна.
Модерна лирика почиње од (француских) парнасоваца и преласка на симболизам. Мења се такође и књижевна критика, као и књижевна теорија.
Позна књига Лирика (1943) представља сам врх српске мисаоне лирике у везаном стиху. За разлику од Дучића, други подједнако значајан
века. У почетку је међу новим, бунтовним писцима најистакнутији Милош Црњански (1893-1977). Збирка песама Лирика Итаке (1919) изазвала је оштре полемике.
Више од других песника активирао је из језичког памћења старе слике и значења. Његова је лирика повремено херметична, али је зато и једна од најдубљих уопште у српској поезији.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А чак да су и ништавне за вас, оне су прошле већ кроз моје варење. Нисам примитиван. Споредна је ствар лирика, или не довољно то, али нешто друго, много Главно је да се од тога живело.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
времена, постепено, упоредо са читавим развитком људског друштва, све више се издвајају три основна књижевна рода: лирика, епика и драма.