Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Томазео је врло речит писац и пише високим, свечаним поетским језиком. Лирско надахнуће је врло јако и на неколико места Томазео достиже висину библијске свечане речитости и оставља дубок утисак
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
песништвом, својим полу народним полу уметничким темама и дикцијом, почиње коло, наслањајући се на народно лирско песништво.
и Сеобама нема за роман карактеристичну диференцираност, заправо рељефност; напротив, карактерише га непрекидно лирско варирање и преливање из описа у опис. То поставља извесне потешкоће тумачењу; захтева танана, помна разлучивања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
поетичних стања и расположења, сирових и примитивних, него права поезија, оригиналног и чистог стила, — пре импулс за лирско усредсређење него лирика.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
епилоге укупних догађаја, својеврсну транспозицију општег на појединачно, отаџбинског на породично, епског на лирско посматрање збивања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У почетку они се сви јављају у исти мах и скоро у подједнакој мери, а неке песме су до краја остале лирско-епско-драмског карактера (на пример, тужбалице и сватовске песме).
); о Марку и Андријашу (лирско-епска) и о Радовану Сиверинцу и Влатку Удинском. У XВИИ веку записана је Мајка Маргарита (лирско-епска) и Попијевка од
У XВИИ веку записана је Мајка Маргарита (лирско-епска) и Попијевка од Свилојевића; прву је записао Јурај Бараковић, другу Петар Зрињски. Све су то песме дугог стиха.
године у Фортисовом Путу у Далмацију (лирско-епска песма о Хасанагиници), 1779. године у Рељковићевом Сатиру (песма Јакшићи кушају љубе).