Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И као што се, у обраћању деци, прилагођујемо извесној тананој, лирској мери, тако се, при самом помену речи зец, појављује некакав вишак нежности.
Онамо, у лирској прози која има детињство као узор и меру, све је отменост, смерност, недореченост мудрост; овамо, плиткости и вулгарнос
Хумор је код Ћопића сливен са лиризмом, он је противтежа лирској благости. Јавља се сад као опомена изречена однекуд са стране, сад као добродушни коментар, сад као чуђење помешано с
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У тој лирској поезији, која је одговарала његовој интимној природи и основном расположењу, Радичевић је дао најбоље што је могао
великог песничког талента, он је учинио онај одсудан скок од раније објективне и дидактичне поезије ка субјективној и лирској поезији на народном основу. Он је више но ико допринео национализовању српске поезије.
Она је данас већма европска и уметничка но што је икада била. У данашњој српској лирској поезији опажа се неколико укрштених разних струја.
Али има једна ретка и смела искреност, одважност да се у песми каже сва мисао и да се у лирској исповести иде до краја.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Клетва је нашла велике изразе и у нашој народној лирској и епској поезији. Заклетве су сличне клетвама и по облику и по начину изрицања, али оно што се заклетвом изриче
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Као да пред нама није роман, него лирска песма. Управо зато што у лирској песми догађање представља већ само кретање песниковог ока, а садржаји опажања дају градиво за израду песничких
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
мукотрпан колективни рад, о коме има података у српским средњовековним споменицима, није нашао места у народној лирској поезији. Опеван је као тежак само уколико је реч о присилном раду под турским господарима.
Дешавање, које је у лирској поезији само средство за обликовање емоције, захтевало је трагања певача са најпогоднијим упоредним збивањем или
Чак и монолог, који би требало да буде најпогоднији облик за непосредно изношење осећања, у народној лирској песми врло често представља само исказивање замишљеног збивања у чијем се оквиру осећања објективизују ("Волим с
). Док је проза тежила патетичној и лирској осећајности, у поезији је преовладао идеал учености, и то оне врхунске, чији су узори у класичној култури.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али те тенденције су очигледне и у лирској поезији и у прози. Оне су у књижевност могле долазити и посредним путем, из народних маса које су владајућу идеологију
колико и лирска, потврђује и то што су оне по свом општем карактеру — како је тачно запазио Хегел — веома блиске. Лирској поезији (наравно, усменој), као и епској, вели Хегел, недостаје субјект, личност ствараоца.
У епској поезији певач само изузетно говори о себи; у лирској поезији он то. напротив, врло често чини; али то је само формална разлика: и у једном и у другом случају пред нама је
Но епска песма никад није лишена лиризма, и обрнуто: у лирској песми увек има и епских елемената. С друге стране, од лирских и епских нераздвојни су драмски елементи.
Сликовитост приказивања и разноликост тона нарочито појачава рима. Она се у усменој поезији (мање у епској него у лирској) — за разлику од писане — употребљава нередовно, с времена на време, у различитим видовима, да се нешто нагласи, или