Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и ждрал 24 17 Курјак и јагње 25 18 Курјак и овца 26 19 Курјак и коза 27 20 Курјак и лав 28 21 Курјак и коњ 29 22 Лисице 30 23 Лисица и дрвена глава 32 24 Лисица и грожђе 33 25 Лисица и мајмун 34 26 Лисица и купина 35 27 Лисица и
мати њена 118 97 Змија и пила 120 98 Аполон и човек лукав 121 99 Медвед и мајмун 122 100 Ован и јелен 123 101 Зецови и лисице 124 102 Косу кавезу 125 103 Ловац и древосечац 127 104 Рибари 128 105 Стара лисица и курјак 130 106 Комарац и
А ови ти, кад једно кад друго дочепавајући, себи као болеснику на понуду посвештава. Најпосле ето ти нам и лисице, која кроз врата вирећи: „Како си, стриче?” пита. „Зло, моја мила ћерко, та ходи ближе да ме нагледаш .
Многи лавови, царски министри, прочих звериња кнезови и поглавари, и сами мајмун, мајмунски биров, кроме једне лисице, сакупе се за посетити и нагледати лава, цара свом.
Ево какав је христјански бог кога Христос проповеда. Напоље дакле између свих поштених и паметних народа лукаве лисице, које са человеческа сујеверна измишљенија несоједињеније, вражбу и мрзост проповедају и вооружавају брата на брата
” Наравоученије Овако се најпосле свакому догоди ко се у неправду, лаж и превару узда.| 22 Лисице Једној лисици упадне реп у шкрипац. Она за избавити осталу кожу прегризе себи реп и утече.
Она за избавити осталу кожу прегризе себи реп и утече. А потом, за сакриши своју срамоту, сазове проче лисице из комшилука и начне их увјештавати да и оне одрежу себи репове, говорећи да је лакше и лепше лисици без репа неголи с
Ето ти нам наше лисице која, сама без репа, хоће да и друге своје одрежу! Може и то гди бити, но овде баш није тај догађај, ибо лисици
„Ја сам томе врло пад, дражајшаја лисице”, — одговори петао — „но уђидер у шупљину и пробуди вратара мога.” Уђе ова. „Хе, ко ту спава” викне.
А на кога је мрзио? На јавне, лажљиве, лукаве лицемернике, који под видом благочестија и светиње курјаци су били, и лисице и змије јадовите. Такови су га и убили, а ако би опет дошао, опет би га убили ако би само могли.
101 Зецови и лисице Зецови објаве војну орловом, пак пошљу звати на помоћ лисице, а ове им одговоре: „Кад будете имали војну с кокошима,
101 Зецови и лисице Зецови објаве војну орловом, пак пошљу звати на помоћ лисице, а ове им одговоре: „Кад будете имали војну с кокошима, онда ћемо вам ми помоћ дати; јер ту знамо да ћете и ви шта
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Шта ће субаша с њим?... Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У страшној ноћи чуло се како лају лисице. Човек који је био изгубио пут у помрчини, и склонио се овде од зла времена, не препозна у домаћину човека који му је
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зечеви су, пред колима, претрчавали, а лисице су вириле из јаркова. Кад је Сунце грануло, Исакович виде и једну срну. Била их је пустила, да јој приђу, сасвим
које је било као олово, ти кестенови, који су били прецветали, те врбе, храстови, уз пут, зечеви који претрчавају, лисице које је пред вече видео, све је то било бесмислено и није га задржало. Он је пролазио. Пролазио и пролазио.
звала Евђо – обично би заспала уз бајку о медведу и лисици, о гостољубљу и добром срцу медведа, а лукавости препредене лисице. „Узми, лијо, кашику меда!“ била је реченица са којом је девојче, најчешће, склопило очи, кад би сан почео да је хвата.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Атаманове су очи биле црвене као у лисице, а Грета је узнемирено гребала ноктима по скели. Рашида нас је посматрала. - Да ниси можда кукавица за тако нешто?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пошто је ређе могао да је води на балове у Брод и Осечки град, водио је чешће жену у лов, на лисице. То му је, уосталом, било једино занимање, месецима.
