Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Како је лисици било на то оздо гледајући, свак себи ласно представити може. Да од ког дпyгога то страда, не би јој ни по жалости
” одовори му срдити лав, пак онда тресне с њим о земљу и распара му трбух. „Дели ти сад”, рекне лисици. Ова натовари све у једну гомилу, а за се остави само једног зеца, па каже лаву шта је, чије.
” Наравоученије Овако се најпосле свакому догоди ко се у неправду, лаж и превару узда.| 22 Лисице Једној лисици упадне реп у шкрипац. Она за избавити осталу кожу прегризе себи реп и утече.
сазове проче лисице из комшилука и начне их увјештавати да и оне одрежу себи репове, говорећи да је лакше и лепше лисици без репа неголи с репом.
Може и то гди бити, но овде баш није тај догађај, ибо лисици одрезати реп толико чини колико човеку нос; једно и друго ужасно боли. А натура је у тому премудри учитељ.
Веруј ми, секо, да сто очију имам, имао бих шта гледати.” Досади се већ лисици и догрди све то пак опет то слушати, пак му рече: „Кажи ти мени, мој брајко, имаш ли ти толико разума и памети да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Евдокија – коју је Ракичка звала Евђо – обично би заспала уз бајку о медведу и лисици, о гостољубљу и добром срцу медведа, а лукавости препредене лисице. „Узми, лијо, кашику меда!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Била је то, у ствари, стара прича о лисици и грожђу. Неда је као и увек била најлепша и за сваку игру распродата. Фрајери су као москити кружили око ње, а
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
је моје јунаштво, — па онда стане казивати: — Далеко одавдје има једна висока планина, у оној планини једна лисица, у лисици срце, у срцу једна тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица не да лако ухватити: она се може претворити у
Међед жито подијели; али га не подијели право; јер га свиња замоли, те јој даде само сламу, а шеницу сву узме сам, лисици не даде ништа.
да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ Био старац и баба, па имали два сина и двије снахе.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А бијела гуска оседлана, Још на вуку капа од самура, На међеду зелена долама, На пијевцу ковчали чакшире, На лисици лијепа ђердана, А на зецу свилене димије.
чудим се патки поткованој, Ни бијелој гуски оседланој, Нит’ вуковој капи од самура, Ни међеду зеленој долами, Ни лисици ни њену ђердану, Ни пијевцу ковчали чакширам’; Но се чудим зецу димијама: Куд се вере, како не издере! 251.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
7 Драго, дођи амо, Да се нагледамо Чуда свакојака: На ливади врата, Патка потковата, Ћурка зауздата, На лисици вјенци, На зецу једеци, На врани ђердани.
црвене тозлуке, У лисице ситне плетенице, А у вука зелена долама, А у зеца гаће шаренгаће, Не чудим се вуку ни лисици, Већ се чудим зецу у гаћама: Куд се вуче, како их не свуче, Куд се вере, како не подере!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Међед жито подијели; али га не подијели право: зашто га свиња замоли, те јој даде само сламу, а пшеницу сву узе сам, лисици не даде ништа.
да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страа падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне; а лисици остане све жито и слама. XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА.
Међед жито подијели; али га не подијели право: јер га свиња замоли, те јој даде само сламу, а шеницу сву узе сам, лисици не даде ништа.
да је она већ свињу | удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама. 50. ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ.
ђе је моје јунаштво,“ па онда стане казивати: „Далеко одавдје има једна висока планина, у оној планини једна лисица, у лисици срце, у срцу једна тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица неда лако ухватити: она се може претворити у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
је моје јунаштво, — па онда стане казивати: — Далеко одавдје има једна висока планина, у оној планини једна лисица, у лисици срце, у срцу једна тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица не да лако ухватити: она се може претворити у
Медвјед оде у село, украде једну кошницу меда и донесе ју лисици. Лисица му рече: — Ми нећемо овога меда сада јести, него је боље да га за сјутра оставимо.
— упита је он. — Погребљина, — одврати му лисица. Кад буде сјутрадан, али медвјед бијаше јако огладнио па рекне лисици да донесе ону кошницу с медом. Лисица оде и донесе ју празну.
А кокот лисици рече: — Дај, образа ти, причекај мало, ево иду двојица к нама, не би ли нас како умирили. — А који су то двојица?