Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Уопште, Јакшићеве драме, иако иду у најбоље производе наше оскудне романтичарске драме, ипак заостају за његовом лирском поезијом.
Његове приповетке, писане у једном истом лирском расположењу и задахнуте једним истим романтичарским духом, могу се поделити на чисто романтичарске приповетке, које су
романа из србијанског живота осамдесетих година, у којој је живот сликан са натуралистичком тачношћу и у личном лирском тону. Ти његови романи, модерни по смелом реализму и по љубави за истину, иду у најуспелије покушаје своје врсте.
Суве податке из грчких хроничара и српских летописаца и старих биографа он је огрнуо у вео поезије, и у лирском тону, ритмичним и китњастим реченицама, готово у »слободном стиху«, опевао старе јунаке.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
искрадао се увече на прела, а једнога дана нашао се с Даном у плиткој вртачи поред куће и ту су, под кржљавом лирском, један другог обријали крњатком старе косе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па зато, да би се он ипак на неки начин чуо и осјетио, тако деколорираном лирском гласу придаје се, у накнаду за онај изворни трептај и за ону изворну боју који су му одузети, други неки трептај и
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
је тешко заборавити везу, и паралелизам, косовске девојке и реке Ситнице, још је теже одолети једном по лепоти ретком лирском сну, испеваном у првом лицу, као исповест момка девојци.
националнопросветитељске потребе условиле су да на епскодидактичкој основици наративност узме превагу и у самоме лирском ткиву, а епска реторика завршава у театралној националној патетици (пренаглашена наративност и реторика представљале
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
године није карактеристична само широка употреба слободног стиха него, исто толико, и тежња ка „поетском” или „лирском” роману.
Интонације које су у тексту доведене у предњи план стварају утисак о прози Сеоба као прозрачноме лирском ткању, са тешко ухватљивим значењем. Утисак се и потврђује кад ближе погледамо природу описа који текст носи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Кратка лирска песма, по садржини исповедна, родољубива или медитативна, била је главна врста романтичарске поезије. Лирском на челу подређена су и друга два песничка жанра романтизма, бајроновска поема и историјска драма.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И решили да Павле има да је плати, наравно само зато што је у духу лирском држана. Кад је Павле, сав срећан, отишао, Бранко уздахну. — Да чувамо тог Павла као очи у глави.