којима је пројахао у прве дане свога брака са женом, живећи у оној једноликој досади мале славонске посаде, ловећи лисице, а у будућности, само та безгранична, завејана Русија, куда мишљаше да се одсели, да би једном лакше живео и да би се
Промене у тај живот уносили су само дани лова, када је ишао на лисице, јашући у снежне зоре, или у сумрак, са једним неизмерно мрзовољним изразом лица.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁸¹ Поједини делови животиња такође се користе за одбрану од злих очију и урока. То су: реп од вука, лисице или зеца; кокошија тртица; ситне шкољке; нокат, зуб, длака или парченце коже од вука, длака или нокат од мечке,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али његове мишице начињене од лукавства лисице, костију и коже, лоше ухрањени мишићи дечака који је упознао глад ратних дана, никада до краја наједен, чак ни у
Матавуљ, Симо - УСКОК
У шетњи често покреташе зечеве и лисице, али му ниједном не дође воља да гађа, толико бјеше мисаон и зловаљан. Кад би осјетио рану, одмарао би се под
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда опет баба: — А ти у лисице! Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу, па у поље а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео једнако на кобили, а кад
Кад дође кући, баба му изнесе ручак, а кобилу одмах уведе у коњушницу, па све жарачем, говорећи: — у лисице, курво! А она јој одговори: — Била сам у лисицама, али су лисице њему пријатељи, па ме проказаше.
А она јој одговори: — Била сам у лисицама, али су лисице њему пријатељи, па ме проказаше. Онда опет баба: — А ти у курјаке!
Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: — Зло, свињо! Ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице хвата око пута.
осоли, натакне на ражањ и припече га к ватри, а мој ти јарац скочи са ражња, па бјежи, бјежи, те у лисичију јаму, а лисице не бјеше код куће.
Кад дође у планину, заурличе и сва му животиња четвороножна дође на поклон и на ожђелдију, али лисице не дођоше, осим само једна стара, која поиздалека гледаше што звијерад и друго четвороножно чињаху и говораху вуку.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тако, дакле, ви ћете доказати да је дух Аристотелев ушо најпре у змију, из змије у лисицу, из лисице у лафа, из лафа у камилу, из камиле у коња, из коња у вас. ДОКТОР: Све је тезис, па може бити и ово.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Држава господину Ричарду Никсону, а он, када је угледао једну тако стару, а уз то тако отмену даму, с пелцом од лисице која је управо мењала длаку јер је био фебруар, изашао је из својих кола и поклонио бакути хемијску оловку од лажног
Држава господину Ричарду Никсону, а он, када је угледао једну тако стару, а уз то тако отмену даму, с пелцом од лисице која је управо мењала длаку јер је био фебруар, изашао је из својих кола и поклонио бакути хемијску оловку од лажног
Газили смо до колена кроз дугмиће, андрмоље, траке за косу, државне заставе, излизане сребрне лисице, прашњаве шешире, мртве фратре и старе новинске комплете — назовимо тај хаос дијалектички: вишком породичне вредности!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ РАСТАНАК Јежић се диже, њушкицу брише. „Ја морам кући, доста је више. Добро је било, на страну шала, лисице драга, е, баш ти хвала.“ „Моја је кућа чврста ко град, преноћи у њој. Куд ћеш сада?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
понеки глас одјекне као да се вратима тресне, женски плач по ваздуху копа гробове за двојне јунаке, на облацима лисице се гоје и голицају ме реповима док у јаслама спавам – немам стана.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе. Јок, то ми нећемо!... — Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице... Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!... Шта ће ти контраве! ...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
повуку и Месец згасне, Акса обиђе своје имање, Прошета, спокојно, у раздање, Јер у то доба спавају сви — Ловци и лисице, људи и пси — И то су часови кад ливада Њему, и само њему, припада.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА ДАНИЛО Причајте ми што је тамо било: ал' сте вуци али сте лисице? ВОЈВОДА БАТРИЋ Весели су гласи, господаре, клањамо се Богу и Божићу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Лакше је сачувати решето бува, него жену. — Лумпују банови, пукови плаћају. — На вуку вика, а лисице месо једу. — Народ је као облак: неког ороси, неког покоси; неког нахрани, неког сахрани.
Патке су им златом потковане, Гуске су им срмом оковане, У кокоши четвере минђуше, У ороза црвене тозлуке, У лисице ситне плетенице, А у вука зелена долама, А у зеца гаће шаренгаће, Не чудим се вуку ни лисици, Већ се чудим зецу у
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Опази је међед с крушке по издалека, па каже свињи: „Зло свињо! ето лисице, ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута.
” А кобила јој одговори: „Ја сам била у рибама, али су њему рибе пријатељи па ме проказаше.” Онда опет баба: „А ти у лисице!” Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу, па у поље а ждребе трчи уз кобилу.
Кад дође кући, баба му изнесе ручак, а кобилу одмах уведе у коњушницу, па све жарачем говорећи: „У лисице курво!” А она јој одговори: „Била сам у лисицама, али су лисице њему пријатељи, па ме проказаше.
” А она јој одговори: „Била сам у лисицама, али су лисице њему пријатељи, па ме проказаше.” Онда опет баба: „А ти у курјаке!
Девојка стане мамити живину, кад ал Боже! скупише се еје, совуљаге, вране, курјаци, лисице, јазавци, творови, што је год у Бога животиње, све се скупи на храну; девојка их лепо нахрани, и све се разиђе.
Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: „Зло свињо! ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице хвата око пута.
Мало времена за тијем постоји, ал ето ти лисице с водом и са травом. Како дође пред кошару стане по обичају на вратима танко говорити: „Кобо, кобилице!
бјежи! те у лисичију јаму, а лисице не бјеше код куће. Кад лисица дође, чује да има нетко у њезиној кући, и не смједне уљећи унутра, него пође до своје
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ноћас ниси. Остарио си, а? Јеси, јеси. У лов не идеш. Кућу не чуваш. Хајде, закевћи мало, као некад кад смо јурили лисице. Хоћу сад да те чујем. Хајде! Што ћутиш? Ђорђе се спусти на сламу.
је прошцем разбијао, ништа нам није требало да разбијамо Левићеву кафану, до Бога сви су чули, викнуо је, сви су чули, лисице су Преровци, сви ће побећи; Аћим је рекао разбијајте, разбијали су сви, сви, сви, звоно удара у греду, он има ситну
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ти си још невешт, а власт је ђаво. Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... — А, за то не брини. То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица,
— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? — Хоћу ја, али на лисице. Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда опет баба: — А ти у лисице! Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу па у поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео једнако на кобили, а кад
Кад дође кући, баба му изнесе ручак, а кобилу одмах уведе у коњушницу, па све жарачем говорећи: — У лисице, курво! А она јој одговори: — Била сам у лисицама, али су лисице њему пријатељи, па ме проказаше.
А она јој одговори: — Била сам у лисицама, али су лисице њему пријатељи, па ме проказаше. Онда опет баба: — А ти у курјаке!
То чувши, оде он од цара. Кад дошао до лисице, али зло! Тета лија поче псовати, грдити, и шта све није радила с њим. Кад се мало умири, рече му да ју опет узјаши, и
Томе се зачуди цар, па ће рећи дјевојци: — Кажи ти мени што је сва твоја коса од злата, само једна длака жута као у лисице? Каже му дјевојка: — Кад је само једна жута, испукни и ту једну.
Побратим је послуша, сјаши с коња, на њему остави своју цуру, а из лисице испукне једну длаку, запали је, кад ал̓ се његова тета претвори у златног коња још љепшег него што је његов.
Путем ће запазити цар: сва му грива од злата, само једна длака жута, баш као у лисице. Кад је све од злата, да није ни та једна лисичја: ухвати је цар, испуче и баци на земљу.
га, осоли, натакне на ражањ и припече га к ватри, а мој ти јарац скочи с ражња, па бјежи, бјежи, те у лисичију јаму, а лисице не бјеше код куће.
Мало времена затијем постоји, ал̓ ето ти лисице с водом и са травом. Кад дође пред кошару, стане по обичају на вратима танко говорити: — Кобо, кобилице, отвори ми
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 14). Живина се иначе на Бадњи дан склања у стају: ако се из каквих разлога не може склонити, накаде је б. »да је лисице и творови не сатиру« (СЕЗ, 19, 74).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
рајске чавке, гаврани, вране, свраке, јејине, јежеви, рајске гусенице, мрави, пужеви, корњаче, творови рајски и лисице рајске, рајске веверице.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али жупник! Море, ја теби, и свима, одавно говорим да су швапски попови лисице! Оно, знаш, право је рећи да и наши нису бољи. Мој прота и твој жупник, свеједно.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
предавао о појединим животињама и њиховим особинама, племенитости коња, марљивости мрава, верности пса, оштроумности лисице, филозофској стрпљивости магарца, — он је све то са таквим одушевљењем говорио, толико нам је густирао, да човек чисто
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Молитва, да не би било стида ни псовке, За путеве на сунцу, за сунчанице, за пловке, За лисице, за вукове, за јазавце. И за бол, и за бол!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одлазиле су на југ дивље гуске и враћале се, опет ишле. Јесу ли знале лисице на брежуљку да већ преко костију мајки трче? Чобанин није скидао поглед с неба.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Зими су све стазе и путеви око Гаја ишарани зечјим и вучјим траговима. С њима се укршта траг лисице, а понекад и злоћуде дивље свиње која се спусти с блиске планине.
— Напипаћемо ми већ те бјегунце, те ваше вукове и лисице! — запријетише усташе кнезу Ваљушку. — Или ће ово село предати све сакривено оружје или ћемо ми с војском доћи да га
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тко би то дао нашем смишљивању таква крила ка голубиња, да полете на добро и ту отпочину! ПРОСЈАЧКИ ЗАМАК У СРЦУ Лисице своје јаме за боравак свој имаду и птице гњезда им своја; а ја, одкако бих син човечији, нејмам ни толико свога